LOKALNA POLITIKA

Trojna koalicija vec poduze pati od ocajne likvidnosti, zbog cega razmislja da malo para potrazi na lokalnom nivou. Pre toga ce pobediti na izborima

Biraci u Srbiji bi vec nekako preboleli saznanje da Kosovom seta vise desetina hiljada vojnika NATO, dok svetu srpsku zemlju u polovnim automobilima i sa svezim oziljcima napustaju njeni gradjani, ali nikako ne mogu da podnesu haoticno postavljanje kioska, neredovan gradski saobracaj, sa posebnim osvrtom na problem nedostatka zglobnih autobusa. Zato je u stendalovskoj koaliciji sazrela misao da prvo treba raspisati lokalne izbore kako bi se hitno resili "nagomilani komunalni problemi", da bi onda narodu na miru objasnili kako je sacuvano Kosovo, ozivljena ekonomija i unistena opozicija. Ono sto se jos zove opozicija ne misli tako.

Citava prica o lokalnim izborima pocela je kada je pouzdani izvor izjavio beogradskom "Blicu" da vlast ozbiljno razmislja da raspise vanredne lokalne izbore, dok bi na opste izbore pristala ukoliko to zatrazi opozicija. I dok se opozicija pece na vatri vecite dileme "izaci ili bojkotovati" glasanje, koje bi se moglo ocekivati od 7. do 21. novembra (izbore je najbolje organizovati na veliku srpsku slavu, smatra vlast), vlast i njeni izabrani protivnici su poceli da sastavljaju liste odbornickih kandidata. Ponasanje predstavnika vlasti i strogo kontrolisanih medija, medjutim, ukazuje na to da odluka o ovom nadrealistickom potezu jos nije doneta.

Strateski medjupotezi

"Razdvajanje dva izborna procesa nije slucajno, vec deo promisljene strategije. Ako se vlast odluci za lokalne izbore, treba ocekivati medjupotez u vidu novog zakona o lokalnoj samoupravi i promeni izbornog sistema u jednokruzni vecinski sistem, gde bi najjaci kandidat sa 20 ili manje odsto glasova osvajao mandat. Crveno-crna koalicija, koja sve vise postaje jedna partija sa tri rukovodstva i koja je, izgleda, stupila u cvrsti izborni savez, pod takvim uslovima odnela bi pobedu cak i kada bi izbori bili fer i demokratski", ocenjuje naucni savetnik Instituta drustvenih nauka Vladimir Goati. On smatra da vlast zeli da zuzme neke strateske tacke, poput lokalnih medija i Beograda, koji imaju ogroman simbolicki znacaj, i zatim da izadje ne republicke izbore.

Centar za slobodne i demokratske izbore nedavno je predstavio paket izbornih zakona, medju kojima je i model zakona o izboru poslanika i odbornika koji je zasnovan na proporcionalnom sistemu po Hare-Nimajerovom, a ne do sada primenjivanom Dontovom principu. "Nasa grupa eksperata opredelila se da republicke i tri nivoa lokalnih izbora (izbore za pokrajinsku, gradsku i opstinske skupstine) treba odrzati po istom, proporcionalnom sistemu sa cenzusom od tri odsto. Poznato je da se tim sistemom obezbedjuje najveca reprezentativnost birackog tela, kao i da se unificiranjem izbornog sistema razbija konfuzija u glavama biraca, jer se, u slucaju istovremenih izbora suocavaju sa tri razlicita sistema. Na nacionalnom nivou glasaju za partijske liste, na lokalnom za partijske licnosti, a u drugom krugu izmedju dve licnosti, dok se na izborima za pokrajinsku skupstinu u drugom krugu opredeljuju izmedju tri najuspesnija kandidata. Zato i ne treba iskljuciti mogucnost uvodjenja tog, jedinstvenog principa glasanja, jer ce kandidat levice zbog rasipanja glasova po pravilu dobijati vise glasova od dvojice opozicionih kandidata", "kaze koordinator CESID-a Marko Blagojevic. Zanimljivo je da je republicko ministarstvo za lokalnu samoupravu nedavno zatrazilo od CESID-a nekoliko primeraka knjige, u kojoj je predstavljen izborni paket zakona, sto je prvi kontakt vlasti sa tom organizacijom.

Kada je pocetkom jula, republicka ministarka za lokalnu samoupravu Gordana Pop-Lazic najavila usvajanje zakona o lokalnoj samoupravi, kojim bi se "za potrebe aktuelnog trenutka" promenio izborni sistem, demokratska javnost je reagovala prilicno zestoko, dok je Srpski pokret obnove organizovao posle duze pauze masovne mitinge u Kragujevcu i Nisu, koji su praceni spotovima posvecenim liku i delu Slobodana Milosevica i njegovih saboraca i porukom "Oslobodimo Srbiju stvari koje joj nisu potrebne". Na zasedanju skupstine, koja je verifikovala Milutinoviceve uredbe, iz nepoznatih razloga nije razmatran predlog spornog zakona, nakon cega je najava zakona protumacena samo kao vesto odvlacenje paznje javnosti sa kumanovske kapitulacije. Uvidevsi da je u Srbiji uspostavljena ravnoteza straha, vlast je precutno i privremeno odustala od najava da ce Milosevic osloboditi velike gradove, dok je opozicija, pre svega SPO, odustala od obecanja da ce se veliki gradovi osloboditi od Milosevica. U medjuvremenu se vlast, izgleda, konsolidovala, sto se tesko moze reci za opoziciju.

Radikalski bluz

Relativno pouzdani izvori iz vrha vladajuce koalicije isticu da su u pomenutoj akciji najvise entuzijazma pokazivali radikali, koje sve vise muci bolno saznanje da sa vise od milion glasova vladaju samo u Zemunu i uverljivo simuliraju vlast u republickoj i saveznoj vladi. Radikalskom zahtevu se ne protive levicari i socijalisti, dok su predstavnici Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke separatno izjavljivali kako ce "svom snagom braniti slobodne gradove".

Portparol Srpskog pokreta obnove Ivan Kovacevic kaze da raspisivanje vanrednih lokalnih izbora "jednostavno ne dolazi u obzir, jer je priznavanjem rezultata lokalnih izbora u stvari priznat izvestaj Gonzalesove komisije kojom se nalaze postovanje volje biraca. A biraci su na izborima iskazali volju da mandat traje cetiri godine i samo u dogovoru sa strankama koje imaju lokalnu vlast mogu se raspisati lokalni izbori". Na pitanje sta ce SPO uciniti ukoliko se levica i radikali ipak odluce na taj korak, Kovacevic odgovara da ce SPO "odgovoriti sasvim adekvatno".

Potpredsednik Demokratske stranke Ljiljana Lucic smatra da opozicija uopste ne treba da se "iscrpljuje vecitim raspravama o izborima koje organizuje Milosevic, vec da energiju usmeri ka odlasku ovog rezima. Mi na takvim izborima necemo ucestvovati, jer je rec o velikoj prevari. Savez za promene ce nastaviti sa masovnim protestima po Srbiji, posto je vlast do sada samo u tim slucajevima respektovala opoziciju."

Gradska sirotinja

Fatalna privlacnost lokalne vlasti za sve politicke stranke ogleda se u cinjenici da je u opozicionim opstinama u kasnu jesen 1996.godine zivelo 35,36 odsto (3 467 737) stanovnika, radilo 50,13 odsto zaposlenih koji su primali 53,60 odsto ukupnih bruto zarada u Srbiji (1 567 307 028 dinara). Skup tih podataka ukazuje da su clanice opozicione koalicije prvi put od uvodjenja visestranacja imale elementarne uslove za politicku borbu protiv vlasti. Od 59 opstina koje se u Srbiji tretiraju kao nerazvijene, opoziciona koalicija nije osvojila vlast ni u jednoj, sto govori o cudnoj nespremnosti siromasnih da menjaju vlast, ali i da opozicija ne moze da tvrdi kako su vladali suvom drenovinom. Dapace.

Trojna koalicija vec poduze vreme pati od ocajne likvidnosti, a njeni najjaci biznismeni poslednjih nedelja se pozivaju da ispune patriotski zadatak i pomognu u obnovi zemlje, isplati penzija i ostalih drzavotvornih projekata. Mozda zato su radikalni levicari spremni da novac potraze u lokalnoj vlasti, gde se skuplja "nesto sirotinje" od privatnih preduzetnika, beskucnika dubokih dzepova i osoba spremnih da investiraju za srecniju buducnost. Srpski pokret obnove i Demokratska stranka imaju i znacajna medijska uporista u lokalnim radio i TV stanicama, koje bi, posle unistavanja repetitora RTS-a, mogle da posluze kao protivteza drzavnoj propagandi.

Opozicija je, takodje, dobila pravo da bdi nad birackim spiskovima, poslovicno opterecenih stanarima vecnih lovista i nepostojecih ljudi, koji ostave trag samo za vreme izbora. Nova, narodna vlast se u vecini slucajeva pokazala kao nesto bolja od prethodne, ali je to nedovoljno za visestruke nosioce ordena zimskih setnji, koje su nadmasivale okvire obicne izborne kradje. Za 30 meseci, vlast je izgubljena u Jagodini, Vrscu, Zrenjaninu, dok Beogradom vladaju usamljeni funkcioneri Srpskog pokreta obnove. Koalicija "Zajedno" je sramno propala. Sa lokalne vlasti ce demokratske snage tesko krenuti u osvajanje Srbije.

Demokratska vertikala

"Put ka vlasti ne ide po vertikali, od lokalnog ka globalnom nivou. Verovatno je jedan broj lokalnih lidera u mestima gde je koalicija 'Zajedno' osvojila vlast uspeo da se afirmise i verovatno je opozicija uspela da pokaze nesto vise sposobnosti, ali uspeh u resavanju komunalnih problema nije dovoljan da glasaci daju istim ljudima poverenje u vodjenju nacionalne politike", kaze politikolog Vladimir Goati.

Bistroumni eksperti najavljivali su, nakon sto je koalicija "Zajedno" uzela vlast u 41 opstini Srbije, da ce apsolutisticka vlast, posto je prestala da bude apsolutna, polako poceti da se urusava. Pored lokalnih medija i kontrole nad stambenim i poslovnim prostorom, stranke demokratske opozicije su imale idealnu priliku da pokazu gradjanima kako njihova vladavina "ne boli" i da bi Srbija nekako prezivela odlazak radikalnih levicara sa vlasti. Opozicioni lideri su mogli da izvuku veliku pouku i nista manji politicki kapital iz arhetipskog obecanja srpskog seljaka Draskovicu da ce glasati za njega "cim dodje na vlast". Da li ce glasati?

BATIC BACEVIC