NOVI DRUSTVENI POKRETI - GRADJANSKI PARLAMENTI SRBIJE

Gradjanski parlamenti su nove organizacije iznikle iz spontanih erupcija bunta nezadovoljnih pojedinaca, gradjana.

Za sebe kazu da nisu zamena za vec postojece stranke ili nevladine organizacije, niti za postojecu Skupstinu i buduci, slobodno izabrani parlament. Zele da konkretno deluju i to su dokazali u Leskovcu, Valjevu, Cacku, Krusevcu... Gradjanski parlament Srbije je mesto saradnje u procesu demokratskih promena svih ovih novih drustvenih pokreta. Sediste ove organizacije je u Cacku. Verica Barac, portparol Gradjanskog parlamenta u Cacku, istice da je njihov cilj, pre svega, zastita gradjanskih prava ljudi koji su izlozeni represiji zbog javnog istupanja, izrecene reci, okupljanja. A represiji su izlozeni mnogi.

U Leskovcu, njih 11 je uhapseno i oni su izdrzali kazne zatvora od 25 do 6o dana, a sada su pokrenuti i krivicni postupci, gde su zaprecene kazne od preko pet godina zatvora. Takodje, valjevski lider, moderni hajduk, Bogoljub Arsenijevic Maki je naocigled ljudi isprebijan prilikom hapsenja. "To sto se dogadja u Leskovcu i Valjevu i ostalim gradovima gde su bili protesti je znacajno je i za sve ostale gradove. Zastita ljudi koji su pod represijom mora biti opsti problem, jer ukoliko se ugusi taj protest, ta sloboda, 'oni' ce biti jaci i u svim drugim gradovima", kaze Verica Barac.

U Cacku je 4. septembra odrzana prva sednica Gradjanskog parlamenta Srbije na kojoj su razmenjena iskustva novih pokreta otpora. Svoje gorke price izrekli su na tribini pred stotinak gradjana predstavnici iz Leskovca, Valjeva, Sombora, Zemuna, Kragujevca, Kraljeva, Krusevca, Nisa i Cacka.

O valjevskim desavanjima se vec dosta pisalo, njihov pomalo divlji otpor, u proglasu definisan kao "bunt prema Milosevicevom totalitarizmu i neobjasnjivo izblamiranoj, nesposobnoj i podeljenoj opoziciji", pretvorio se u masovnija okupljanja gradjana nego sto su to stranke ikada uspele. Oni su za direktnu akciju i ne traze dozvole od vlasti, jer je ne priznaju, a pravo na delovanje nalaze u aklamaciji gradjana na trgovima. U svojoj deklaraciji kao put izlaska iz sadasnjeg stanja pominju izbore, kako gradske, tako i narodne, na kojima se drzavni vrh bira sa po jednim predstavnikom gradjana, ekonomije, prava, obrazovanja i Crkve (kojeg bira SPC). Na ovim izborima, to se valjda vec podrazumeva, ne bi mogle da ucestvuju vladajuce stranke, jer se, logicno, ukidaju.

Predstavnik Gradskog pokreta otpora iz Krusevca Srdjan Milivojevic je govorio o pobuni rezervista i njihovih majki. Prvi put se javno cula storija o generalu Pavkovicu koji je izasao, sa heklerom u ruci, pred rezerviste, koji su, njih 3 500, sa Kosova krenuli ka Krusevcu. Na pitanje jednom rezervisti: "Gde ti je kapa?", ovaj mu je tom prilikom uzvratio: "A gde je tebi, generale, Slovenija?" Rezervisti svedoce da je tada general klekao pred kamione, ali da su ga vojnici bacili u jarak i nastavili put ka Krusevcu. Kasnije je general, u Krusevcu, obecao majkama da njihovu decu nece niko goniti, dao je i casnu oficirsku rec, koja je trajala samo 24 sata, a onda su pocela privodjenja, krivicne i prekrsajne prijave...

"Mi zelimo da gradjane oslobodimo straha od vlasti, potenciramo gradjansku neposlusnost i stvaramo siroki front borbe", kaze Srdjan Milivojevic i dodaje da narocito insistiraju da se objave imena i adrese ljudi, sudija i policajaca koji ucestvuju u represiji.

Verica Barac, i sama kaznjena i proganjana, istice da je "vazno da ljudi znaju da kad javno izraze svoj stav, kad protestuju, da njih i njihove porodice ima ko da zastiti. Tek tada ce protesti postati masovni i stvorice se uslovi da se cuju nezadovoljstvo i opravdani gnev naroda. Sada je najvaznije obezbediti pravnu pomoc i pomoc porodicama uhapsenih, jer oni i kada izadju iz zatvora, najcesce ostaju bez posla, dobijaju otkaz. Treba naci nacin da se uspostavi solidarnost izmedju nas i to je trenutno glavna preokupacija Gradjanskih parlamenata Srbije."

Gradjanski parlamenti su nove organizacije iznikle iz spontanih erupcija bunta nezadovoljnih pojedinaca, gradjana. Izgegavaju politicko povezivanje sa strankama, jer su nezadovoljne kako rezimom tako i opozicijom. Njih nije moguce efikasno kontrolisati, govore emocijama, bez razradjene ideologije... Pa ipak, nema vece sile u opozicionoj Srbiji.

Zoran M. Markovic