KOSOVO

Odlaganje stvarne demilitarizacije OVK, predvidjene za 19. septembar odlaze na neodredjeno vreme i povratak jugoslovenske vojske i policije

Ispod nadvoznjaka koji se nalazi kod mesta Merdare na administrativnoj granici izmedju Srbije i Kosova prolazi velika kolona jugoslovenskih vojnih vozila sa vidno istaknutim oznakama Kfora, dok su vojnici koji se voze u njima obuceni u nove sivomaslinaste kamuflazne uniforme, gotovo identicne onima koje nose njihove kolege iz drzava clanica NATO-a. Stotinak metara od nadvoznjaka, na livadi pored puta, svega desetak minuta ranije aterirala su dva britanska vojna helikoptera ispred kojih stoje komandant Kfora general Majk Dzekson i nekoliko visih oficira multinacionalnih mirovnih snaga.

Na okolnim uzvisenjima polozaje su zaposele stotine novinara i televizijskih ekipa. Nekoliko trenutaka kasnije mestu na kojem stoje oficiri NATO-a priblizava se tamnozeleni puk. Zaustavlja se i iz njega izlaze komandanti Trece armije Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojsa Pavkovic i Pristinskog korpusa general-potpukovnik Vladimir Lazarevic. Rukuju se sa kolegama sa Zapada, razgovaraju nekoliko trenutaka i novinarima saopstavaju istorijsku vaznost dogadjaja. Zatim se vracaju u automobil i nastavljaju put prema svojim novim polozajima na Kosovu.

Fikcija i spekulacije

Iako u tome o ovom trenutku razmislja bar 50 000 Srba, to je ipak samo fikcija. U stvari na Merdarama nema gotovo, nikoga, tu je tek poneki automobil ili kamion kojim neki od poslednjih preostalih Srba napustaju Kosovo, ne zeleci da svoje zivote vise nijednog trenutak povere cudljivom raspolozenju Albanaca ili smusenoj zastiti Kfora. Kao i sudbina srpskog stanovnistva, jednako je neizvestan i povratak jedinica VJ, ukoliko ga ikada i bude.

Iako je prica o povratku jedinica VJ pocela pre nego sto je i prvi jugoslovenski vojnik napustio Kosovo, spekulacije o tome su poslednjih dana znatno aktuelizovane, prvenstveno jer mnoge stvari u toj pokrajini ne idu onako kako su veliki magovi svetske i jugoslovenske politike planirali. Ukratko, na Kosovo se od 12. juna, kada je pocelo rasporedjivanje snaga Kfora i, kako se tada mislilo privremeno povlacenje jugoslovenskih snaga bezbednosti, vratilo oko 810 000 prethodno prognanih kosovskih Albanaca, dok je u istom periodu pokrajinu napustilo vise od 200 000 Srba, cime je, i inace dubiozan plan medjunarodne zajednice o multietnickom Kosovu, na kome ce teci med i mleko cim ga napusti sve sto je ikada bilo u vezi sa Slobodanom Milosevicem, definitivno pao u vodu. Nasuprot tome, stvoreno je etnicki cisto Kosovo, sa potencijalno eksplozivnim situacijama u okolini srpskih enklava.

Najnovija epizoda o povratku jedinica VJ na Kosovo pocela je izjavom general-potpukovnika Vladimira Lazarevica, koji je tada najavio povratak VJ na Kosovo. Iako je, doduse na indirektan nacin, najavio i mogucnost novog rata sa citavom zapadnom civilizacijom, cini se da takav potez jugoslovenskog generala predstavlja u stvari blef, kojim pokusava da na izvestan nacin podseti na tezak polozaj srpskog stanovnistva na Kosovu i, istovremeno, na moguc odgovor SR Jugoslavije na takvo stanje. Sa druge strane, njegova izjava predstavlja prilicno neuspesan i trapav pokusaj, jer je kosovskim Albancima automatski u ruke dao jos jedan neophodan adut za odlaganje predaje oruzja, ovoga puta zbog straha od povratka "vec ozloglasenih jugoslovenskih vojnika".

Istovremeno sa ponovnim potezanjem price o povratku, u novinarskim, i ne samo novinarskim krugovima pojavile su se spekulacije o zeljama predsednika Milosevica da destabilizuje situaciju na Kosovu tako sto ce, prvenstveno u okolini Kosovske Mitrovice i Kosovske Kamenice, ubacivanjem specijalnih policijskih jedinica, obucenih, naravno, u civilnu odecu, izazvati albanske ekstremiste da pregaze severni deo Mitrovice i preostale srpske enklave, te zauvek okoncaju egzodus Srba sa Kosova, cime bi okrenuo jugoslovensku javnost protiv Zapada i, najvaznije, protiv opozicije, koja ionako "predstavlja produzenu ruku NATO bombardera". U Srbiji se, ocigledno, blize izbori.

Srpski specijalci?

S druge strane, ideju o povratku jugoslovenskih vojnika predstavnici, a i celnici NATO-a, primili su veoma hladno, isticuci da od "toga nema nista (barem zasad)", te da ce konacnu odluku doneti kada im to bude odgovaralo. U svakom slucaju ne sada. Jedan od brojnih portparola Kfora u Pristini major Ole Irgens rekao je za NIN da "ce pojedinim jedinicama VJ i policije biti dozvoljen povratak na Kosovo, ali ce odluku o tome kada i koliko njih ce doci u pokrajinu doneti celnici NATO-a".

"U svakom slucaju, sada nije vreme za njihov povratak", rekao je major Irgens, dodajuci da "postoje indikacije da pojedine naoruzane srpske formacije pokusavaju da destabilizuju bezbednosnu situaciju na Kosovu". Irgens je dalje rekao da "ne zeli da kaze da li je rec o specijalnoj policiji ili necem drugom", ali je istakao da su "te grupe izgleda povezane sa incidentima u Kosovskoj Mitrovici i pucnjavom izmedju Srba i ruskih vojnika 6. septembra u kojem su nastradale tri osobe srpske nacionalnosti".

Predstavnici Kfora izgleda da su prinudjeni da daju takve izjave, imajuci u vidu da je jugoslovenskim snagama bezbednosti, prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN i Vojno-tehnickom sporazumu dozvoljen povratak na Kosovo, iako ni u jednom od tih dokumenata nije naznaceno kada i koliko vojnika ce da se vrati.

Prema odredbama Vojno-tehnickog sporazuma koji su u Kumanovu potpisali jugoslovenski i NATO generali, "bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izricitog odobrenja komandanta Kfora, nece ni pod kojim okolnostima uci, ponovo uci ili ostati na teritoriji Kosova" dok se istovremeno Kfor obavezuje da ce na Kosovo doneti mir i do dolaska misije UN kontrolisati granice prema Makedoniji i Albaniji. Uprkos cinjenici da je rasporedjivanje Kfora u manjoj ili vecoj meri okoncano, od stvaranja neke "povoljne bezbednosne situacije" ne moze biti reci, jer svakodnevna ubistva i konstantno nasilje, te izuzetno visoke tenzije u Mitrovici demantuju deklarativne napore predstavnika medjunarodne zajednice da konacno donesu mir na Kosovo.

Gledajuci realno, tesko je i pretpostaviti na koji nacin bi, cak i ukoliko bi im bilo dozvoljeno, jugoslovenski vojnici uopste opstali na Kosovu, a, verovatno, jos bi bilo teze pronaci dobrovoljce koji bi, zarad cisto formalnog ocuvanja teritorijalnog integriteta, pristali da u toj pokrajini izigravaju divljac u sezoni lova, sto je, cini se, neizbezno, imajuci u vidu odnos vecinskog albanskog stanovnistva prema ideji o povratku jugoslovenskih snaga bezbednosti na teritoriju koju im je od tih snaga NATO netom "oslobodio".

Ocigledno, na Kosovu jos nisu stvoreni preduslovi za povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti, niti za tako nesto, sem deklarativnih nastupa, i nema izrazite zelje. Dovoljno je, u medjuvremenu, pratiti razvoj situacije sa rasporedjivanjem ruskih vojnika, kako bi se zakljucilo sa kakvim problemima bi se suocili pripadnici VJ i policije.

Cekajuci konjicu

O odnosu kosovskih Srba, prema povratku vojske i policije, a njih se ta problematika najvise i tice, verovatno najbolje svedoci i izjava portparola Srpskog nacionalnog veca iz Kosovske Mitrovice Nikole Kabasica, koji je za NIN kazao da se Srbi u Mitrovici osecaju kao sto su se svojevremeno osecali Amerikanci u Alamu - "Opkoljeni smo, branimo se i cekamo konjicu". Nazalost, ostacemo razocarani jer konjica nece doci i od prica da se u Kragujevcu farbaju tenkovi i stavljaju oznake Kfora, i da nasi vojnici dobijaju uniforme NATO-a, takodje, nece biti nista", rekao je Kabasic, isticuci da im "takve price ipak pomazu da preguraju jos nedelju ili dve", a posle ce se vec naci nesto drugo.

Prema njegovim recima, povratak jugoslovenskih vojnika bi puno znacio kosovskim Srbima, jer narod nema poverenja u medjunarodnu zajednicu, koja podrzava stvaranje "Kosovskog korpusa", sastavljenog, kako kaze, od najekstremnijih Albanaca odgovornih za ubistvo 500 Srba, isto toliko kidnapovanih, kao i vise od 200 000 prognanih.

Ipak treba istaci da je opstanak srpskog stanovnistva na Kosovu u izvesnoj meri, makar podsvesno, vezan za povratak vojske i policije, prvenstveno zbog njihovog ocajnog polozaja, krajnje neprijateljskog okruzenja i neizvesne buducnosti pod zastitom Kfora. Medju Srbima prilicnu paniku unosi i stvaranje "Kosovskog korpusa", naoruzane snage zaduzene za pruzanje humanitarne pomoci, sastavljene od ljudi od kojih kosovski Srbi najvise zaziru, pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova.

Kabasic je, takodje, "apsolutno odbio svaku pomisao na postojanje vojnih i policijskih snaga u Mitrovici", isticuci da "grad brane muskarci svih uzrasta, i na osnovu televizijskih snimaka moze se videti da nemamo nikakvu vojnu organizaciju".

Bez obzira na realnost, kao prvi "Dan D" za povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti medju kosovskim Srbima jos figuriraju 19. i 20. septembar, kada bi trebalo da bude okoncana demilitarizacija Oslobodilacke vojske Kosova. Kako stvari trenutno stoje, bez obzira na ishod prvog kruga transformacije OVK, od istovremenog povratka jugoslovenskih vojnika i policajaca nece biti nista. Srbima na Kosovu, prepustenim samima sebi, ostaje samo nada da ce sveze ofarbani tenkovi i vojnici u novim uniformama ipak jednom proci ispod nadvoznjaka u Merdarama i zauzeti polozaje na granicama i oko manastira.

Rade Maroevic