SRPSKA POSLA

Za uspesan izvoz suve sljive neophodne su krupnije sorte, ali seljaci nisu motivisani da ih sade, jer su uvek vise zaradjivali na rakiji od sitne i uglavnom crvljive pozegace

Sljiva se u Srbiji susila od davnina, iako su Srbi radije pekli sljivovicu. Sljiva je susena uglavnom za izvoz, od koga je najveci novac zaradila Knezevina Srbija u poslednjoj deceniji proslog veka. Godine 1894. na zapadno trziste otisla je dvadeset jedna i po tona pozegace i zaradjeno je 56 miliona dolara. Od tog Milosevog vremena, Srbija na suvoj sljivi nikad nije zaradila koliko se moglo, ili koliko se pricalo da moze, mada je sljiva i dalje dobro radjala.

U Jugoslaviji, danas, proizvodi se oko 486 000 tona sljiva, sto je 15,74 odsto proizvodnje u Evropi. Medjutim, ove godine samo hiljadu i po tona suvih sljiva otici ce preko granice. Toliko ce beogradski "Progres" isporuciti Rusima u zamenu za gas.

Genetski istrosena madzarka

O svetski poznatoj i trazenoj suvoj pozegaci, tj. sljivi madzarki ostala je jos samo legenda, kaze Zarko Obradovic, direktor Zajednice za voce i povrce u Beogradu. Iako je ova sorta i dalje kod nas najrasprostranjenija, na svetskom trzistu potisnule su je krupnije, uglavnom americke sorte.

"Nasi sljivici su zastareli. Pozegaca je bioloski i genetski istrosena. Plod se lako crvlja i sitniji je od dozvoljenih svetskih standarda za suvu sljivu", objasnjava Obradovic. On naglasava da je pozegaca izuzetno kvalitetna, dobro radja na velikim nadmorskim visinama, ali ako zelimo da kao nekad izvozimo suvu sljivu, madzarku moramo zameniti krupnijim plemenitim sortama.

Madzarku je iz Sirije u Epir i Makedoniju doneo jos Aleksandar Makedonski daleke 333. godine pre nase ere. I, evo, odrzala se do danas. Generacije valjevskih seljaka prave od pozegace najbolju sljivovicu kod nas.

"Pecemo rakiju istog kvaliteta kakvu je pekao jos moj pradeda", kaze Miroljub Talic iz valjevske Radjevine. Ove godine ispeci cemo oko 60 kazana madzarke. Imamo musterije u Beogradu. Za dobru rakiju daleko se cuje", kaze Talic.

Otpor prema plemenitim sortama strucnjaci objasnjavaju prostom seljakovom racunicom: Godine 1996. nekoliko hiljada tona suve sljive (stenlejke) ostalo je u susarama i ostavama jer nije pronadjen kupac u inostranstvu. A rakija, pecena od madzarke, bila je i bice uvek na ceni.

"U vreme inflacije i nestasica, rakija je uvek sigurna zarada. Pri tom, seljak pozegacu ne ore, ne okopava, ne orezuje. Ode u sljivik samo kad je berba i za Bozic, da kako obicaj nalaze okaci slamu na drvo", kaze Obradovic.

Institut za vocarsto u Cacku proizveo je poslednjih decenija nekoliko selektivnih sorti, ali se nisu "zapatile". Sadjene su na drustvenim plantazama, medjutim, prvi zakon visestranacke skupstine Srbije presudio je i njima kada je oko 500 hektara tadasnjih drustvenih plantaza vraceno seljacima. Tako danas domace selektivne vrste - cacanska lepotica, cacanska rana, valjevka sa stenlejkom cine tek 5 odsto stabala sljive u Srbiji.

Tako ce ostati jos dugo, jer drzava tek sada nema vremena za sljive, a i kad je imala, zakidala je seljaku na otkupu. Kada je dolazilo do dogovora, manu nasoj sljivi nalazili su strani kupci. Uglavnom je procenat vlage bio veci od dozvoljenog, a i sljiva je mirisala na dim iz pusnica.

Dragan Tomic iz sela Donja Bukovica kod Valjeva vec nekoliko godina proizvodi suvu sljivu u sopstvenoj, standardizovanoj susari.

"Spremili smo tri tone suvog stenleja, ali strahujemo da ce ove godine otkupna cena biti veoma niska. Zato cemo, za svaki slucaj, od pozegace i dzenarika ispeci oko 40 kazana rakije", kaze Tomic.

"Narocito sada, u ekonomski razgradjenoj i nesigurnoj drzavi nerealno je terati seljaka da susi sljivu jer zarada je neizvesna. Izvoz je definitivno propao u vreme sankcija", objasnjava Obradovic.

Pre dvadesetak godina jedan komunisticki funkcioner, iznerviran sto valjevski seljaci nece da krce sljivike sa dzenarikom i madzarkom i sade nove sorte za susenje, rekao je:

"Uzrok tom otporu je rasprostranjeni alkoholizam u sljivarskim krajevima." Kasnije je priznao da mnogo vise voli da pije sljivovicu, nego da jede suve sljive.

Dragana Novkovic