PRAVO NA KOSOVU

Iako svakodnevno stizu vesti o teskim zlocinima za koje jos niko nije optuzen niti izveden pred sud, nejasno je cak i to kojoj proceduri bi trebalo da se obavljaju hapsenja, ko uhapsenike drzi i gde se oni nalaze

Serija stravicnih zlocina albanskih terorista nad Srbima i nealbanskim zivljem na Kosovu nastavlja se uprkos tome sto se tamo sada nalazi oko 40 000 vojnika mirovnih snaga, pod okriljem UN. Ni posle tri meseca od razmestanja ovih snaga (Kfor) na Kosovu nije uspostavljen sudski aparat, niti su formirane efikasne policijske snage kako bi se zlocini sprecili, pocinioci hapsili i donekle uveo red i mir za koje se medjunarodna zajednica zalaze i na koje se obavezala Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Prestankom ratnih dejstava i traljavim uspostavljanjem civilne administracije u ovoj pokrajini otvorila su se brojna pitanja: po kojim ce to propisima nova uprava funkcionisati i da li ce se, uopste, postovati zakoni Srbije i Jugoslavije, do toga da li ce novonastalo stanje iziskivati promene u pravnom poretku. Nije sasvim jasna ni pozicija Kosova, odnosno uzajamni odnosi izmedju Kosmeta, Srbije i Jugoslavije. Iako formalno pod suverenitetom SR Jugoslavije, teritorija Kosova je posednuta od stranih sila cime je stvorena groteskna situacija da se Jugoslavija, gledano iznutra, granici sa samom sobom, to jest sa svojom "juznom srpskom pokrajinom", dok joj, spolja gledano, nedostaje ili zjapi otvoren veci deo granice prema Albaniji i Makedoniji.

Model okupacije

"Rec je o kombinaciji starateljstva, protektorata i kondominijuma i to stanje se ne moze svrstati u poznate teritorijalne modele. Najblize je modelu okupacije", ocena je Konstantina Obradovica, eksperta za medjunarodno pravo. Ovakva situacija je, prema njegovim recima, nastala prekidanjem medjunarodnog oruzanog sukoba bez zakljucivanja mira, sto predstavlja ozbiljno pitanje koje povlaci odgovornost onih koji kontrolisu podrucje Kosova.

"Sve dok se ne uspostavi normalno stanje, odnosno sve dok su snage Kfora tamo, mora se primenjivati Zenevska konvencija o zastiti civilnog stanovnistva u vreme rata, jer ukoliko neka strana vojska posedne teritoriju druge drzave, duzna je da sprovodi ovu konvenciju", smatra Obradovic, uz opasku da nejasnoca i dvosmislenost Rezolucije 1244 ne opravdavaju Kfor i civilnu upravu za neobezbedjivanje licne i imovinske bezbednosti stanovnistva. "Ako nema dovoljno redovnih sudova, morali bi da deluju sudovi okupacionih trupa. Ako neka drzava, koja ucestvuje u sastavu Kfora, nije u stanju da izvrsi svoje medjunarodne obaveze, ona cini prekrsaj medjunarodnog prava i za to mora odgovarati. To sto general Dzekson kaze da nema dovoljno vojnika da bi sacuvao svakog Srbina, uopste ga ne opravdava. Sto nije doveo 250 000 ljudi?"

Pocetkom jula, dok je sef civilne misije UN bio Serdjo de Melo, pripadnici Kfora su dobili ovlascenja da privode i hapse osobe cije ponasanje predstavlja opasnost za javni red i mir, ili se sumnja da su pocinili krivicna dela, ali su se zvanicnici Kfora "pravdali" da broj privedenih osoba prevazilazi kapacitete "sadasnjeg sudskog sistema" na Kosovu.

Jos sira ovlascenja Kforu je dao novopostavljeni civilni administrator Misije UN na Kosovu (UNMIK) Bernar Kusner potpisivanjem dekreta kojim se pripadnicima policije UN i vojnicima Kfora daje ovlascenje da mogu "preventivno da pritvaraju sve osobe za koje postoji sumnja da ugrozavaju javni red i mir na Kosovu". "Krsenje javnog reda i mira", prema Kusnerovom dekretu, podrazumeva "svaki akt koji ugrozava zakon, krsi ljudska prava, ugrozava javnu i privatnu svojinu i funkcionisanje javnih institucija", kao i "ucestvovanje ili mesanje u oruzane obracune, ugrozavanje prve pomoci i ostalih hitnih operacija medjunarodnih snaga".

"Dekret ogranicava pritvor na 12 sati i, prakticno govoreci, omogucava nam, kao i u drugim zemljama u Evropi, da u roku od 15 minuta uklonimo osobe koje podstrekuju nasilje kroz govore prozete mrznjom, ili druge forme provokacije - pretnje i nasilje", saopstila je tada Kusnerov portparol Nadja Jouns. Osoba moze biti uklonjena van grada, ili cak van granica Kosova, stoji u objasnjenju dekreta.

Slatkoreciva propaganda

Ovakve izjave i mere iz UNMIK-a izgleda da su cisto propagandnog karaktera, odnosno namenjene su usima onih koji odlucuju o Kosovu i finansiraju celu misiju UN, a stvarnost je daleko od slatkorecivih tirada Kusnera i njegovih pomocnika. Brojke i podaci ih doslovno demantuju. Prema ruskim izvorima, od dolaska Kfora do danas, na Kosovu je pocinjeno vise od osam hiljada teskih krivicnih dela nad Srbima i nealbanskim zivljem, od cega oko 3 500 najtezih zlocina. Od 12. juna kidnapovano je ili nestalo 275 ljudi. Proterano je vise od 200 000 Srba, vise hiljada srpskih kuca je opljackano i zapaljeno i unisteno je vise od 50 manastira i crkava.

"Nemoc" Kfora da zastiti Srbe i ostalo nealbansko stanovnistvo na Kosovu sve vise je predmet pisanja i zapadne stampe. Nedeljnik "Spigl" iz Hamburga zestoko je kritikovao mlako ponasanje Kfora prema teroristima takozvane OVK, koji gotovo nesmetano provode u delo svoj plan o etnickom ciscenju Kosova. "Kfor ne kontrolise cak ni hol hotela 'Grand' u Pristini. Tamo borave razbojnici koje je obucila OVK. Oni maltretiraju i proganjaju Srbe", pise "Spigl".

List iznosi misljenje da iza etnickog ciscenja Kosmeta - pretnji, prebijanja i ubistava svih koji nisu Albanci - stoji lider takozvane OVK Hasim Taci. "Niko ne moze da dokaze da covek prijateljskog osmeha, a kome su njegovi u OVK dali nadimak Zmija, doista stoji iza te nove rasisticke politike. Cinjenica je, medjutim, da je za dizanje u vazduh crkava i spomenika, za opkoljavanje i ubijanje nenaoruzanih seljaka i za ispaljivanje tenkovskih granata potrebno vojno znanje, a to znaci da je bar deo OVK u sve to umesan", pise "Spigl".

Velom tajne se zaodevaju i najnovija otkrica masovnih grobnica Srba o kojima zvanicnici UN daju stura saopstenja. Masovne grobnice u Glodjanima, Starom Grackom, Ugljarima i najnovija kod Pristine, u kojima su pronadjene desetine masakriranih Srba, ni izbliza nisu dobili publicitet u svetu kakav je, recimo, bio pokusaj da se za isto delo optuze Srbi u slucaju Racka u vreme famozne misije Vilijema Vokera. Publicitet se, naravno, ne daje vesti koja je stara vise od mesec dana, a pripadnici Kfora u americkom sektoru su upravo toliko prikrivali svoje saznanje za grobnicu u Ugljarima kod Gnjilana, koju su otkrili 24. jula, dan posle masakra u selu Staro Gracko. Mimo svih dogovora, ekipi eksperata sudske medicine sa Niskog univerziteta nije dozvoljeno da ucestvuje u obdukciji pronadjenih leseva.

Zakoni aparthejda

Ulazuci trud da se na Kosovu stanje pravno resava, Misija UN je do sada donela dva propisa. Prvi daje sefu Misije Bernaru Kusneru punu zakonodavnu i izvrsnu vlast, dok drugi daje ovlascenja Kforu i medjunarodnoj policiji UN da hapse osobe i drze ih u pritvoru. Takodje, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju dato je zaduzenje da uspostavi pravne institucije, izabere i predlaze sudije.

Vec u izboru sudija nastali su problemi - kako sastaviti sudska veca i po kojim propisima ce se suditi. Tako su sudije Albanci, koje je u Prizrenu postavila misija UN, dali kolektivan otkaz jer nisu hteli da sude po zakonima Republike Srbije i SRJ, na sta ih obavezuje i odluka UNMIK-a od 25. jula. U toj odluci pise da se na Kosmetu primenjuju svi zakoni koji su vazili do 24. marta ove godine (sto nalaze i Zenevska konvencija o primeni lokalnog prava).

Kusner je odlucio da izmeni sve zakone na Kosovu i Metohiji koji podsecaju na "aparthejd" u ovoj srpskoj provinciji. Na Kosmetu bi se primenjivali samo oni zakoni koji "nisu u kontradikciji sa evropskim standardima". Cak je Savet Evrope formirao komisiju koja ce se baviti preispitivanjem kompatibilnosti srpskih zakona sa medjunarodnim standardima. U skladu sa tim, Kusner je odmah suspendovao republicki Zakon o ogranicenju prometa nepokretnosti na Kosovu, koji je svojevremeno donet da bi se sprecio pritisak Albanaca na Srbe da se isele. Kusner ga smatra diskriminativnim u odnosu na Albance.

Sto se hapsenja tice, indikativan je primer Kosovskomitrovackog okruga u kojem francuska zandarmerija hapsi vidjenije Srbe na prijave Albanaca, cak i na anonimne telefonske dostave. Kako naglasavaju u Centru za mir i toleranciju, Srbi se zadrzavaju u pritvoru bez ikakvog resenja, a potom "istrazni postupak" vodi istrazni sudija Aziz Redza, koji odnedavno, posle smene istraznog sudije Srbina Zorana Tabakovica, dolazi specijalno iz Pristine. Sudija Redza insistira da se predistrazni postupak vodi iskljucivo na albanskom jeziku.

Cak i bolje upuceni u prilike na Kosovu ne mogu da kazu po kojoj proceduri se obavljaju hapsenja, ko uhapsenike drzi i koliko, i gde se oni nalaze. Prema recima Petra Stanojevica, doskorasnjeg profesora krivicnog prava na pristinskom Pravnom fakultetu, ova pravila se primenjuju od sektora do sektora, s tim sto ne postoji nijedan dokument iz kojeg bi se videlo na osnovu cega postupaju. "Do sada nije objavljena nijedna presuda iz koje bi se videlo koje pravo se na Kosovu primenjuje. Izgleda da primenjuju zakone SFRJ iz doba kada je Kosovo imalo svoj krivicni zakon, sto se kosi sa pozitivnim pravnim normama", kaze Stanojevic uz opasku da Srbi, za razliku od Albanaca, skoro nikada ne izlaze iz tih pritvora i gubi im se svaki trag. "Mislim da im je cilj da se Srbi polako i tiho isela i tek onda na Kosovu uspostavi neki red."

Kao potvrda Stanojevicevih reci jeste i to sto je formiranje i organizacija mesovitih sudova zaustavljeno a u nekoliko formiranih OVK je uspela da ubaci svoje ljude.

"Za oblast pravosudja njima je potrebna ogromna administracija, jer se dosadasnja raspala a nova nije formirana", kaze profesor Momcilo Grubac sa novosadskog Pravnog fakulteta. "Na Kosovu je potrebno nekoliko stotina, mozda i vise sudija, a izabrana je tek nekolicina. Sta je tek sa tuziocima, s administrativnim osobljem, s policijom?", pita se Grubac.

Administratoru Kusneru to ne smeta. Njega ne brine sto pravosudni sistem na Kosovu jos ne funkcionise, sto Srbi i ostali i dalje ginu i nestaju. Sve njegove simpatije su na strani Albanaca, sto je pokazao i prilikom posete podrucju Drenice i selu Prekaze, gde su u martu 1998. godine ubijeni jedan od sefova separatisticke OVK Adem Jasari i 23 clana porodice Jasari. Tom prilikom Kusner je izjavio "kada bi postojala Nobelova nagrada za slobodu, nju bi trebalo dodeliti porodici Jasari".

Pored nekoliko stotina policajaca prispelih iz raznih zemalja, na Kosmetu je formirana i policijska akademija u kojoj ce se obucavati oko cetiri hiljade domacih policajaca. Prema tvrdjenju srpskih vlasti i lokalnih Srba, ne bi to bilo sporno da su uslovi za upis objektivni. Kriterijumi za Srbe su ostriji, dok se iz albanskih redova primaju i osvedoceni pripadnici takozvane OVK, za koje postoje dokazi da su pocinili zlocine i dela terorizma.

Zbog takvog stanja i ponasanja Misije UN na Kosmetu, ovdasnje vlasti su ulozile niz protesta i Misiji na Kosmetu i Kofiju Ananu, generalnom sekretaru UN. Vise od toga i ne moze da ucini. Odlucniji gest bi doveo do krsenja Rezolucije 1244 i ponovnog rata, s poznatim ishodom.

Ono sto u proslosti nije bilo spreceno, danas je nemoguce popravljati. Jednom cemo se valjda nauciti.

SLOBODAN IKONIC