MEDIJI NA KOSOVU

Dok se albanska informativna mreza siri, na Kosovu nema medija na srpskom jeziku, a veoma su nepopularni i visejezicni programi

Na Kosovu se srpskim jezikom govori tiho i krisom cak i na ulicama, a u medijima je, od obecane "jednakosti i multijezicnosti", ostalo pola sata programa UNMIK-a ( o aktivnostima ove organizacije) i sat vremena Radio-Pristine. Nekoliko preostalih srpskih novinara radi taj jednocasovni program sastavljen od agencijskih vesti. Za direktora RTV Pristina OEBS je postavio francusku drzavljanku Mirjanu Robin Cerovic.

Ono malo preostalih Srba, koji bi zeleli da saznaju sta im se desava i da im to bude receno na cirilici, upuceni su uglavnom na beogradsku stampu, koja se dostavlja iz Srbije, nekontrolisano i "ispod ruke", jer vise nema distributivne mreze. Stampa (uglavnom "Politikina" izdanja) stize na punktove gde se zna da jos ima Srba. Ne prodaje se, besplatna je, samo se istovari i - razgrabi. Verovatno ce se tako distribuirati u Beogradu trenutno "Novo Jedinstvo".

U Pristini se ne vidi nijedana TV stanica. Televizija Pristina jos nije pocela da radi, a od srpskih kuca postoji samo TV S, na kojoj se sada pustaju iskljucivo filmovi.

Uprava javnim glasilima i razvoj privatnih medija u nadleznosti je OEBS-a, gde se jednom nedeljno odrzava sastanak svih nezavisnih medija. Mada se u odboru nalazi i srpski predstavnik, srpsku stranu za sada prakticno predstavlja samo Radio Kontakt, jedina nezavisna multietnicka stanica.

Radio Kontakt prestao je sa radom juna 98. godine, kad je, kao i velikom broju ostalih nezavisnih stanica, to zabranilo srpsko Ministarstvo informisanja. Od tada je pravio petnaestominutni program, koji je emitovao Bi-Bi-Si, da bi marta ove godine policija zabranila clanovima redakcije ulaz u zgradu. U toku rata opljackana je studijska oprema, odnete su cak i stolice, ostao je samo telefon. Redakcija se u medjuvremenu rasula, Srbi su proterani, a na Albance koji su saradjivali vrsen je stalan pritisak.

"Pokusavamo da obnovimo redakciju i nadamo se da cemo do kraja septembra poceti da radimo", kaze Zvonko Tarle, glavni urednik. "Planiramo trojezicni program, dve trecine na srpskom, a ostalo na albanskom i turskom, kao i nedeljnu emisiju na romskom. Problem naseg radija je problem opste situacije na Kosovu, gde je uglavnom svo nealbansko stanovnistvo ugrozeno u svakom smislu, pa i u smislu slobode govora."

Organizacija za bezbednost i saradnju je jos u fazi formiranja sluzbe, i mada se nezavisni mediji nadaju materijalnoj pomoci, osnovni problem, problem bezbednosti, tesko da ce biti resen. Ako se medjunarodna zajednica bude pokrila papirologijom i izvestajima o eventualnoj finansijskoj pomoci multijezickim medijima, situacija ce bivati sve gora, ako je gore uopste moguce. Vec je sasvim dovoljna nevolja biti Srbin, a kamoli jos i raditi u srpskim medijima. Takva aktivnost podjednako je rizicna i za albanske novinare.

U medjuvremenu, albanska medijska infrastruktura se intenzivno razradjuje, u Pristini postoji pet dnevnih novina na albanskom (najpopularniji je "Koha ditore"), Radio 21 emituje celodnevni program, Radio Pristina sestocasovni, otvaraju se lokalne radio stanice, a uskoro ce poceti s radom i nekoliko televizija.

Kad je vec tako, onda je i medjunarodna zajednica zakljucila da nema potrebe da se medijski sastanci prevode i na srpski, oni se uglavnom odrzavaju na albanskom i engleskom, dok Srbi sami vode prevodioce. Bilten "UNMIK NENjS", takodje je dvojezican - albanski i engleski, dok se u izvestajima iz Kusnerove kancelarije ponekad ponesto objavi cak i na srpskom.

Na racun OEBS-a i borbe protiv "govora mrznje", opaske je dao i "Vasington post" primecujuci da ova organizacija ne cini previse za slobodu stampe na Kosovu.

Preostali Srbi, medjutim, jos su prvenstveno zabrinuti za svoje zivote, "govor mrznje" u medijima je, cini se, problem koji ce se resavati kada budu mogli da govore svojim jezikom, ako im vise ikada uopste bude bilo do govora.

IVANA JANKOVIC