GDE SU TRI PENZIJE

Umesto zaostalih penzija za maj, jun i jul, Vlada Srbije penzionerima utrapila bonove za struju, drva i ugalj. Proradice "berza" penzionerskih bonova

Mastovitost Vlade Srbije, sa zivopisnim premijerom Mirkom Marjanovicem na celu, ne poznaje granice. Najnoviji izum je da se penzionerima, umesto duga od cak tri zaostale penzije, utrape - potvrde. Ovim papirima penzioneri ce moci da plate svoje (ili tudje) dugove za struju, a od onoga sto pretekne, mogu kupovati drva i ugalj. Ne bi nasa vlada bila ono sto jeste da nije usput napravila jos dva "vica": prvi glasi da penzioneri mogu kupovati drva i ugalj samo na skladistima drustvenih firmi, medjutim, tamo ove robe nema, nego se uglavnom prodaje kod privatnika, za marke; drugi kaze da se ovim potvrdama, koje su dobile nadimak bonovi, moze i avansno kupovati struja. Problem je samo u tome sto je, prema odluci Elektroprivrede, avansna prodaja trajala do 31. avgusta, a bonovi stizu 2. septembra. Nije, naravno, iskljuceno da vlada naknadno nalozi Elektroprivredi da produzi rok za avansnu prodaju struje, koju su i do sada najvise kupovali penzioneri, ali pravim novcem.

Vlast je bankrotirala

Ovakvom odlukom vlast je, jasno i glasno, pred svima priznala da ona para vise uopste nama. Jer da ima, ne bi bas ovako bezocno sama sebi oprostila dugove prema penzionerima, pogotovu ako zaista planira izbore. Ov kategorija se do sada u vecini potvrdila kao najvernija glasacka masina postojece vlasti. Godinama unazad penzionerima su debelo zakidane isplate: jos tokom 1994. i 1995. godine stvorio se takozvani stari dug od po 3,2 penzije koje je vlada, prema odluci Skupstine Srbije, bila duzna da isplati do 4. avgusta 1997. ali nije. Umesto toga je, tokom '97. i '98, zakinuto jos pet prosecnih penzija, zbog toga sto nisu uskladjivane sa rastom plata i sto je promenjena metodologija obracuna, pa su fakticki smanjene za 30,4 odsto, kako za NIN objasnjava Milan Djuric, predsednik Nezavisnog sindikata penzionera Srbije. Najavljujuci da ce se ova organizacija obratiti Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti uredbe, Djuric tvrdi da vlada ne moze ogranicavati prava penzionera i propisivati na sta ce oni da trose svoje prinadleznosti.

U slucaju da Ustavni sud presudi po zakonu, dakle u korist penzionera, dotle ce vec biti kasno, odnosno vlada ce da zavrsi posao. Ekonomisti dr Zoran Popov i mr Stojan Stamenkovic tvrde da je rec o predizbornom potezu, "pa posle ko prezivi". Pitanje je, medjutim, da li ce ovaj potez uspeti da odobrovolji penzionere (na cemu se radilo bukvalno pred svake izbore), ili ce ovoga puta samo da ih iznervira i baci u ocajanje. U boljem stanju ocigledno nije ni vlada, jer se ovakva uredba moze tumaciti samo kao potez ocajnika. Sto je najgore, u identicnom polozaju nalazi se i Elektroprivreda kojoj posle razaranja, a pred zimsku sezonu, zaista ocajnicki treba novac. Umesto toga, penzioneri ce je zasuti bonovima. U cemu je ovde poenta? Ukoliko Elektroprivredi bude omoguceno da ovim bonovima dalje placa neke svoje obaveze, onda ce i oni postati surogat plateznog sredstva, a njihovo izdavanje nista drugo nego siva emisija. Vlada Srbije se, inace, samom ovom uredbom nelegalno, suprotno Ustavu, mesa u nadleznosti Narodne banke Jugoslavije i savezne vlade, posto su samo one ovlascene za odluke o emisiji novca i hartija od vrednosti.

Ukoliko, pak, Elektroprivreda ne bude mogla dalje da distribuira penzionerske bonove-potvrde, onda moze samo da ih baci, sto fakticki znaci oprostaj dugova penzionerima, a u krajnjoj instanci drzavi. Nije iskljuceno ni da se nesto kasnije ovi dugovi kroz povecanje cena struje, ili na neki drugi nacin, prevale na sve gradjane solidarno. Postoji jos jedna kalkulacija na koju je vlada mogla da racuna: posto su penzioneri, uprkos neredovnom primanju penzija, ipak najrevnosnije platise, mnogi dugova i nemaju, ili su zanemarljivi, pa ce bonovi da im propadnu, a time i tri zaostale penzije. Elektroprivreda tako ne bi pretrpela stetu, a vlada bi prebrinula dugove penzionerima.

Berza bonova

Ovaj racun, ako je pravljen, sigurno ce da pokvari nasa stecena dovitljivost: posto bonovi ne glase na ime, onda bi domacinstvo od, recimo, dva ili tri penzionera u stambenoj zgradi sa centralnim grejanjem, moglo da plati struju bar celom svom spratu. Tako ce se, gotovo sigurno, razviti berza bonova za struju - penzioner, recimo, svom komsiji plati struju bonovima u vrednosti od 1 000 dinara, a ovaj njemu isplati 800 dinara u gotovini, pa se svi pomalo ovajde.

Time bi se, bar donekle, resio goruci penzionerski problem sasvim prizemne prirode, a to je sta ce da jedu kad plate struju. Prema podacima Nezavisnog sindikata penzionera Srbije, 740 000 penzionera danas prima penzije manje od trenutno prosecnih 1 050 dinara. Od toga 105 hiljada penzionera prima manje od 470 dinara i 370 hiljada penzionera ima do 700 dinara. "Prema napravljenom proracunu, mesecni troskovi ishrane dvoclane penzionerske porodice iznose oko 1 200 dinara, racuni za struju od 250 do 400 dinara, zatim stambene, komunalne i PTT usluge oko 300, a ukupni troskovi minimalnog zivotnog standarda prelaze 2 700 dinara. Podaci pokazuju da vise od 60 odsto penzionera u Srbiji nisu u stanju da nabave ni toliku kolicinu hrane da odrze goli zivot. Penzioneri danas u Srbiji dozivljavaju socijalnu i ekonomsku katastrofu. Zive u bedi, gladuju i umiru od gladi i bolesti za koje ne mogu da nabave lekove", kaze Djuric. Penzioneri su, podseca on, vladi jos odavno predlagali da im stare dugove izmiri u novcanim bonovima, kojima bi oni placali sve obaveze, a ne samo struju i ugalj. Umesto toga, sada se nove obaveze isplacuju potvrdama.

Sta se drugo, uostalom, moglo ocekivati od vlade ciji ministar pravde Dragoljub Jankovic sasvim ozbiljno izjavljuje da je vlada "zbog nemogucnosti da se iz redovnih sredstava isplate zaostala primanja penzionera", nasla ovo "jako dobro resenje". Cudom se ne moze nacuditi sto se ovo genijalno resenje svima ne svidja. Ne razume, kaze, "proteste jedne male grupe penzionera koja je nezadovoljna ovom merom". Kako ce ministar pravde da razume penzionere kad ne razume ni da je ovom uredbom prekrsen i Ustav i zakon.

BILjANA STEPANOVIC