KOSOVO

Ako je verovati pristinskim intelektualcima, ukoliko bi izbori bili odrzani danas, nekadasnji neprikosnoveni lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova odneo bi ubedljivu pobedu zadobivsi poverenje vise od 60 odsto biraca

Posle vise od dva meseca od pocetka kombinovane administrativno-vojne misije medjunarodne zajednice na Kosovu, evidentno je da prvi izbori u toj pokajini nece ni u najboljem slucaju biti organizovani pre proleca te da ce, zahvaljujuci tome, privremena vlada Hasima Tacija ostati na vlasti, sudeci prema trenutnom stanju, veoma dugo. Istovremeno sa sve izvesnijim ostankom struktura bliskih Oslobodilackoj vojsci Kosova na vlasti u toj pokrajini, u intelektualnim krugovima kosovskih Albanaca polako sazreva misljenje da zamena jedne radikalne opcije drugom ne predstavlja odgovarajuci putokaz za buducnost i da politicku sliku Kosova treba uspostaviti s umerenijim i demokratski opredeljenim ljudima koji se, bar za sada, drze po strani.

Partizanski sindrom

Iako se privremena vlada Kosova, koju u sustini ignorisu svi relevantni politicki faktori, ukljucujuci i medjunarodne, deklarativno zalaze za demokratske i multietnicke modalitete buduceg zivota u Pokrajini, cinjenice govore sasvim suprotno. Uprkos donekle razumljivom besu kosovskih Albanaca koji su se vratili u svoje domove, gde su zatekli grobove desetak hiljada svojih sunarodnika i sedamdesetak hiljada zapaljenih i unistenih kuca, cini se da je osveta koja je sustigla tamosnje Srbe, ipak nesto vise od poravnavanja racuna. Vec na prvi pogled uocljiv je ritam iseljavanja Srba, koji su prvo poceli da napustaju juzne delove Pokrajine, potom vece gradove a, na kraju, njihovo bitisanje na Kosovu svedeno na nekoliko u manjoj ili vecoj meri opkoljenih enklava.

Ujedno, u krugovima bliskim medjunarodnim organizacijama sve cesce se govori o gotovo jednoobraznim dokumentima kojima preostali Srbi predaju svoje nekretnine u ruke nepoznatih osoba praveci na taj nacin svojevrstan libensraum i manevarski prostor za buduce politicko delovanje nekadasnjih clanova OVK. Kao sto je to pre njih na Kosovu, doduse i u drugim krajevima Srbije, ucinila Socijalisticka partija Srbije, u svim vecim mestima u Pokrajini sve znacajnije ugostiteljske, trgovacke, proizvodne i druge objekte zauzeli su pripadnici OVK. "Momci u crnom" to demonstriraju i svojom odecom koja je nezvanicno zamenila kamuflazne uniforme OVK. Razloga za takvo ponasanje ima vise, ali cini se da osim "partizanskog sindroma", poznatog svim stanovnicima vecih gradova u bivsoj Jugoslaviji posle okoncanja Drugog svetskog rata, kao najznacajniji razlog ovakvog ponasanja figurira zelja za ovladavanjem glavnim finansijskim tokovima koji bi onom koji ih kontrolise predstavljali opipljivu pocetnu prednost pred prve izbore, koji ce se odrzati pre ili kasnije.

Okrnjena harizma

Ako je verovati pristinskim intelektualcima, ukoliko bi izbori bili odrzani danas, nekadasnji neprikosnoveni lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova odneo bi ubedljivu pobedu zadobivsi poverenje vise od 60 odsto biraca. Postavlja se pitanje, medjutim, u kojoj meri je njegova politicka harizma ostala neokrnjena posle, do sada nepotpuno razjasnjenog, koketiranja s jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem i neocekivano dugog odsustva sa Kosova. Ipak, cini se da je Rugovin povratak na kosovsku politicku scenu poceo. Posle vise puta zakazivanih i ubrzo potom otkazivanih konferencija za novinare, lider Demokratskog saveza Kosova sazvao je sednicu glavnog odbora svoje partije, posle koje je saopstio da tu najvecu i najkonstantniju partiju kosovskih Albanca ceka reorganizacija pred pocetak prve predizborne trke u kojoj ce ucestvovati.

Izgleda da Rugova smisljeno i vesto izbegava da aktivnije ucestvuje u radu Prelaznog saveta, koji cine predstavnici kosovskih Srba, Albanaca, UN i Kfor, kako bi to telo, inace unapred osudjeno na neuspeh, stavio na listu promasaja svojih buducih politickih protivnika.

S druge strane, Rugova pokusava da nepostavljanjem svojih ministara u Tacijevu vladu izbegne jos jedno ucesce u paralelnim institucijama, jer je sada vise nego jasno da od saradnje medjunarodnih faktora i te vlade nece biti nista. Ti kontakti ce se ostvarivati kroz razgovore sa predstavnicima najjacih politickih partija i, cini se, u urbanim krugovima sa veoma uticajnim, nezavisnim intelektualcima.

Kako bilo, najveci politicki, mozda ne samo politicki, protivnik Ibrahima Rugove na buducim izborima bice politicki predstavnik OVK Hasim Taci, koji se vec izvesno vreme ponasa kao istinski premijer Kosova, sto on, u stvari, i jeste. Cini se da ce Tacijeva buducnost ipak biti odredjena kolicinom strpljenja koju ce medjunarodna zajednica, pre svega Kfor, imati prema njegovim sve cescim fingiranjem drzavnih funkcija - od carine, poreza, sve do policije i u poslednje vreme prilicno aktivne tajne policije.

Privilegovana OVK

Iako su celnici Kfora vec nekoliko puta jasno upozoravali Tacija da ne pokusava da formira institucije sistema koje ce u narednim godinama biti u rukama medjunarodnih faktora, nekadasnji celnici OVK prilicno olako prelaze preko tih upozorenja izrazavajuci povremeno zaljenje i kajanje zbog svojih postupaka u pisanim saopstenjima tipa "izvinite, pogresio sam". Takvo ponasanje ostaje ipak nesankcionisano, sto znatno doprinosi anarhiji koja trenutno vlada na Kosovu.

To se moze protumaciti i nekonkretizovanim stavovima medjunarodne zajednice prema dojucerasnjim sticenicima. Za razliku od lidera ostalih kosovskih politickih partija, albanskih i srpskih, jedino nekadasnji pripadnici OVK (nekadsnji, jer prema sporazumu o demilitarizacija ta oruzana formacija vise ne bi trebalo da postoji) imaju retku privilegiju da javno nose pistolje te se po pristinskim kaficima neretko mogu videti ljudi koji za pojasom nose oruzje.

Pokusavajuci da svojim demokratskim i za balkanske prilike neshvatljivo tolerantnim postupcima smiri situaciju na Kosovu, medjunarodna zajednica verovatno nikada nece moci da da konkretan odgovor na pitanje iz kojeg razloga ljudi koji su iz jednog oruzanog sukoba izasli kao pobednici imaju pravo da idu ulicama naoruzani iako za tim nema nikakve stvarne potrebe jer im ne preti apsolutno nikakva opasnost.

U uticajnijim albanskim politickim krugovima sve cesce se govori o opasnosti koju u novonastaloj situaciji na Kosovu predstavljaju nekadasnji, kako ih zovu, "kolaboracionisti Milosevicevog rezima". Posle sloma srpske vlasti oni su ispali iz igre, ali na sve nacine pokusavaju da zadrze svoje pozicije. Zabrinutost nije neosnovana, jer ce buduci politicki potezi tih ljudi jamacno biti znatno radikalniji nego akcije njihovih protivnika. Sada se ponavlja nekadasnji metod iskupljenja samokritikom, pri cemu se na meti napada tokom njihovih ocajnickih pokusaja da opstanu na politickoj sceni nalaze i neprikosnoveni autoriteti medju kosovskim Albancima, kao sto je nekadasnji "kosovski Mandela" Adem Demaci, na ciju podrsku u ovom trenutku na Kosovu, cini se, racunaju obe glavne stuje.

Po svom politickom delovanju Demaci, u sustini, pripada i jednima i drugima, jer je svojevremeno bio radikalniji od bilo kojeg pripadnika OVK, dok je, s druge strane, bio medju prvim albanskim politicarima koji su osudili izgon Srba. Njegova pozicija je, izgleda, sasvim drugacija. Kao i mnogo puta do sada, Demaci je uspeo da iznenadi sve politicke faktore i ostane dosledan sebi. Mnogi bi u svojim redovima voleli da vide tog coveka cvrstih stavova i politicke hrabrosti da ljudima u lice kaze ono sto misli.

Apstinencija nezavisnih

Iako se glavna politicka borba medju kosovskim Albancima trenutno vodi izmedju pristalica umerenog Ibrahima Rugove i nepredvidivog Hasima Tacija, cini se da su oci stanovnistva uperene u pravcu grupe nezavisnih intelektualaca, ciji je uticaj prilicno veliki iako preterano ne ucustvuju u politickom zivotu. Njihova apstinencija iz politickih borbi sasvim je razumljiva, jer ce, kako smatraju predstavnici stare garde kosovskih politicara, biti potrebno bar nekoliko izbornih ciklusa kako bi se tamosnja politicka scena iscistila i stvorili uslovi za normalne demokratske izbore. Istovremeno, potrebno je stvoriti i demokratske navike stanovnistva, sto ce, kao sto ceka i Srbiju, predstavljati poseban problem.

Bez obzira na pocetak prave politicke borbe medju kosovskim Albancima, mora se istaci da se ta pokrajina nalazi tek na pocetku puta ka uspostavljanu medjunarodnog protektorata, koji bi u znatnoj meri umanjio domete "prve posleratne generacije" tamosnjih politicara.

Pripreme za prve izbore nemoguce je poceti pre konacnog resenja nekoliko gorucih pitanja na Kosovu, pre svega problema opstanka nealbanaca i, trenutno mnogo aktuelnijeg, resavanja problema u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici. Iako to niko ne zeli da prizna, trenutno stanje u tom gradu jedini je moguci vid opstanka srpskog naroda koji je, vodjen gluposcu, godinama podrzavao politicku opciju cije mu se delovanje sad obilo o glavu. Cini se, medjutim, da je medjunarodna zajednica za sada spremna da tolerise fakticku podelu tog grada, kako ne bi morala da prizna poraz u bici za ocuvanje multietnicnosti Kosova, ukoliko se o tome poslednjih godina uopste moglo i govoriti, jer su Albanci cinili najmanje 85 odsto ukupnog broja stanovnistva. Sadasnje stanje mnogo je gore, jer su nacionalne manjine (prvenstveno Srbi i Romi) desetkovani i ne predstavljaju znacajnu snagu, bilo fizicku bilo politicku, zbog cega na njihovu podrsku niko i ne racuna.

Otprilike sest meseci pred pocetak prve predizborne trke na Kosovu stanje je vise nego katastrofalno, jer osim dve vojske (Kfor i OVK), na teritoriji nema nikakvih drugih pokazatelja da je u toku stvaranje administrativnih institucija. Drugim recima, nesposobne UN nadmasile su ovog puta same sebe i uzele prevelik zadatak organizacije drzave ni iz cega, pri cemu su pripadnici OVK uspeli da za isto vreme pokrenu citavu drzavnu masineriju, te preko medija, poreskog sistema, policije, i carine, aktivno vladaju citavom teritorijom Kosova, izazivajuci neretko i same medjunarodne faktore.

Rade Maroevic

(Beta)