SRPSKO CRNOGORSKI RACUNI

Strani savetnici ubedjuju Crnu Goru da ce joj bolje biti samoj, Srbija se drzi cuvene teze da su je svi izrabljivali, ali niko ne uzima u ruke olovku da izracuna da li razvod ima ekonomskog smisla

Pitanje bi trebalo da zvuci lako: crnogorski predsednik Milo Djukanovic dao je poslednju ponudu srpskom i jugoslovenskom drzavnom vrhu za "razuman suzivot", posle cega ce raspisati referendum o buducoj samostalnosti. Svi drzavni planeri ukljucujuci i samog "aspiranta na otcepljenje", trebalo bi da vec na stolu da imaju preracunate troskove tog izglednog razvoda, ali - nije tako.

Cuveni svetski ekonomista Stiv Henki, odnedavno Djukanovicev savetnik, uverava da je dinar toliko trula valuta da je najbolje otkaciti se od nje sto pre. Ni iz Djukanovicevih ni iz Henkijevih izjava nije jasno kako bi se to do kraja izvelo i da li je Crnoj Gori za takav start potrebno 120 miliona dolara pomoci, kako ocenjuje dr Veselin Vukotic, ili izmedju 300 i 400 miliona maraka deviznih rezervi, sto zvuci realnije.

"Drustveni proizvod Crne Gore je danas, po optimistickim procenama, 49 odsto drustvenog proizvoda iz 1989.godine. To je najkraci i najjasniji racun nasih gubitaka s Milosevicem", kaze za NIN Ranko Krivokapic, sef poslanicke grupe Socijaldemokratske partije u crnogorskom parlamentu .

"Voleo bih da znam sta ce jesti, kad ne bude Srbije da ih hrani", kaze jedan socijalista za NIN. Opsti stav u toj partiji je da je Djukanovic klinac koji se naljutio na roditelje pa preti da ce otici od kuce. I nista vise od toga. "Nisu oni bas toliko zeljni da odu iz Jugoslavije", uverava NIN-ov sagovornik iz te partije.

Potraga za tacnim racunom razvoda je - uglavnom hod ili po bespucu, ili po prasumi tesko uporedivih podataka. Jugoslovenska statistika prati privredne aktivnosti u obe republike, ali ne i medjurepublicku razmenu. Poslednja istrazivanja datiraju iz 1987. godine, a poslednje procene iz 1994. godine nisu za objavljivanje. Razlog zbog kojeg su statisticari odustali od ranije obaveznog istrazivanja krajnje je prost, nije bilo para.

U Privrednoj komori Jugoslavije imaju nameru da se ponasaju kao da je ovo i dalje jedna zemlja dok Tanjug ne javi drugacije, a u Privrednoj komori Srbije prate privrednu saradnju granski, a ne po nacionalnoj liniji.

"Sivu ekonomiju istrazivali smo samo na nivou Jugoslavije", kaze Gorana Krstic, strucnjak za ovu oblast. Podaci o medjurepublickoj sivoj ekonomiji ne postoje, iako je golim okom vidljivo da su preduzetnicke veze u trgovini cigaretama, polovnim automobilima, benzinom i kafom znatno cvrsce od oficijelnih. Ovih dana su, saznaje NIN cak i iz jugoslovenske carine, na sve strane tragali za takvim podacima. A siva ekonomija, prema nekim nezvanicnim procenama, u Crnoj Gori ucestvuje u formiranju drustvenog proizvoda sa 50 procenata, a u Srbiji sa oko 30 do 35 odsto.

Istorija uspesnih razvoda

Istorija dosadasnjih otcepljenja pokazuje da su bivse republike SFRJ zelele da napuste tu zajednicu zbog loseg novca i utiska da ce im samima biti bolje (sto se doduse uglavnom pokazalo kao tacno), dok je Srbija dotle podgrevala cuvenu tezu akademika Koste Mihajlovica, da je Srbija vecito bila iskoriscavana, zbog politike niskih cena hrane i da je svako otcepljenje po procvat srpske privrede jedan poen vise - sto se, doduse, nije pokazalo tacnim.

Ko koga hrani i kako, Srbija i Crna Gora otkrivaju svaki put kad se kod Prijepolja (kao, na primer, prosle nedelje), ispreci medjurepublicka granica, tvrdja od svake drzavne. Prema vestima iz crnogorske vlade, vec placeni secer, ulje i brasno ne mogu iz Srbije u Crnu Goru zbog uredbe o zabrani prodaje tih vrsta robe ovoj republici i Kosovu. Crnogorsko preduzece "Merkur" vec je najavilo da ce uvesti ulje iz Italije.

"Vec smo mi takvu blokadu preziveli tokom bombardovanja NATO-a, pa je u Crnoj Gori bilo svega", izjavio je direktor crnogorskih Robnih rezervi. Samo, ulje je kostalo 33 dinara, a u Srbiji na sivom trzistu 18 dinara.

Ekonomista Milan Kovacevic, pak, kaze da ce najveci ceh platiti srpska industrija jer je pitanje gde ce naci bolje trziste za svoje proizvode.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, za potrebe ovog teksta slobodnije interpretiranih, Crna Gora je u 1996. godini (to je poslednja godina za koju se mogu objavljivati podaci), proizvela 651 tonu ulja, a u maloprodaji, i to samo onoj koju statistika stigne da obuhvati, u Crnoj Gori je prodato 3 029 tona ulja. Spoljnotrgovinska statistika pokazuje da je te 1996. godine pod stavkom "hrana, duvan, pica itd." Crna Gora uvezla robe za 88 miliona dolara, iz cega se manje-vise pouzdano moze zakljuciti da je sve ulje nabavljano u Srbiji. Nazalost, Zajednica za industrijsko bilje takodje ne prati medjurepublicke isporuke.

Slicna situacija je i sa govedjim mesom koga je u Crnoj Gori proizvedeno 216 tona, a potroseno 1339 tona. Carinski podaci takodje navode na pomisao da je 3 700 tona secera, prodatih u crnogorskim radnjama, tu dospelo iz Srbije.

Milioni i vagoni

"Kupicemo u inostranstvu, ionako smo srpsku psenicu placali vise nego sto ona kosta na svetskim berzama", kaze Krivokapic.

Ali pitanje kupovina u inostranstvu nije bas tako jednostavno. Ako Crna Gora bude nabavljala u inostranstvu sve proizvode koje je do sada kupovala u Srbiji, to ce znaciti da ce njena privreda morati da bude izrazito izvozno orijentisana. Statistika, medjutim, pokazuje da se ucesce crnogorskog izvoza od 1992. do 1996. godine procentualno povecalo sa 3,8 na 5,1 odsto, ali da se u apsolutnim iznosima crnogorski izvoz u tom razdoblju povecao za svega milion dolara. Nasuprot tome, uvoz robe se povecao za gotovo 80 procenata,a deficit porastao sa 60 na 164 miliona dolara.

Prema podacima koje je nedavno izneo crnogorski predsednik Milo Djukanovic, ova zemlja je do sada dobila od Evropske unije 26 miliona maraka za izbeglice, 10 miliona maraka iz programa "Obnova" za razvoj poljoprivrede i saobracaja, 20 miliona maraka za hranu, pet miliona maraka za sanaciju posledica bombardovanja, a do kraja godine treba da dobije jos 40 miliona maraka za program obnove. Od SAD Crna Gora je dobila 35 miliona dolara i jos pet miliona dolara za razvoj malih i srednjih preduzeca. Norveska vlada je na ime pomoci Crnoj Gori uplatila cetiri miliona maraka, a holandska vlada dva miliona maraka. Ukupno 147 miliona maraka.

"Pomoc medjunarodne zajednice nije nikakva satisfakcija za poslusnost vec normalna podrska koju dobija svaka drzava koja je krenula putem tranzicije i demokratizacije", izjavio je Djukanovic.

Ta podrska, medjutim, nece trajati vecno, a javna potrosnja u Crnoj Gori, to kaze i sadasnji jugoslovenski premijer Momir Bulatovic, a potvrdjuju i proracuni u crnogorskoj vladi, jednaka je drustvenom proizvodu. Poredjenja radi, u "normalnim zemljama" ucesce javne potrosnje u drustvenom proizvodu ne bi smelo da predje 40 procenata. U crnogorskom budzetu samo za dva meseca 1997. godine zjapila je rupa od oko 300 miliona dinara, a u fondovima (pre svega penzionom), i vise.

"Mi imamo 30 000 ljudi na socijali, ali svejedno, Crna Gora je mala i svi njeni problemi su problemi malih brojeva. Zasto bismo mi ostali prikaceni za Srbiju ciji su problemi u velikim brojevima", kaze Krivokapic, koji tvrdi da su privrede dve republike "dve price" bez zajednicke niti. "Mi imamo zeljezaru, aluminijum, drvo, flotu i turizam, nista sto nas vezuje za Srbiju."

Sef poslanicke grupe Socijalisticke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovic kaze za NIN da je osnovni razlog zbog koga njegova partija zastupa nastavak zajednickog zivota sa Srbijom, upravo ekonomski interes. "Pitam se da li je neko u Crnoj Gori izracunao koliko bi kostalo da mi sami izdrzavamo svoju vojsku, svoju diplomatsku sluzbu, i niz drugih poslova koji se danas finansiraju iz savezne drzave", kaze Bulatovic.

"U svetu, Sreder i Sirak se bas ne vole mnogo, ali vode racuna o ekonomiji obima i udruzuju se, a mi se ovde samo delimo", kaze za NIN Danilo Sukovic, direktor Instituta drustvenih nauka. "Cim su dve zemlje bliske, prirodno je da njihove privrede saradjuju i medjusobno se dopunjuju, pocevsi od tako jednostavnih stvari kao sto je saobracaj, more, pa nadalje", kaze on.

"Uzmimo jedan prost primer: najvise turista u Crnoj Gori je iz Srbije, a da bi se ti turisti nahranili, ta ista Crna Gora iz Srbije koja je njeno prirodno poljoprivredno zaledje, treba da kupi hranu. Trebalo bi da profitiraju i jedni i drugi", kaze Sukovic.

Drugi primer jos je upecatljiviji: u vreme bivse Jugoslavije niksicka Zeljezara je samo pet odsto svoje proizvodnje plasirala na lokalno trziste, a sve ostalo prodavala je drugim, bratskim republikama. Posto Srbija cini oko 50 odsto nekadasnjeg SFRJ trzista, onda je logicno zakljuciti da niksicka proizvodnja zavrsava uglavnom u "Zastavi" i kod slicnih srpskih kupaca. Iz iste price je i aluminijum iz Kombinata aluminijuma iz Podgorice cije su musterije valjaonice iz Srbije. "Ako se postavi granica, a tvrdoglave drzave odluce da uvedu visoke carine, i za jedne i za druge, sve ce biti skuplje", rezonuje ovaj sagovornik NIN-a.

"Niko ne moze da kaze, ako se razdvoje, propasce Srbija, ili propasce Crna Gora, jer eto ni Malta ni bilo koja druga mala zemlja nisu propale. Ali time pitanje, koliko to kosta, nije manje vazno", kaze Sukovic.

TANjA JAKOBI