SPS

Zabavljena trazenjem mangupa u njihovim redovima, opozicija nije ni primetila da socijalisti ne misle samo o kapitulaciji i predaji vec mnogo vise kako da i bez broja jedan ostanu u Srbiji partija broj jedan

To je obrt: "Mozemo da dobijemo i vise glasova ako na izbore idemo bez Slobe. On je bio presudan za prve izbore, ali kasnije smo izbore dobijali mi, partijska baza."

Ovo govori tvrdokorni socijalista "iz provincije" kome ni na kraj pameti nije da pomisli da je Milosevic kriv za rat ("Krivi su Amerikanci, razbijaju nas od Slovenije...") da bi trebalo da podnese ostavku ili da organizuje prevremene izbore i koji je potpuno uveren da ce "mucenica Srbija" i ovo nevreme izdrzati.

Reka prebega

Siguran da vecina Srbije zeli promene "sada i ovde", bucniji deo opozicije precuo je ovog "socijalistu iz provincije" i suflirao je javnosti da SPS, zahvacen haosom i bezumljem, bezglavo napustaju njegovi clanovi.

O reci prebega iz SPS-a govorili su Vladan Batic, sef demohriscana (kao, mnogi se espeesovac video sa Amerikancima u Herceg-Novom), Mladjan Dinkic, ekonomista i politicar u pokusaju (kao, obezbedice vecinu medju socijalistickim poslanicima u Skupstini Srbije za "svoj" koncept "Bolje Pakt, nego rat"), neidentifikovani opozicionari (kao, oni koji ne mogu preko granice kopaju rukama i nogama, sve cinkareci jedni druge i kod stranaca i kod opozicije, da im se izdejstvuje slobodno putovanje na agresorski i pobedjeni Zapad)...

Ispalo je da je Nika Hila (brat Hristofera Hila, jednog od savetnika americkog sekretara za bezbednost) video u Tivtu biznismen koji nije clan SPS-a i koga "Cikago tribjun" opisuje kao "osobu koja ce biti uvek najbolji prijatelj bilo koga ko vodi zemlju". Ljudi iz Pakta za stabilnost Srbije sreli su se sa dvadesetak espeesovaca ("Mahom direktori, potom policajci i nesto politicara od kojih niko nije u Izvrsnom odboru SPS", jedan od autora Pakta) Jedan socijalista sa liste kaze: "I meni su neki advokati ponudili da me skinu sa liste zabrane izlaska iz zemlje tvrdeci da su vec trojici uspeli to da srede." Autoritet iz SPO tvrdi da "nema ni traga od rasula u SPS-u." Cak ni u Pokretu generala Perisica, koji se smatrao najpogodnijom lukom za novo sidriste "ocajnog i uplasenog espeesa" nema prebega Slobodana Milosevica...

Istorija se ponavlja: SPS je uredno cistio svoje redove (pogledaj okvir kadrovi) a opozicija je espeesovske "gresnike-otpadnike" pretvarala u "lidere frakcija u SPS-u" ili "nosioce promene u SPS-u - iznutra" iz najmanje dva razloga: sitnosopstvenickog i spasonosnog.

"Kontrasi"

Ako Milorad Vucelic, covek u usponu u hijerarhiji SPS-a pozove 1997. godine na slavu Zorana Djindjica (plus Jovica Stanisic, sef drzavne bezbednosti, plus Kertes, sef carina, plus Radovan Stojicic Badza, sef policije) onda je logicno da ce ostatak opozicije, koji nije licno nadgledao kako "nas najslavniji prebeg" (Mira Markovic posto se Vucelic od stambolicevca preobratio u milosevicevca) lomi kolac, krenuti da ispreda pricu kako je na Svetog Jovana rodjena reformisticka grupa espeesovaca koja, povezana s opozicijom, cini nukleus Novog SPS i Nove Srbije. Naravno, ovde nije rec o radosti zbog moguceg reformisanja SPS-a, vec je na delu najjednostavnije potkazivanje: Slobo, oni ti rade o glavi.

Na sasvim drugom polu nalazi se stav nekih opozicionara da "nema promena u Srbiji bez prevrata u SPS-u", jer zele dobro i Srbiji i SPS-u, a ni Milosevicu ne misle lose osim sto predvidjaju da ga udalje sa vlasti. Iznoseci ovaj stav, pozivaju se na iskustvo reformisanih socijalista iz zemalja Istocne Evrope, a u pomoc prizivaju i primere iz neposrednog okruzenja: "slucaj Biljane Plavsic" i "slucaj Mila Djukanovica". Ovi dobronamernici zaboravljaju da je Biljana nacionale postala manje nacionalna a vise medjunacionalno kooperativna tek posto je Sfor tenkovima zagazio u Republiku Srpsku. Previdjaju i da je Milo uvek bio uz Momira, da su bili u svemu ravnopravni i da je svako od njih dvojice uzeo tacno onoliko vlasti koliko je mogao da "sazvace". To je sasvim razlicita situacija od one u Srbiji i SPS-u gde je jedini moguci "broj dva" - Borisav Jovic, lisen saucesnistva u vlasti jos na Drugom kongresu SPS-a oktobra 1992. godine, a u politicku penziju sutnut 1995. godine posle Milosevicevog povratka iz Dejtona.

Kada se saberu sve nicim dokazane senzacije koje su proizveli domaci i strani medijski i politicki mesetari, spisak SPS frakcionasa se svodi na vec pomenutog Vucelica plus Stanisic, Zorana Lilica koga mediji svaka tri-cetiri meseca uteruju u stvaranje frakcija ili nove stranke, Nebojsu Covica koji osnivanjem sopstvene stranke nije uspeo da privuce espeesovske zvezde, Borisava Jovica pre svega zbog netrpeljivosti prema JUL-u koju je, uzorno logicno i ideoloski objasnio profesor Mihailo Markovic, ustavotvorca Ratka Markovica, cija su dva "verbalna delikta" proglasena za raskole u SPS-u, i jos dvojicu espeesovaca koje necemo pominjati jer cudo demokratije i slobode, Zakon o informisanju, jos postoji.

Preobrazenje SPS-a

Estradnu temu "Pa gde su i sta rade mangupi u njihovim redovima" valja sada prevesti u odgonetanje pitanja sta misli i kako dise SPS. Miting ispred Skupstine Jugoslavije sasvim je preobrazio SPS. Dim iz baklji upaljenih u slavu i hvalu Spasoju Krunicu, beogradskom premijeru, procistili su glas i dah socijalistima kao da su pojeli 150 000 bronhi bombona.

Dok je SPS kenjkavo pokusavao svojom pricom o rekonstrukcijama savezne i republicke vlade da potisne teme koje je opozicija nametnula - ostavka Milosevica i ekspertska vlada - gromkim poklicem "Izbori" Vuk Draskovic ih je potpuno zakopao. I SPS se osmehnuo zadovoljan sto se politicki zivot vratio u kolotecinu, sto mu je ostalo siroko polje da resava probleme gradjana Srbije, sto je opoziciji s uzivanjem "uvalio" temu o njenom jedinstvu, a Seselju i Vuku da licitiraju oko izbora.

Sada je SPS-u sasvim jasno da ce i sam Savez za promene morati da stisava ocekivanja od najavljivanih marseva na Dedinje, generalnih strajkova... ili ce strast tvrdih opozicionara sa zahteva za Milosevicevu ostavku preokrenuti u pritisak za organizovanje fer izbora... ili... U svakom slucaju, uverenje je espeesovaca da ce Djindjic, koji uziva njihovu nepodeljenu mrznju ("Licno on je sastavio spisak sa licima koja ne mogu da predju granicu Jugoslavije, tvrde trojica SPS funkcionera.) morati da "smanji dozivljaj".

Izbori - dogodine?

Socijalisti misle da mogu da se dogovore sa Vukom Draskovicem. Njihovog visokog funkcionera uopste ne uznemirava sto je "Draskovic odustao od dogovora posle izbora iz 1997. godine" ili sto je "ispalo kako je ispalo sa njegovim boravkom u saveznoj vladi". (Tokom rata funkcioner JUL-a je s ljutnjom govorio stranom novinaru o Draskovicu sa kojim se nikad ne zna sta ce i kako ce biti, a sa odobravanjem o Seselju koji se drzi dogovora.) Ali, mozda je SPS blagonaklon prema Draskovicu samo zato da bi na njegovom zalaganju za izbore doznao sta o njima misli Zapad: da li mogu da se odrze i ako je Milosevic predsednik Jugoslavije, da li zabrana kandidovanja vazi samo za optuzene za ratne zlocine ili i za sve sa liste zabrane izlaska iz zemlje...

Cetvorica funkcionera SPS-a sa kojima je NIN razgovarao uredno ponavljaju vecni stav SPS-a da bi bilo dobro da izbori budu kad za to dodje vreme, da se pre njih odrzi partijski kongres (prema rasporedu, prolece naredne godine, a moze i ranije)... "Zasto bismo se, uostalom, bavili rekonstrukcijom vlade ako bismo hteli da sada organizujemo izbore", pita jedan od njih.

Svoje postpreobrazenjsko spokojstvo visoki funkcioner dokazuje tvrdnjom da u partiji nije razmatrana crnogorska platforma o preuredjenju odnosa u Federaciji ("Oni to guraju preko vlade, mi kroz Skupstinu Jugoslavije.") a njegov kolega tvrdnjom da je avgustovski Glavni odbor "kome je prisustvovao i Sloba, bio kao i svaki drugi, samo sto je upozoreno da komunikacija mora da bude bolja, da ne ceka clan Glavnog odbora po tri dana da stupi u vezu s najvisim funkcionerima". (Uzgred: jedan opozicionar misli da Milo Djukanovic nece raspisati referendum jer zna da bi imao problema da osigura vecinu, drugi veruje da ce Milosevic pustiti Crnu Goru, promeniti Ustav Srbije i ponovo se kandidovati za njenog predsednika.)

Espeesovci su sigurni i da ce biti dovoljno i nafte i gasa i struje, da ce na vreme popraviti toplane u vecim gradovima, da ce biti i hrane, da ce se nekako saradjivati sa svetom: "Tri velike kompanije su zainteresovane za koncesije za autoput Nis-Makedonija; 'Prva petoletka' je izvoz sa junskih 15 miliona maraka digla na 80 miliona; Grci su zainteresovani da uloze u obnovu pogona za proizvodnju protivgradnih raketa..."

Konacno, nadu socijalista greje i njihovo vidjenje dogadjaja u svetu: pobeda Busa na izborima u Americi znaci blagonakloniji stav prema Srbiji, a tome bi doprinela i pobeda bloka Primakov-Luskov u Rusiji.

Predsednikova nemoc

I tu je kraj inventaru optimistickih stavova socijalista i povratak na pocetak ovog teksta, verovanje socijaliste iz provincije da se moze i bez Milosevica. Njegove kolege iz "centrale" su taj stav nesvesno pokazivale ne iskoristivsi ni jedan jedini put inace omiljenu recenicu medju espees funkcionerima "Ma naci ce Sloba neko resenje". Odsustvo te recenice znaci da su socijalisti svesni da mogu da ostanu bez Milosevica i da moraju da se spremaju za to vreme, da on jednostavno vise nema resenja ili da su ona van njegove moci. I neki od njih su doznali da je, na primer, propao pokusaj uspostavljanja veze sa Genserom preko Mihaela Stajnera.

Osecaj sopstvene i Miloseviceve nemoci ocigledan je i kada na pitanje da li misle da ce Milosevic od Amerikanaca dobiti status slican Karadzicevom, socijalisti odgovaraju sleganjem ramenima i licima iz kojih izbija neverica.

Naravno, svi bi oni i dalje sa Slobom, ali ako ne moze? Na to pitanje, osim socijaliste iz provincije, odgovorili su jos samo jedan bivsi funkcioner i sadasnji visoki funkcioner. Bivsi: "Nece ostati ni kamen na kamenu od SPS-a." Sadasnji: "U najgorem slucaju doci ce do manjeg osipanja onih koji su u partiji samo zbog koristi. Ali, mi cemo na izborima i tada osvojiti najmanje drugo mesto, bez nas niko nece moci da napravi vladu. Mozda nije lose i da ne udjemo u vladu i u opoziciji sacekamo da se klatno vrati na nasu stranu, kao sto se vratilo posle prvih izbora u zemljama Istocne Evrope."

U zivot socijalista bez Milosevica i te kako veruju i bucni i tihi opozicionari, a jedan od njih pesimisticki kaze: "Da upropaste i vise nego sto su upropastili, nece pasti ispod 15 odsto birackog tela." Posto su svi shvatili da posle Tita ipak nije bio Tito, sada i socijalisti i opozicionari znaju da posle Milosevica nece biti Milosevic. Harizmatskog lidera koji brine o mestu u istoriji i zarko zeli da resava velike svetske probleme zamenice politicki pragmaticar koji nece biti vodja vascelom srpstvu nego ce brinuti o onoliko Srbije koliko je ima.

Dragan Bujosevic

"Cim se raspisu izbori, doci ce do podele u SPS-u", tihi opozicionar.

"Covek koji bi mogao da iznutra reformise SPS morao bi prvo da to hoce, potom da to sme, da ima kontakte u vojsci i policiji. Ja takvog u SPS-u ne poznajem", tihi opozicionar.

"Sve nase frakcije nestaju pred vratima Glavnog odbora", socijalista iz provincije.

"Kakve frakcije! Postoje samo ljudi koji se vezuju uz neke druge ljude. To je glupo, sto bi se vezivao uz Minica ili Goricu. Jedino je pametno vezati se za Slobu", funkcioner SPS.

"Kada bi sutra bilo glasanje u SPS-u, Milosevic bi izgubio", americki izvor.

"Znam da je Lilic bio nezadovoljan podrskom stranke u izbornoj kampanji za predsednika Srbije 1997. godine. Mislim da je tu podbacila Televizija. Mozda je i lako poverovao da ce neki aranzmani sa Libijom biti ostvareni, ili je u tim poslovima nekome zasmetao", funkcioner SPS.

"Trebalo je dati potpredsednicko mesto radikalima. Ne vidim da je Lilic degradiran", funkcioner SPS.

"Mislim da je kod Ratka Markovica bio jedan trenutak politicke nepaznje. On je tu, konsultovan je oko svih vaznih pitanja", funkcioner SPS.

"Ratko je namerno u tekstu namenjenom inostranstvu, i to strucnoj javnosti, prikazao sta ce se dogoditi ako se ne bude postovala Rezolucija UN o Kosmetu. Nema problema sa njim", funkcioner SPS.

1992, jun - 10 poslanika SPS se proglasilo nezavisnim ali su samo sestorica istupila iz poslanickog kluba SPS-a i osnovala Socijaldemokratsku partiju.

1992, jul - Milosevic kritikuje Borisava Jovica, a ovaj mu odgovara dva dana kasnije.

1992, novembar - Aleksandar Prlja prelazi u SDP

1995, novembar - B. Jovic, M. Vucelic i M. Markovic na sednici GO, koja je trajala 12 minuta, razreseni sa mesta potpredsednika SPS.

1996, - Na Trecem kongresu u Izvrsnom odboru ostalo smao pet od 26 clanova

1997, januar - Smenjeni M. Ilic, sef SPS Nisa, N. Covic, clan IO i gradonacelnik Beograda, B. Ivkovic, sef socijalista Beograda i clan IO; smenjeni i prvi socijalisti Kragujevca i Novog Sada M. Simic i D. Djukic; iz partije iskljucen G. VElickovic, predsednik Leskovca; raspusten SPS u Lebanu; smenjena rukovodstva u Smederevu, Jagodini, Cacku, Pancevu, Kikindi, Vojvodini...

1997, april - Smenjeni potpredsednici SPS Sainovic, Perosevic, S. Djukic-Dejanovic (novi M. Vucelic, D. Matkovic, Z. Jovanovic), iz IO ispala cetiri clana a dodato 10 novih, GO dobio 12 novih clanova

1997, decembar - smenjeno kompletno rukovodstvo za Vojvodinu