(nastavak sa prve strane)

NEDELJNIK

Ledena ravnodusnost okiva 177 000 Srba, Roma i ostalih nelbanaca koji su napustili Kosovo i Metohiju od dolaska snaga Kfora. Nizu se sve strasnije vesti: starica ziva zapaljena u svojoj kuci, kidnapovano troje dece, pacijent pretucen u bolnici... Zlocin nad 14 zetelaca u Starom Gackom vec je zaboravljen.

Svetlo na kraju tunela za preostale Srbe u Pokrajini ne predstavlja ni dugo ocekivani dolazak medjunarodnih policijskih snaga. Konacno pojavljivanje ovih policajaca na ulicama Pristine praceno je mnogim rezervama: za sada je to manje od 500 ljudi, koji nisu dovoljno obuceni, mnogi kandidati su vraceni... Svoj skepticizam izrazio je i Marti Ahtisari, predsedavajuci Evropske unije: "Ja se plasim da uloga medjunarodne policije nije dovoljno osmisljena. Ideja da 3000 ljudi moze odrzati poredak je nerealna".

Po scenariju vec vidjenom u Bosni i Hercegovini, svima su puna usta prica o zeljama za izgradnjom multietnicnog drustva, dok se na terenu prakticno sprovodi etnicko ciscenje. I opet sporost, sukobljavanja nadlezosti i medjusobne optuzbe na liniji NATO - UN - OEBS uzimaju maha. NATO se optuzuje za nesposobnost u uspostavljanju sigurnosti, usko shvacanje misije i orijentisanost na sopstvenu bezbednost, a glavnokomandujucem Kfora generalu Majku Dzeksonu odbrojavaju se dani. UN se okrivljuju za ad hoc nacin rada bez jasnog mandata, sporost u organizovanju policijskih snaga, neosmisljenost civilnog dela misije, sklonost sefa UNMIK Bernara Kusnera poziranju i proizvoljnim izjavama, poput one o 11 000 albanskih zrtava u masovnim grobnicama. OEBS je navodno zanemaren, nezadovoljan svojom premalom ulogom na Kosovu, sto je suprotno ranijim dogovorima...

Osim na sistematskom progonu preostalih nealbanaca na Kosovu, OVK vredno radi na uspostavljanju sopstvene vlasti umnozavajuci incidente sa Kforom, izbegavajuci dosledno sprovodjenje sporazuma o svojoj demilitarizaciji, iako je Kfor i dalje dzentlmenski velikodusan prema ovoj paramilitarnoj organizaciji. Osokoljen poljupcem Medlin Olbrajt, lider OVK Hasim Taci nonsalantno izjavljuje kako se francuski pripadnici Kfora u Kosovskoj Mitrovici ponasaju "arogantno i nedemokratski". Stavise, akcije KFOR-a prema njegovim saborcima Agimu Cekuu, "nacelniku generalstaba OVK", i Redzepu Selimiju, "ministru unutrasnjih poslova", cije je delovanje ocevidno protivno svim dosadasnjim sporazumima, Taci tumaci kao "provokacije KFOR-a"."Teritorija Kosova je medjunarodno priznata", zbog cega njegova "vlada nece dozvoliti nikave podele", kaze Taci.

Umesno ekspolatisuci poziciju zrtve u koju ih je postavio beogradski rezim, kao i status neformalnog saveznika NATO-a u sramnoj kampanji bombardovanja, OVK sada stavlja snage Kfora u nemogucu situaciju: zastititi Srbe tako da se ne zamere Albancima. Ideja da Srbi takodje imaju ljudska prava koja medjunarodne snage treba da brane isto toliko snazno koliko i ljudska prava Albanaca ne samo da ne dopire do Albanaca nego nije dovoljno jasno naglasava ni u delovanju snaga Kfora. Glavnokomandujuci Kfora general Dzekson nalazi solomonsko objasnjenje: lideri OVK su izgubili kontrolu nad pristalicama tvrde struje. Iako mogucnost postojanja nekakvih samostalnih bandi na Kosovu nije sporna, Dzeksonov razgovor sa Tacijem o toj temi zapravo je smesan jer tesko je naci veceg "tvrdolinijasa" od samoproklamovanog "presednika prelazne vlade Kosova". Dovoljno je poci od cinjenice da svi glavni lideri kosovskih Albanaca (Ibrahim Rugova, Veton Suroi) otvoreno podrzavaju koncept nezavisnog Kosova, a da ga je Taci prakticno jedini trazio i s puskom u ruci.

Kada se svemu tome dodaju poslednja saopstenja SPS-a i JUL-a, koji sada umesto povlacenja svojih kompromitovanih celnika sa scene i diplomatske ofanzive eksperata kojom bi se spasavalo sta se spasti moze od srpskog zivlja, drzavne imovine i suvereniteta, prakticno prizivaju nastavak rata, perspektive su veoma sumorne.

Zapadni analiticari pronalaze niz razloga koji onemogucavaju Kfor da udje u otvoreniji sukob sa OVK: visemesecna medijska kampanja kojom je zapadna javnost stekla simpatije za OVK i samog Tacija, nepoznavanje terena, mogucnost ljudskih gubitaka, priblizavanje zime... Uglavnom, politicki i vojni razlozi koji bi vodili u propast, kako doslovno smatra jedna obavestajna korporacija.

Medjunarodna zajednica na Kosovu tako se nasla u potpunoj defanzivi. Izlazak iz zone sumraka moze se odvijati u dva pravca.

Prvi je sporo, mukotrpno ali odlucno uspostavljanje prelazne vlasti i civilne administracije. To bi podrazumevalo zrtvovanje americkog miljenika Tacija i favorizovanje Rugove ili Suroia, albanskih lidera koji bi mogli da odu dalje od puke retorike o potrebi ostanka Srba na Kosovu vec i zbog svog iskustva zivljenja na zapadu, ali i sa Srbima na Kosovu .

Druga varijanta, aktuelna posebno u slucaju produzenog zivota rezima u Srbiji i izolacije zemlje, jeste ona koju otvoreno lansira "Dejli telegraf": odbijanje Zapada da kosovskim Albancima prizna pravo na otcepljenje podstaklo bi njihovo "otudjivanje od Kfora i Ujedinjenih nacija", pa je nedopustivo da Kosovo ostane deo SRJ. "Jugoslavija mora da nestane" tvrdi vec u naslovu poznati britanski dnevnik.

Mora li zaista?