HUMANITARCI I SRBIJA

Ako EU i SAD odluce da ce se ljudi u Jugoslaviji ove zime smrzavati, UN tu ne mogu mnogo da pomognu

Gotovo sve agencije Ujedinjenih nacija vratile su se u Jugoslaviju i ovih dana, prilicno ucestano, u Njujork salju izvestaje o prilikama u zemlji, procenjujuci razmere humanitarne pomoci neophodne stanovnistvu da prezimi ovu zimu. U najnovijim analizama Kancelarije za koordinaciju humanitarne pomoci (OCHA), uradjenim u saradnji sa predstavnicima Svetske zdravstvene organizacije (NjHO), Svetskog programa hrane (NjFP), agencija UN za migracije (IOM), razvoj (UNDP), izbeglice (UNHCR), koje NIN ekskluzivno objavljuje, ekonomsko-socijalna situacija u Srbiji (ova se procenjuje separatno od kosovske ili crnogorske) ocenjuje se kao dramaticna.

Sistem na kojem zemlja pociva, okarakterisan je kao izuzetno ranjiv. Podseca se da jugoslovenska ekonomija vec deset godina belezi pad industrijske proizvodnje (gotovo 40 odsto u odnosu na proslu godinu), drustvenog proizvoda, bruto i per kapita (tri puta manji u odnosu na 1989. godinu), kao i drastican pad zaposlenosti, ciji procenti ukazuju da u ovom trenutku vise od trecine radno sposobnog stanovnistva (oko milion ljudi) ne radi. Ovoj cifri dodaje se i ona od 800 000 ljudi koji fiktivno nisu bez posla a fakticki primaju minimalac od oko 11 dolara (230 dinara).

Analiza

Pozivajuci se na podatke Saveznog zavoda za statistiku (institucija cesto citirana u izvestajima UN, zajedno s izvesnim brojem nezavisnih eksperata i nevladinih organizacija), humanitarci ukazuju da i onaj nevelik procenat zaista zaposlenih tesko moze da sastavi kraj s krajem buduci da njihova prosecna plata u prvih sest meseci ove godine nije prelazila 55 dolara, a procenjuje se da ce narednih meseci spasti na ispod 40. Kao narocito ranjiva kategorija navode se penzioneri, njih oko 1,3 miliona, sa prosecnim penzijama od oko dvadesetak dolara koje im se, usput, i ne isplacuju.

Strucnjaci Svetskog programa hrane primetili su da Srbi umesto nekadasnjih 180 grama hleba dnevno sada jedu citavih trista, jer nisu u mogucnosti da, osim jeftinog hleba, kupuju i skuplje zivotne namirnice. Da se napuni jedna prosecna potrosacke korpa potrebno je cetiri srpska minimalca. Oni kojima ne pomazu rodjaci sa sela, koji ne svercuju ili ne primaju strane penzije pre ili kasnije ce, veruje se, zakucati na vrata Crvenog krsta ili neke druge humanitrane organizacije. Robert Hauzer, koordinator za hitne situacije, preporucio je upucivanje pomoci u hrani za 825 000 stanovnika Jugoslavije (bez Kosova).

Jugoslovenski Crveni krst i Medjunarodna federacija Crvenog krsta prijavili su drastican porast broja ljudi kojima je neophodna redovna pomoc u osnovnim zivotnim namirnicama. Njih je u julu bilo bio oko 350 000 (udvostrucen je broj u odnosu na mart ove godine). Istovremeno, ove organizacije procenjuju da ce broj ljudi koji dolaze u tzv. narodne kuhinje u oktobru dostici 100 000, sto je uvecanje za oko 500 odsto u odnosu na mart.

Izvestaji humanitaraca osvrcu se i na nestabilno trziste gorivom, pogorsan kvalitet vode za pice, nestabilnost domace valute ali i na sivu ekonomiju, koja je u Jugoslaviji poprimila takav oblik da izmice "uobicajenim sistemima procene" i, kako kazu, zahteva posebnu analizu.

Uprkos tezini dosad iznetih cinjenica, najvecim problemom i potencijalnim uzrokom istinske humanitarne katastrofe u Srbiji ipak se smatra elektroenergetski sistem. Posle niza susreta sa jugoslovenskim zvanicnicima, predstavnicima EPS-a i nezavisnim ekspertima, analiticari UN dosli su do zakljucka da ce ove zime snabdevanje strujom biti 30 do 50 odsto manje od proslogodisnjeg zimskog proseka.

Preporuke

"Mi preporucujemo medjunarodnoj zajednici, narocito zapadnim zemljama da problem elektricne energije pocnu da posmatraju kao humanitarnu pomoc, odnosno kao uslov za opstanak ljudi u Srbiji. Verujemo da to jeste kljucno humanitarno pitanje i da upucivanje pomoci u ovoj oblasti nije povezano sa rekonstrukcijom i ekonomskom obnovom Srbije", istice u razgovoru za NIN Dejvid Sirer, Novozelandjanin, do ove srede sef beogradske kancelarije UN za koordinaciju humanitarne pomoci.

Ekspertski tim ove organizacije predlaze da se Jugoslaviji hitno upute delovi i oprema za rekonstrukciju elektroenergetskog sistema kako bi se sprecile tragicne posledice. "Mozda ce i uz pomoc sa strane ovde biti nestasica ali one se mogu prevazici", veruje Sirer. "Opasnost lezi u evidentnim mogucnostima da se ceo sistem raspadne posle cega bi svaka popravka bila znatno teza a doslovno bi ugrozila zivote ljudi."

Procenjuje se da se gotovo polovina domacinstava u Srbiji greje na struju, a tridesetak odsto je prikljuceno na sisteme centralnog grejanja. Ako se zna da je toplanama potreban, u ovom trenutku takodje neizvesni, uvozni gas ili nafta, lako se moze zakljuciti da ce i oni hladne radijatore pokusati da zamene TA pecima. Vec danas je izvesno da tih kolicina struje nece biti u sistemu tesko pogodjenom dugogodisnjom besparicom i shodno tome neadekvatnim odrzavanjem, a narocito devastiranim NATO bombardovanjem.

Izvestaji dalje kazu da je Elektroprivreda Srbije, ionako bez novca, suocena sa dodatnim posleratnim teskocama. Stanovnistvo ne placa racune a radi mira u kuci nikome se jos uvek "ne sece" struja. Sa svoje strane, drzava otezava situaciju bonovima za struju za koje se veruje da ce ubrzo po pojavljivanju dospeti na crno trziste.

Izvestaj OCHA, objavljen ove nedelje, donosi i preporuke. Pored zahteva da se struja posmatra kao humanitarna pomoc, predlaze se da se osim rezervnih delova Jugoslaviji isporuci i dovoljna kolicina nafte za potrebe bolnica i socijalnih ustanova, i da se sa posebnom paznjom prate pregovori o isporuci gasa izmedju vlada Jugoslavije, Madjarske i Rusije i da se u slucaju poteskoca u razgovore ukljuce i donatori. Medjunarodnoj zajednici se predlaze da pronadje i nacine kojima ce osigurati dopremanje kosovskog uglja u Srbiju. Vlastima se sugerise da otpocnu sa kampanjom kojom ce stanovnistvu biti predoceno da struju mora da koristi racionalno i da se pripremi za nestasice.

Preporuke eksperata razlicitih agencija UN, iako zvanicno upucene opunomoceniku generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Serdju de Melu, apel su najmocnijim zemljama bez cije pomoci dobra volja humanitaraca nece imati mnogo svrhe. "Realna situacija je takva da EU i americka administracija nece, pod postojecim okolnostima, skinuti sankcije Jugoslaviji, niti pomoci rekonstrukciju zemlje", smatra Dejvid Sirer. "UN ne mogu da podmire potrebe 8,3 miliona ljudi u Jugoslaviji. Organizacija se suocava sa cinjenicom da su najmocnije zemlje uvele sankcije vasoj zemlji a da, s druge strane, postoji potreba da se ovde ljudima pomogne. Ako EU i SAD odluce da ce se ljudi u Jugoslaviji ove zime smrzavati, UN tu ne mogu mnogo da pomognu. Ono sto mozemo jeste da upitamo ljude: Mozete li mirne savesti ostaviti starce i decu da se smrznu?", objasnjava sustinu svoje misije Sirer.

Medjutim, javna je tajna da se Amerikanci izricito protive slanju pomoci u Srbiju, a da se EU uglavnom sa njima slaze, s tom razlikom sto Evropljani veruju da treba nagraditi opozicione gradove i uputiti pomoc samo njima. Za humanitarce je ovakav pristup neprihvatljiv. "Prioriteti bi trebalo da budu odredjeni realnim potrebama, a ne politikom. Kako objasniti petogodisnjaku da ce se ove zime smrzavati zato sto zivi u gradu koji nije opozicioni", pitaju se eksperti u jednom od svojih izvestaja.

Sastanci na evropskom vrhu najavljeni za kraj ove nedelje mogli bi doneti neke pozitivne promene, najverovatnije gradjanima Crne Gore i Kosova. Srbija, po svemu sudeci, ostaje izolovana; a predstavnici UN u Beogradu, uprkos iskrenom i prilicnom trudu da svet ubede da je struja osnovna ljudska potreba, raspituju se ovih dana koliko kosta smederevac.

Ljubica Gojgic