NEDELJNIK

Pouzdani svedoci koji se u novinarskoj terminologiji oznacavaju kao nas izvor, nasa krtica, jedan visoki funkcioner koji nije zeleo da mu se pominje ime - tako pouzdani svedoci, dakle - tvrde da su uoci fudbalske utakmice Jugoslavija-Hrvatska selektori oba tima okupili svoje momke i odrzali im u slovo isto predavanje. Svaki od selektora drzao je u ruci kozni predmet sfericnog oblika isaran kao bubamara i obratio se svojim igracima: "Momci, ovo je lopta. Vas ce biti po jedanaest sa svake strane i vas ce zadatak biti da ovu loptu za 90 minuta sto vise puta proturite nogama ili bilo kojim drugim delom tela, osim ruku i saka, kroz jednu kapiju siroku 7,3 i visoku 2,4 metra koja ce biti postavljena na kraju poljane dugacke oko stotinu metara..."

Ovakav pocetak razmatranja fudbalske utakmice Jugoslavija-Hrvatska (Beograd, 18. avgusta) sluti samo na jedno: da se ovde o tom dogadjaju ne zeli govoriti samo kao o sportskom nadmetanju vec da taj susret znaci i nesto mnogo vise od igre za koju su pravila utvrdjena jos pre 130 godina. Toliko vise, da stari olimpijski slogan o pobedi i ucestvovanju moze slobodno za ovu priliku da se prepravi u: Nije vazno ucestvovati, vazno je pobediti. A ako je tako, onda i mi moramo imati varijantu koja nam obezbedjuje sigurnu pobedu. Ako je imamo, onda nije ni vazno da li ce na teren istrcati momci koji u poslednjem casu saznaju kakvu to igru treba da odigraju.

Ko hoce posteno da razmislja o jugoslovenskom fudbalu, priznace da je varijanta sigurna pobeda postojala jos mnogo pre susreta Jugoslavija-Hrvatska i da je, tokom vremena, u detaljima toliko obogacivana da bi se od toga mogla sastaviti lepa enciklopedija neobicnih izuma. U Splitu, jedne godine, na utakmici izmedju "Hajduka" i "Crvene zvezde", slepi mis pogodio je posred ociju linijskog sudiju upravo u casu kad se u kaznenom prostoru dogadjalo nesto sto se nije smelo dogoditi u varijanti sigurna pobeda. Flasa u glavu glavnog sudije predstavlja manje mastovitu podvarijantu, ali kao radikalnija i ona je nasla svoju primenu. U Novom Sadu, uoci jedne drugoligaske utakmice, stative gola, koji ce u drugom poluvremenu biti domaci, podsecene su samo dopola: ako rezultat bude povoljan za domace, sve u redu. Vidi li se, pred kraj, da domaci gube, golman ce se samo malo jace nasloniti na stativu i cela kapija ce se srusiti. Utakmica se ponistava, ne moze se igrati samo na jedan gol. U Pristini su, za jednu utakmicu, otvoreno pokusali da potkupe sudiju - prisao funkcioner kluba i ponudio mu nekoliko miliona za sigurnu pobedu. Sudija se naljutio, razbesneo: otkuda im takva ideja, sta oni misle, ko je on? Potom se malo smirio i funkcioneru kluba priznao svoju malu slabost: voli da igra poker, to ga jos vise smiruje pred utakmicu, tako vezba koncentraciju. Odmah se okupe prijatelji kluba za jednu partiju i sudiji bas te veceri krene karta: odnese im nekoliko miliona. Sutradan odsvira utakmicu onako kako bi se i ocekivalo od postenog coveka kome nista ne zavisi od nekoliko miliona.

U rukovodstvima vrhunskih fudbalskih klubova godinama su stolovali generali, najvisi rukovodioci Udbe i partijski celnici koji su svojim autoritetima obezbedjivali varijante operativnog staba. Kako je slavni Vladimir Beara mogao (svojevremeno) da napusti Split ("Hajduk") i predje u Beograd ("Crvenu zvezdu") a da pri tome za sobom ne ostavi nikakav trag po kojem bi ga - i Split je imao svoje generale i udbase - njegovi nasli i ubedili da je Split ipak bolji za njega? Prosto: Bearu je skrivala beogradska Udba. Sta bi, inace, udbasi i generali trazili po fudbalskim klubovima?

Sada se samo s nostalgicnim uzdasima mozemo secati tih cednih vremena u kojima je varijanta sigurna pobeda podrazumevala, u najgorim slucajevima, ostar razgovor u prostorijama Udbe, pretnju preranim pozivom za odsluzenje vojnog roka ili poneki milion iz kase (ne)srecnog direktora preduzeca kome je cinilo cast da pomogne svoj klub. Prodje to romanticno doba. Drz'te se dobro: sad se ne preza ni od ubistva. U Zelezniku, nedavno, ubise kao poslednjeg gangstera vlasnika (valjda i predsednika) kluba "Zeleznik", istog onog koji je izjavljivao da nikad nije podmicivao sudije - dao bi im samo po par hiljada maraka da bi sudili posteno.

Citaoca svakako zanima da li je i za utakmicu Jugoslavija-Hrvatska postojala, s jugoslovenske strane, varijanta sigurna pobeda. Sigurno da jeste, mada se ne moze neporecivo tvrditi sta je ovoga puta ona sve podrazumevala. Zna se da je postojala dilema oko himni. Da li bas svi nasi - i oni na terenu i oni na tribinama - zele da slusaju i priznaju kao svoju himnu "Hej, Sloveni"? Da li cemo dozvoliti da u Beogradu, prvi put posle dva rata, bude izvedena "Lijepa nasa"? Nece li to pre vremena aktivirati ekrazit na tribinama i onemoguciti utakmicu za koju imamo varijantu sigurna pobeda, dovodeci jos jednom u pitanje medjunarodni ugled nase zemlje? Ako je tako, onda vise nije dovoljno da samo izaberemo 11 dobrih momaka za susret na terenu, vec hajde da izaberemo i nekoliko desetina hiljada gledalaca! Jedan visoki funkcioner koji nije zeleo da mu se pominje ime rekao je novinarima da su neka vladina ministarstva bliska JUL-u uoci utakmice otkupila 20 000 ulaznica koje su podelili svojim simpatizerima s uputstvom za ponasanje. Ako se zna visok procenat rodoljublja i nesebicnosti koji se gaje u nedrima JUL-a, onda se moze uzeti za sigurno da su tricavih milion-dva dinara potroseni u dobre svrhe obezbedjenja sigurne pobede. Ako sve prodje mirno - tako su morali racunati julovci - onda ce tek ovom utakmicom biti oznacen pravi kraj rata izmedju Hrvatske i ostatka Jugoslavije. To knjize u svoju zaslugu, Krajina odlazi u konacan zaborav.

Najzad, varijanta sigurna pobeda postojala je i bez obzira na ishod utakmice Jugoslavija-Hrvatska. U toj varijanti, rezultat (je) ima(la) da tumaci sadasnja politicka i vojna vlast Srbije koja svaki poraz ume da pretvori u pobedu. Na nasu srecu...

Ko hoce posteno da razmislja o jugoslovenskom fudbalu, priznace da je varijanta sigurna pobeda
postojala jos mnogo pre susreta Jugoslavija-Hrvatska i da je, tokom vremena, u detaljima toliko obogacivana da bi se od toga mogla sastaviti lepa enciklopedija neobicnih izuma

Djordje Dimitrijevic