PRICA O BOGOLJUBU KARICU

Kako su propala tri kapitalna projekta ministra Karica i zasto se ministar razocarao u vladu ciji je bio clan pre nego sto je - odletevsi u Tivat - napisao ostavku

Prvi put posle deset godina, Bogoljub Karic, ministar u Vladi Srbije, zaduzen za kapitalne projekte, otisao je na odmor. Lekar mu je zabranio svaku aktivnost i kontakte sa javnoscu, preporucio je cak da iskljuci telefon. Decu nije vidjao mesecima i tek sada su svi zajedno u Tivtu. Prvi kapitalista Jugoslavije odleteo je u Tivat rezigniran; nije uspeo da ostvari projekte koje je sa entuzijazmom ponudio vladi. A poceli su i direktni napadi drzavnih medija na njegovu licnost i delo.

Karic se pita zasto rezim kome je pomagao hoce od njega da napravi neprijatelja. Za insinuacije i zakulisne igre sumnjici neposredno okruzenje vrha vlasti i ljude iz srpske vlade koji blokiraju svaku ozbiljniju inicijativu za promene i stvarnu transformaciju drustva.

Poslednja kap bila je izjava Bratislave Morine da bi Bogoljub Karic trebalo da odbegle Srbe licno povede na Kosovo.

- Ne mogu da vodim ljude da ih tamo pobiju - kaze ministar.

A sto se tice same Morine, koja je upravo zaduzena za izbeglice, Karic napominje da je od njega dobila dva kredita za stanove sinu i bratu, koje nikada nije vratila.

Strah za bezbednost

Karicevi saradnici tim povodom su sastavili saopstenje u kome se naglasava da u uslovima kada se svakodnevno, na najbrutalniji nacin ubijaju Srbi sirom Kosova i metohije, "Bogoljub Karic - znajuci da je najveca vrednost ljudski zivot - nikada nije uputio blanko poziv svojim prognanim i izbeglim zemljacima da se vrate na Kosmet. Takav tekst plasirao je Tanjug i u redakciji ove agencije znaju kako je i odakle je on serviran".

U saopstenju se dalje kaze da je Karic, u zelji da pomogne stabilizaciju prilika u Pokrajini, nedavno uputio poziv svima koji su bili zaposleni u fabrikama i predstavnistvima kompanije iz BK grupe - Srbima, Albancima, Crnogorcima i Romima, da se vrate na posao i da time daju primer kako moze i mora da se obnovi zajednicki zivot u Pokrajini. U pozivu je istknuto da ce za sve njih, nezavisno od nacionalne pripadnosti, biti obezbedjeni povoljni krediti da obnove svoje razrusene kuce. Znajuci bezbednosnu situaciju na Kosmetu, Karic je uputio pismo Bernaru Kusneru sa zahtevom da se ovim ljudima garantuje bezbednost. Glavni administrator misije UN na ovaj zahtev nije odgovorio, ali je nezvanicno iz krugova misije i Kfora Karicu stigla informacija da oni nisu u stanju da garantuju bezbednost zaposlenima kada se vrate na posao, sve do dolaska i formiranja policijskih snaga, a taj proces trajace tri do sest meseci. Bez ove garancije fabrike i predstavnistva BK grupe na Kosmetu nece poceti da rade.

Uloga porodice

Bogoljub Karic bio je covek od najveceg poverenja predsednika Milosevica, ali to je, ocigledno, prijateljstvo sa oscilacijama. List "Baltimor san", na primer, ovako je opisao njegovu ulogu: "Bogoljub Karic je pomogao da u Beograd dodje misija Dzesija Dzeksona koja je ubedila Milosevica da oslobodi zarobljene americke vojnike. On se sastao sa Dzeksonom i navodno je lobirao kod Milosevica da se vojnici puste.

"Osetio sam da Dzekson ima viziju i zdravu pozitivnu energiju da pomogne ljudskim bicima", rekao je Karic. Istog vikenda kada su americki ratni zarobljenici oslobodjeni, Dragomir Karic je bio u Becu i prisustvovao pregovorima americkih i ruskih parlamentaraca o Kosovu. Beogradski dnevni informativni bilten VIP tvrdi da se Milosevic za savet obraca samo svojoj porodici i braci Karic. Republikanac Rosko G. Bartlet iz Merilenda, koji je ucestvovao u pregovorima sa Drgomirom Karicem u Becu, kaze da je Karic bio Milosevicev izaslanik, poslat da se sastane sa americkim kongresmenima i deputatima ruske Dume, i da je povrmeno prekidao razgovore i zvao Milosevica telefonom. "Odlazio bi u ugao sobe i razgovarao sa Milosevicem", kaze Bartlet. "Radio je to tri puta. Nosio je sa sobom mali mobilni telefon." Ovaj kongresmen uporedio je uticaj porodice Karic sa uticajem nekih od najmocnijih licnosti Amerike. "Da se ovaj razgovor vodio pre pedeset godina, uporedio bih Karice sa Rokfelerima, Karnegijem, Melonom ili Fordom."

G. Karic kaze da se video sa Milosevicem prosle nedelje i da jugoslovenski predsednik "zna da je pred njim najtezi zadatak. On mora da brani svoju zemlju. On je svestan toga koliko je NATO mocan."

Ovo nije prvi put da su se u Beogradu susreli putevi vlade i biznisa. U analima savremene Jugoslavije, Kariceva kompanija, BK Group International je usla u legendu. Cetiri brata i sestra su se od folk muzicara transformisali u preduzetnike. U svojoj garazi u Peci, 70-ih godina, napravili su radionicu za proizvodnju poljoprivredne masinerije i to je bila odskocna daska prema konglomeratu koji ima interese u celom svetu u oblastima gradjevinarstva, osiguranja, finansija, bankarstva i telekomunikacija.

Slikovit je opis prijateljstva Milosevic-Karic i u "Volstrit dzornelu": "G. Karic je veoma blizak sa g. Milosevicem i njegovom mocnom suprugom Mirom Markovic i u zemlji ga smatraju covekom u centru vlasti. On je Milosevicev savetnik od poverenja i cesto ruca sa njim. Takodje zajedno igraju karte."

Poverljivo prijateljstvo

Najzad, "Cikago tribjun": "Bez obzira ko ce biti glavni u posleratnoj Jugoslaviji, covek koji ce sigurno biti u centru zbivanja je Bogoljub Karic. Jedan njegov partner opisao je ovog 45-godisnjeg energicnog coveka kao osobu koja ce biti uvek 'najbolji prijatelj bilo koga ko vodi zemlju'. Kada je Dejtonski sporazum 1995. godine ublazio sankcije protiv Jugoslavije, investitori su pohrlili u Jugoslaviju, ali su se svi vratili kuci kada su shvatili da Milosevic i njegovi poslusnici ne nameravaju da ispuste drzavnu ekonomiju iz svojih saka. Ocajnicki trazeci strani kapital, Milosevic je prosle godine doveo Karica u vladu, zaduzio ga za privatizaciju 75 najvecih drzavnih preduzeca u Jugoslaviji. NATO je mozda pojednostavio Karicev posao tako sto je unistio 16 tih kompanija. Uprkos tom razaranju, Karic je veliki optimista sto se tice buducnosti Jugoslavije. 'Ocekujemo da ce nam medjunarodna zajednica pomoci posle rata', kaze on. 'Evropa mora da zna da cak ni bogat covek ne moze da zivi srecno ako mu je prvi komsija siromasan.' Kariceva vizija jeste ekonomija koju pokrecu hiljade malih porodicnih kompanija slicnih njegovoj, koje se finansiraju stranim zajmovima."

I zaista, Karic je isao po svetu o svom trosku, pokusavajuci da dovede i animira poslovne ljude. Kao ministar, nije primao platu, cak je sam placao svojih deset saradnika.

U medjuvremenu, stvari su se promenile. Kada je, na primer, predocio projekat za identifikaciju drzavne svojine, u vladi su mu rekli:

- Ti ces da nas ucis!

A to je bio jedan od tri kapitalna projekta koja je pripremio i za koja se zalagao. Ideja je ova: da se identifikuje drzavna svojina i da drzava dodje do prihoda od tog, sada mrtvog kapitala koji lezi u velikim fabrikama, na stadionima i putevima. Po toj racunici, drzava ne bi trebalo da ima vise od 40 odsto ucesca, ali kad bi uzimala samo 20 procenata, bilo bi to deset milijardi maraka realnog prihoda.

Zarada za drzavu

Ni ubrzavanje privatizacije, koje je programirao, nije naislo na razumevanje. Zbog neefikasnosti kolektivne svojine, zurio je da nadje strateske partnere na strani za sedamdeset pet velikih preduzeca koje je trebalo privatizovati po posebnom programu, jer domaci partneri nemaju potencijal da obezbede tehnologiju i prohodnost na svetskom trzistu.

Prema trecem projektu, trebalo bi razvijati mala i srednja preduzeca gde god je moguce, pre svega u poljoprivredi, cime bi se pokrila i nestala siva ekonomija, a stvorila bi se jaka preduzetnicka klasa, zapravo nova srednja klasa, koja je temelj svake sredjene drzave. Drzava bi, najzad, i tu ubrala od pet do deset milijardi maraka.

Nekad je Karic imao ideju da se potpuno privatizuje privreda Kosova i da se velika preduzeca, energetski sistemi i rudnici prodaju stranim partnerima, cime bi se - bio je uveren - mirno razresila kosmetska kriza. Strani faktor, naime, starao bi se o bezbednosti svojih investicija, stitio svoj profit i sprecio medjuetnicke sukobe. Interes resava sve.

Posle dugog vremena entuzijazma, Karic vise nije optimista. Prvi put je rezigniran. Prepreke u vladi ne uspeva da savlada. Zato je kovertirao ostavku, ali su ga zamolili da je ne obznanjuje javnosti. Pretpostavlja, uostalom, da ce ga prilikom prve rekonstrukcije vlade izostaviti.

Zato Bogoljub Karic nece vise s njima!

Karic svuda vidi pare, kazu njegovi saradnici, pravljenje para nije samo njegov zivot, nego i jedina strast. Ima kuce na Floridi, u Kanadi, u Londonu. Ali sada, kao dosadasnji clan vlade, ne moze da putuje po svetu, jer se - kao i nekoliko stotina drugih istaknutih funkcionera rezima - nasao na "crnoj listi" onih kojima su uskracene vize za putovanja u zemlje zapadne Evrope i SAD. To mu, ocito, tesko pada.

- Ali sta bih ja, sve i da mogu da putujem, tamo radio? - pita se ministar na primedbu da bi mogao da se povuce na svoje posede.

U nastavku price zali se kako je ukocena birokratija nerazumno osujetila jos jednu inicijativu. Fondacija BK uputila je pisma mnogim ambasadama i gradonacelnicima velikih gradova u svetu sa molbom da se izgrade novi mostovi na jugoslovenskim rekama, umesto srusenih NATO agresijom. Dragomir Karic se sastao u Rusiji sa Luskovom i Rusi su obecali pomoc, posebno grad Moskva, a sa Ukrajinom je potpisan ugovor da se most zove "Ukrajina" i da se podigne negde u Vojvodini. Predlozeno je da to bude u Novom Sadu, gde su boravili ruski strucnjaci. I Moskva je obecala novac. Onda je odluceno da stvar ide preko Direkcije za rekonstrukciju Srbije, kojom rukovodi Milutin Mrkonjic iz CIP-a, i ta stvar je propala. Niko, pa ni Moskva, nece da pomaze preko drzavnih institucija.

Kratka istorija

U monografiji "Karic Fondacija" data je kratka i upecatljiva istorija novijih Karica: Kompaniju Karic, odnosno sada vec sirom sveta poznatu BK Grupaciju, stvarali su i stvaraju cetvorica brace Sreten, Dragomir, Zoran i Bogoljub i sestra Olivera - deca Janicija i Danice Karic.

Uz roditelje, decu su u duhu pravoslavlja i odanosti srpskoj tradiciji i preduzetnickom duhu njihove porodice vaspitavali deda Stojan Karic, baba Jefimija Scekic-Karic (po ocu Janiciju) iz Peci i deda Djordje Kuzmanovic i baba Milica Kuzmanovic (po majci Danici).

Otac Janicije bio je trgovac, a majka Danica posvetila se svojoj deci, bdijuci nad njihovim detinjstvom i razvojem.

Cetiri brata Sreten, Dragomir, Zoran i Bogoljub i sestra Olivera osnovnu i srednju skolu zavrsili su u rodnom gradu Peci. Braca su u ranoj mladosti osnovala orkestar "Plave zvezde" i organizovala prve koncerte i gitarijade.

Uz rad su studirali i tako zavrsili vise i visoke skole. Svoj poslovni put otpoceli su osnivanjem firme "Tehnicar", od koje nastaje prva privatna fabrika u istocnoj Evropi pod imenom "Kosovo Univerzum". Bez obzira na imena "Plave zvezde", "Tehnicar" i "Kosovo Univerzum", narod je bracu jednostavno nazivao "Braca Karic". Tako je spontano rodjeno ime koje u to vreme postaje sinonim, u pocetku za mali, slobodni i privatni biznis, a danas za uspesnu multinacionalnu kompaniju, koja primenjuje i razvija najnovije tehnologije u oblasti informatike, medija, telekomunikacija, bankarstva, osiguranja, trgovine i obrazovanja.

To je cela prica.

Jos da napomenemo kako je ministar Karic ocekivao da postane potpredsednik vlade, zaduzen za kapitalne investicije. Zato sto ume da pravi pare.

Posle svega, Bogoljub Karic ipak je otisao na odmor. Ali nece, kako se izrazio, da ide kod svoje drugarice Mire Markovic da se zali na insinuacije i uvrede!

MILIVOJE GLISIC