I OPET METRO

Kako je moguce da se u vreme kada smo, smatra se, siromasniji nego ikada ponovo raspiruje zelja za metroom? Kopca je izgleda u predstojecim izborima

Slatko od metroa ponovo je izvukla iz politickog spajza i ova gradska vlada, svega nekoliko dana posto su javno otvoreni tajno pripremani radovi na obnovi mosta u Beski. Posle dve godine vladavine sadasnje politicke garniture, a na inicijativu Sektora za metro Zavoda za izgradnju od 12. februara 1998, Skupstina Beograda usvojila je jula 1999. Odluku o pripremanju regulacionog plana za izgradnju linije metroa M1 "Merkator - Vukov spomenik". Predvidjeno je da linija bude dugacka sedam i po kilometara i, s izuzetkom sinsko-drumskog mosta preko Save koji ce u tu svrhu biti izgradjen, ici ce ispod zemlje. Lepo. Ali, otkud ponovo saga o metrou i to ove ratne godine, godine kada jedva 300 autobusa GSP-a vozi Beogradjane? U svetu vlade padaju i zbog "beznacajnijih" propusta.

Mozda, od kada je objavljeno da smo najsiromasnija evropska zemlja, da bar u necemu preteknemo Albaniju? Jer, Beograd i Tirana jedini su glavni gradovi u Evropi koji nemaju metro. Londonski je poceo da se gradi 1836. Bice, ipak, da nije to razlog.

Novija istorija glavnog grada potvrdila je da su uglavnom svi gradonacelnici poslovali s licnim carom kao imperativom. Najvazniji su im bili "projekti" ciju bi crvenu vrpcu bas oni mogli da preseku. Od uprave izuzetnog gradonacelnika Branka Pesica, prica o metrou vec gotovo tri decenije rola se u javnosti, zavisno od termina izbora, ali i vazeceg stepena propadanja GSP-a (sto je situacija u gradskom prevozu tragicnija, to su sanse za vaskrsnuce metro-anegdote vece). Te gradice se kompletna mreza, te gradice se samo jedna linija; te treba nam metro, ne treba nam - tramvaji su jeftiniji. Slicne glave danas mogu reci da nam je potrebniji most od Novog Beograda do Banovog brda, preko Ade Ciganlije. Ljudi dalekoseznijeg uma slazu se da je metro neminovnost.

Beograd u Sancu

Dvomilionski Beograd odluku o novoj regulativi svoga centra doneo je 1972. godine - ceo vek posle Plana regulacije Beograda u Sancu prvog srpskog urbaniste Emilijana Josimovica - tokom mandata Branka Pesica. Postavljena su dva zadatka: Plan centralne zone (namena) i Metro projekat (saobracaj). Posle osam godina rada, programski su objedinjeni u Regulacioni plan centralne zone s prvom etapom beogradskog metroa. Medjutim, dok je plan jos bio u fazi pisanja neophodnih urbanistickih papira, Grad je odlucio da se u 21. vek uvozamo tramvajima.

Kasnije su popularne izmene i dopune zakona, zajapurene patriote i jeftina resenja dovele do toga da se o metrou danas govori s podsmehom. Bilo je i ostrih prepucavanja. Narocito onda kada se u raspravu o strategiji transportnog sistema Beograda ukljucila i Srpska akademija nauka i umetnosti s konceptom takozvanog lakog metroa. Prema zamisli SANU, maltene ceo sistem ostao bi isti, osim sto bi tramvaji pod zemljom glumili metro voz. Ideja je potom odbacena zbog manjeg kapaciteta u odnosu na "teski" metro.

S druge strane, kako nam vec dolikuje, iako su teorijska resenja vrcala na sve strane - novca ni za lek. Svojevremeno je Saobracajni institut CIP cak pominjao sigurnu finansijsku konstrukciju prilikom izgradnje metroa, opredelivsi se za japansku metodu izgradnje koja sav novac ne trazi odjednom (!). Ne treba posebno naglasavati da je i onda, kao i danas, nekakvo prebijanje dugova s Rusijom bilo omiljena slamka davljenika u smogu.

Da li od Moskve ili ne, tek citavih 150 miliona dolara potroseno je na luksuznu zeleznicku stanicu "Vukov spomenik", za koju mnogi, greskom, misle da je metro. Moze biti samo njegov embrion. (Procenjuje se da je beogradski zeleznicki cvor do sada progutao dve milijarde dolara, jos kako dovoljne za izgradnju prve etape metroa.)

Tramvajolozi

Sektor za metro Zavoda za izgradnju grada Beograda, s arhitektom Branislavom Jovinom na celu, formiran je 1972. Deset godina kasnije ukinut je, jer su tadasnji vodeci mozgovi Grada, tramvajolozi, procenili da je metro odvise skupa investicija, pa su, da bi postavili dodatne tramvajske koloseke, uveli samodoprinos gradjana. "To je obicna floskula, metro nije skup. Vreme je novac. Znate onu 'Nisam dovoljno bogat...'", kaze za NIN Jovin, cije se ime po pravilu vezuje za nas metroa. I dalje je rukovodilac Metro projekta u Sektoru koji gotovo da ne radi. On sam kaze da je ceo zivot posvetio beogradskoj infrastrukturi, radio je za 10 gradonacelnika. Od Branka Pesica, s kojim je isao i Edvardu Kardelju, od kojeg su trazili novac za autoput (kada je Pesic rekao da nista nije toliko skupo ako treba Beogradu), nijedan od gradonacelnika - do Zorana Djindjica, naglasava - nije ozbiljno shvatao neophodnost otelotvorenja vizije metroa.

Prema njegovim recima, velika je razlika izmedju klasicnog saobracaja i prevoza ljudi. Takodje, osim sto je drustveni, metro je i vise urbanisticki nego saobracajni problem. Metro je multidisciplinarni projekat koji donekle moze uposliti nasu industriju "na neplacenom odmoru", a kao sto ume da posluzi nabacivanju politickih poena u unutrasnjoj politici, moguci je deo i medjunarodne politike: "Cesto se veliki saobracajni projekti koriste za sanaciju medjudrzavnih odnosa. Poucan je primer Budimpeste i Praga, kada su nasa braca Rusi kao nadoknadu za kolateralnu stetu nanetu prilikom prijateljske tenkovske posete, izgradili prve metro-linije i Madjarima i Cesima". I zato, ako NATO jednog dana prizna...

Kao covek koji se metroom bavi vec vise od dve decenije, Jovin je sasvim siguran: "Mislim da smo trenutno najblizi metrou. Ako udjemo u Pakt o stabilnosti jugoistocne Evrope, jedino ce na taj nacin problem s gradskog nivoa biti podignut na evropski nivo!" U svakom drugom slucaju, dugo cemo sanjati isti san, to jest huk.

Jedan za sve

Krajem prosle godine, Skupstina grada i "Most projekt" potpisali su ugovor o projektovanju mosta za metro, za ciju bi izgradnju bilo potrebno oko 80 miliona dolara. Predvidjeno je da gradjevinski radovi pocnu sredinom 2000. Predsednik gradske vlade Spasoje Krunic objasnio je tada da se situacija na liniji M1 od pocetka izrade prvog projekta nije mnogo izmenila - ukoliko se izuzme divlja gradnja na samom terazijskom grebenu - dok su na ostalim linijama ucinjene velike promene, sto podrazumeva izradu potpuno novih projekata. Kao da bismo uopste mogli da zamislimo izgradnju svih pet prvobitno osmisljenih linija...

Zanimljivo je da je Krunic bio jedan od saradnika na izradi Studije tehnicko-ekonomske podobnosti brzog javnog gradskog saobracaja u Beogradu, koju je Skupstina Beograda usvojila 1977. godine, a ciji zakljucci cine obavezujuci deo Generalnog urbanistickog plana.

Arhitekta Jovin smatra da, po staroj mustri, i ova gradska vlast koristi Metro projekat za partijsku promociju, sto je i napisao u otvorenom pismu Skupstini grada. Jedan visoki zvanicnik Grada nedavno mu je porucio: tvoje je, Brano, da radis, a mi smo tu da vas (ruko)vodimo i mislimo za vas. Jovin se seca izborne kampanje "Jedan za sve". Pocetak izgradnje metro-mosta obecan je za 1998. godinu. Krajem 1998, medjutim, obelezen je pocetak, ali ne izgradnje nego projektovanja generalnog resenja: "To da je u okviru Metro projekta, vec davno, uradjeno cak osam generalnih resenja, od toga dva na nivou idejnih resenja, televizija, naravno, nije objavila." On istice da predmet zadatka "linija metroa M1" - bez regulacionog plana centralne zone - odgovara iskljucivo "uzurpatorskoj vladi", jer joj omogucuje totalnu kontrolu nad gradjevinskim zemljistem centralnog podrucja grada gde je kvadratni metar najskuplji. Uostalom, "jedina kvalifikovana organizacija s pravom stecenim na javnom konkursu i s pravom projektanata na intelektualnu svojinu jeste Sektor za metro, ciji je osnivac Skupstina grada Beograda!"

Gradska cucla

Prema Odluci koju je usvojila Skupstina, za nosioca i koordinatora svih aktivnosti na izradi Plana odredjen je Urbanisticki zavod. Sredstva za njegovu izradu obezbedice Direkcija za gradjevinsko zemljiste i izgradnju Beograda (Veselin Boskovic, brat). Direkcija se, inace, obradovala inicijativi za izradu planske dokumentacije, kao pripremne faze izgradnje metroa, "jer ce se na taj nacin resiti ne samo goruci problem javnog saobracaja u gradu nego ce se razresiti i namena mnogih veoma atraktivnih lokacija u centralnim delovima grada koje sada stoje blokirane kao rezervat buducih metro-stanica, ili se koriste na neadekvatan nacin". Mogle bi dobro da se prodaju.

"Mi smo po zakonu zaduzeni za svu plansku dokumentaciju na nivou grada", kaze za NIN gradjevinski inzenjer Zoran Zotovic iz Urbanistickog zavoda, koji ce se, uzgred, uskoro odvojiti od gradske cucle i postati javna ustanova. U prvoj fazi, strucni tim preispitace dosadasnja resenja, znaci resenja Sektora za metro. "Treba da skupimo svu dokumentaciju i stavimo je u vreme i prostor u kome se nalazimo. Metro je skupa investicija", kaze Zotovic, cije je misljenje, dakle potpuno suprotnog Jovinovom.

Tokom 18 meseci roka za izradu Nacrta regulacionog plana videce se, tokom strucnih rasprava, u kojoj meri ce se grad, najpre centar, prilagoditi metrou - i obrnuto. "Bice to prava hirurgija, kao kroz oko." Izostavljanje plana centralne zone iz naziva Odluke Zotovic prebacuje na teren terminologije. Polazna osnova za rad tima u najavi bice upravo Studija o podobnosti iz 1976. godine, a u skladu sa izmenama i dopunama Generalnog urbanistickog plana iz 1985, kada je odluceno da se, za pocetak, izgradi samo linija M1.

No, posle svih terminoloskih, politickih, strucnih i sujetnih prepirki i prepiski, 30-godisnjih, nezavrsenih planova, pravu zabunu u beogradske redove upravo unosi brisanje prasine s dosijea o metrou u postagresorskom periodu. U vreme kada, na korak od 21. veka, umesto da kupujemo sporete bez ringli, kidisemo na ugalj i drva. Odakle novac, najpre, za izradu skupocenih planova i projekata, odakle tih nekoliko stotina miliona dolara za M1 kada je Spasoje Krunic izjavio da ce rat, normalno, ostaviti i te kakvog traga na budzet. Gradski premijer nije stigao da nam odgovori.

Mi podsecamo na reci Gojka Beare, direktora Sektora i autora knjige "Metro - stvarno i moguce": "Najmanje sto mozemo da ucinimo, danas, jeste da kratkorocnim odlukama ne uradimo nista sto bi, sutra, onemogucilo realizaciju razvojnih projekata." Do sutra, malo morgen, u 21. vek sigurno krecemo nogom.

ANA VUCKOVIC