DR OGNJEN PRIBICEVIC, SPO

U toku je kampanja kojom se opozicija nastoji poistovetiti sa NATO-om i agresijom. SPO prolazi mnogo bolje nego Savez za promene, sto se moze citati i kao zelja da se vasa stranka ponovo pridobije za ulazak u koaliciju.

- Zbog nekih preradikalnih stavova pojedinih lidera opozicije, koji su otisli u jednu krajnost, vlast odlazi u drugu krajnost. Mi smo se takvih stvari naslusali i na njih navikli, ali to sada, posebno pred ovaj miting, govori o njihovoj nervozi. Opozicija mora odgovornije da nastupa u svojim stavovima i izbegava da daje povod vlastima da se tako ponasaju. To je deo politicke kulture i tradicije koja je ovde takva kava jeste.

Ni o kakvoj koaliciji takve vrste u SPO-u se i ne razmislja. SPO je ponudio koncept prelaznih, tranzicionih vlada, koje bi nastale politickim dogovorom vlasti i opozicije, i u njima bi ucestvovali samo eksperti. To bi bio najbolji put za ostvarivanje demokratskih, mirnih promena. Ima puno takvih primera u zemljama u kojima se vrsio prelaz od autoritarnih sistema ka demokratskim. To je put koji odgovara i onima koji odlaze i onima koji dolaze, jer podrazumeva manje radikalnih poteza. Naravno ima i nezadovoljnih, onih za koje je to izdaja originalnih principa bilo opozicije bilo vlasti, ali u teoriji to stoji kao najbolji put.

Postoji prica da je Gelbard trazio da vidi Djindjica na Studiju B i da ce to predstavljati znak da je opozicija na dobrom putu da se ostvari njeno objedinjavanje.

- Gelbard to sigurno nije trazio, a i da jeste, veliko je pitanje sta bi bilo.

Sto se tice objedinjavanja opozicije, mislim da u ovom trenutku to ne bi bilo dobro, da od toga nema nista. Ukoliko stranke demokratske opcije osvoje dovoljan broj mandata u Skupstini, moguce je da nakon izbora naprave koalicionu vladu. Mislim da su se politike ove dve grupacije (SPO i Saveza za promene) dosta profilisale i da bi takva koalicija sada vise stetila nego koristila i jednoj i drugoj strani.

Znaci li to da ne postoji ultimativni zahtev Zapada, vezan i za stranu pomoc, da se opozicija mora ujediniti?

- Takav zahtev ne postoji. Mislim da je apsolutno na nama koji smo ovde da o tome odlucujemo. Bar kada je rec o SPO, o tome kakva ce se politika voditi, iskljucivo se odlucuje na Predsednistvu stranke.

Nama je vazno da se svet ujedini u podrsci opoziciji. A tu podrsku ce nam najbolje dati, bar kada je rec o SPO to je apsolutno stvar broj jedan, ukoliko se konacno odluce da nesto urade na planu Kosova i da sprece ovo etnicko ciscenje. Zapad je na Kosovo dosao sa ispoljenom zeljom da ocuva etnicku i religioznu multikulturalnost, a sada od toga nema nista. Ovo je iznad svih drugih stvari i glavno pitanje, meni se cini, za celu srpsku opoziciju i za njen buduci odnos sa Zapadom: hoce li taj Zapad ispostovati tu svoju odluku. Ukoliko to ne uradi, dovode se u pitanje sopstveni principi na kojima pociva zapadna civilizacija, a samim tim direktno ugrozava pozicija srpske opozicije koja se bori za demokratske vrednosti Zapada.

Politika SPO cini se koncentrisana na to da pridobije ranije glasace SPS, pa i SRS, dakle na neki nacin je konzervativna u odnosu na ostatak opozicije.

- Politika SPO je politika promene i politika smene Slobodana Milosevica. To je cilj, a kakav je put i nacin da se dodje do tog rezultata: ostvariti to na izborima, znaci mirnim, demokratskim sredstvima. Iskustvo je pokazalo, a ja sam i knjigu napisao na temu odnosa vlasti i opozicije, da na svim dosadasnjim izborima opozicija ukupno uzeta nije uspela da prebaci broj glasova koji su zajedno osvajali socijalisti i radikali. Tokom ovog rata se nesto izmenilo, ali ne dovoljno. Da bi opozicija pobedila, ona mora da osvoji ne tako mali broj glasaca koji su ranije glasali pre svega za SPS, manje za SRS, da udje u to izborno telo, jer bez toga nema mirne i demokratske promene. Da bi SPO to uradio, on mora imati odgovornu politiku koja trazi i nudi promene. Ja ne znam kome vise nije jasno da promena mora biti, ali ljudi ne zele nasilje, ne zele revansizam. I upravo je to nova polititka SPO: promene bez osvete, i politika sa zeljom da se na svoju stranu privuce sto veci broj ljudi koji su ranije glasali za leve partije ili radikale.

Ako je to tako, to znaci orijentaciju na razlicite delove birackog tela, a time i za izostanak razloga za sukobljavanja unutar opozicije.

- Naravno da, teorijski gledano, ne bi trebalo da bude nikakvih problema i suprotnosti izmedju opozicionih stranaka, ali nazalost oni postoje. To je realnost, jer ce odredjeni konkurentski odnosi izmedju opozicionih stranaka uvek postojati. SPO ce biti stranka koja ce zeleti da zadrzi opoziciono biracko telo, ali i da se prosiri, da poraste. Zelimo da vidimo da i druge opozicione stranke rastu kako bi se desila ta nuzna promena u Srbiji.

Moze li se povodom pisma Ahtisariju govoriti o nekakvom novom okupljanju stranka oko SPO, i nije li protivno duhu saradnje vase obrazlozenje povodom odbijanja dva opoziciona saveza da ga potpisu?

- Veoma nam je drago da su potpisale one stranke koje su potpisale, ali nema govora o pravljenju nekakve koalicije, to nije na kraj pameti ni nama ni tim strankama. One su prihvatile pismo kako smo ga i mi prezentirali: kao nestranacko.

Ukidanje sankcija, uz smenu rezima, nas je najvazniji drzavni i nacionalni interes. Izrazili smo veliko zaljenje sto odredjene stranke nisu potpisale taj papir jer zaista nije imao nista stranacko, a te dve grupacije su reagovale bas stranacki.

Bez obzira sto time dajete materijal RTS za zlurade komentare i napade.

- Sta god da uradite u politici, to ce dati osnov da neko drugi nesto uradi. To je normalno. Svaki potez neko koristi za ovo ili ono.

Sta je sledeca, rezervna varijanta buduci da vlast nije prihvatila ideju tranzicionih vlada?

- Izbori. To nije rezervna varijanta, to je zapravo prva varijanta za SPO, jer se oseca veoma jakim i smatra da moze da ostvari dobar rezultat. Mi smo i kao zadatke tranzicione vlade, odmah posle ukidanja sankcija, naveli fer i demokratske izbore. Ovaj miting 19. je nasa ponovna zelja da objasnimo rezimu potrebu stvaranja tranzicione vlade, a cilj te vlade je da se raspisu prevremeni izbori. Kasno je cekati do kraja 2000. godine, jer ce vec ova jesen pokazati svu nemoc rezima koji je ne samo potpuno blokiran izvana nego i iznutra. Srbija se mora otvarati prema svetu, a oni ne mogu da putuju, cak vise ni po svojoj zemlji. Znaci, potreba za izborima je ocigledna i nasa je zelja da se sto pre izvedu kako bi se verifikovalo novo stanje politickih odnosa. Samo izbori mogu da pokazu koliko je nastala promena krupna.

Ne postoji li opasnost da SPO ponovi svojevrsnu gresku iz 1997. godine kada se takodje osecao snaznim, izasao na izbore bez obzira na bojkot najveceg dela opozicije, i nije uspeo da ostvari vecinu?

- Okolnosti su se promenile, SPO je mnogo jaci nego sto je bio, ali SPO ce izaci na izbore koji bi omogucili fer i postenu demokratsku utakmicu. Ovo kako je sada RTS postavljen to ne omogucava, sto znaci da je potrebno da se dogovorimo oko izbornih uslova. Ali, isto tako verujemo da ostale opozicione partije nece bojkotovati te izbore, ako se obezbede fer, demokratski uslovi.

Sta to konkretno znaci, i ko ce prisiliti rezim na takve uslove?

- Nije realno ocekivati da to budu izbori kao u Danskoj, Holandiji ili Belgiji, jer je to jednostavno nemoguce. Ali mi cemo ih prisiliti. Kako: preko mitinga i koristeci sve druge demokratske, ali vanparlamentarne metode. Koristicemo lokalnu samoupravu, lokalne medije, nezavisne medije, strajkove, sve sto nam stoji na raspolaganju da prisilimo rezim da organizuje kakve-takve demokratske izbore. Sada je samo pitanje da li bi se Milosevic usudio da ide na izbore samo sa radikalima. Ja mislim da ne bi. Morace da pravi odredjene ustupke uprkos tome sto je osumnjicen pred Haskim tribunalom, zbog cega mu je sada manje stalo do toga sta ce medjunarodna zajednica reci. Na nama (opoziciji) je da se izborimo za koliko-toliko fer i demokratske izbore.

Ne postoji li mogucost da se pridobiju neke opozicione stranke raznim kupovinama, obecanjima ili ucenama, kao sto se vec desavalo pre izbora ili posle njih.

- SPO to sigurno nece prihvatiti. Sada je situacija takva da je u opoziciji jedna stranka SPO postala znatno jaca od drugih. Kako ce druge opozicione stranke postupiti, videcemo. Mi ocekujemo da ce i one zahtevati izbore, da na njima postignu neki rezultat.

Posle objavljivanja Platforme crnogorske vlade za redefinisanje odnosa u federaciji, stice se utisak da Milo Djukanovic vise ne podrzava opoziciju u Srbiji, da mu nije stalo do ovdasnjih unutrasnjopolitickih odnosa, pa mozda ni do savezne vlade.

- Dosta je iznenadjujuce dosao, mislim i u vrlo pogresno vreme, taj predlog. Stav je SPO da ce zaista prihvatiti sve sto se dogovore Srbija i Crna Gora i sto omogucuje njihov dalji zivot u zajednickoj drzavi. Zelim da verujem da je to samo jedan oblik pritiska na Milosevica da prihvati demokratski preobrazaj, da se nesto uradi u pravcu brze demokratizacije u Srbiji. Moram da priznam da takva platforma dosta relativizuje i tu ideju tranzicione vlade na saveznom novou.

Jeste li sada u kontaktu sa Djukanovicem, jeste li mu izneli neke svoje rezerve?

- Od pojavljivanja Platforme, koliko je meni poznato, nije bilo kontakata. Do tada je postojao kontakt i tada je on izrazio veliku spremnost da podrzi koncept prelaznih vlada.

Iako pominjete mitinge kao metod borbe SPO i miting 19. avgusta kao znacajan vid pritiska na rezim, niste potpisali prijavu kojom se formalno zakazuje, a predsednik stranke Vuk Drskovic nece govoriti cime se spusta rang citavog skupa.

- Od pocetka je bila ideja da organizator tog skupa bude ekspertska grupa G 17. To je miting podrske ideji prelazne vlade i nista vise. SPO je samo jedan od gostiju, i u skladu sa tim se i ponasa. U stranci je procenjeno da u ovom trenutku politiku SPO tamo treba da izlozi Spasoje Krunic.

Mozda gospodin Krunic nije toliko popularan u Beogradu s obzirom na situaciju sa gradskim saobracajem i drugim komunalnim sluzbama, nekim sporovima oko gradjevniskih dozvola, lokacija i lokala, saradnji sa SPS i SRS na nivou Grada...

- To cemo videti na mitingu, a ja mislim sasvim suprotno, sto su pokazala i neka ozbiljna istrazivanja javnog mnjenja. Rad gradske vlade je vrednovan skoro kao rad Vojske Jugoslavije; to je najvisa ocena koja je mogla da se da, a gospodin Krunic kao predsednik je sigurno dao najveci doprinos tome.

SVETLANA DjURDjEVIC LUKIC