KAKO SMO SE PODELILI

Bogati Srbin ima dohodak 28 puta veci od siromasnog. Onih prvih ima 200 hiljada, a onih drugih - dva miliona. Nije to bas Latinska Amerika, ali ni socijaldemokratski duh Madjarske i Ceske

Penzionisana uciteljica Vera V-ic (67), za prijatelje gospodja Verica, i Danilo Sukovic direktor Instituta drustvenih nauka, jedan od retkih istrazivaca u Srbiji koji se bavi raslojavanjem stanovnistva, nisu se verovatno nikada upoznali, ali su u poslednjih deset godina prosli isti put, prateci liniju kojom se srpsko stanovnistvo, na pocetku neosetno a kasnije sve sokantnije, podelilo na 200 hiljada bogatih i pet miliona manje- vise siromasnih ljudi.

Gospodja Verica je u neku ruku antinovinski lik: nije jedna od sto hiljada ljudi u Srbiji koji rucavaju u narodnim kuhinjama, nije beskucnik, ne prima socijalnu pomoc, ne boluje od fatalnih bolesti. Srcani je bolesnik i pije "dilkoran", jeftin lek koga nema. Mozda zvuci kao oksimoron, ali to sto je cini vaznom jeste cinjenica da su ona, njen sin i snaja "n-ti" od na hiljade bezimenih likova koji su na Sukovicevoj "Lorencovoj krivi" (kojom se izrazava raspodela dohotka medju stanovnistvom) od srednjeg gradjanskog sloja dospeli na onu ivicu koja razdvaja 20 odsto umereno siromasnih, od one petine stanovnistva koju medjunarodne humanitarne organizacije koje prate stanje u Srbiji nazivaju - ocajnicima.

Sivo i braon

Sukovicevi podaci pokazuju da je 20 odsto najsiromasnijih 1998.godine raspolagalo sa 7.38 odsto nacionalnog dohotka. Istovremeno, 20 odsto bogatih koristilo je 38,5 odsto svega sto se u zemlji proizvede u jednoj godini.

"Pravi sloj bogatih je, medjutim, veoma uzan i obuhvata oko 2 odsto ili 200 000 ljudi, koji po mojim procenama raspolazu sa 20 odsto nacionalnog dohotka", kaze za NIN Sukovic.

Kako ne obuhvata sivu ekonomiju, statistika daje znatno iskrivljenu sliku, smatraju analiticari. Vecina poslova kojima se bavi bogati sloj stanovnistva spada bas u ovaj sektor, ili u "braon ekonomiju", kako ekonomisti nazivaju one poslove u kojima je jedan ucesnik u poslu legalan, a drugi nelegalan.

U dioptriji gospodje Verice to je izgledalo ovako: uhvatila je poslednji voz da dobije jednosoban stancic u jednoj od retkih masivnih zgrada preko puta Beogradskog sajma i s pogledom na Senjak. Zlatne 1979.kupila je "zastavu", najgore, 1993, prodala je kola na auto-pijaci za nekoliko stotina maraka, da bi prezivela. "Moja zastava bila je od onih najboljih, s italijanskim motorom, i dobro ocuvana", kaze setno.

"Svako zna kakva su kola tada vozile nase glavesine, ali ljudi bas nisu mnogo gundjali. Podignes kredit, kupis kola, pocnes da gradis vikendicu, promenis namestaj, moglo se", kaze ona. Gospodji Verici muz je umro rano, ali je sama uspela da isskoluje sina. "Bilo je to vreme kad sam verovala da se na drustvenoj lestvici uspinjemo, polako ali solidno. Moja majka je imala osnovnu skolu, ja sam bila uciteljica, a moj sin je upisao Pravni fakultet."

Gotovo dve decenije kasnije, ako pretpostavimo (radi lakseg racunanja) da je nacionalni proizvod Srbije u 1998.godini bio 10 milijardi dolara (statistika kaze da je bio 17 milijardi dolara), najsiromasnijih dva miliona ljudi raspolagalo je sa 738 miliona dolara, a najbogatiji su medju sobom delili dve milijarde dolara.

Prosle godine, a to su najnoviji podaci, oni na dnu lestvice raspolagali su godisnjim prihodima od 6 383 dinara, a bogati sa 28 puta vecim. U zemljama koje imaju "normalan" odnos bogatih i siromasnih tolerantna granica je 1 prema 10.

"Tesko je, al' da se pritrpimo"

"Nisam ranije bila ogorcena. Kad se pojavio Milosevic, milila sam, e, bas je ovom coveku svaka na mestu. Zbog toga sam prvi put pocela da se pomalo koskam sa sinom. Kad je dosla hiperinflacija, moj sin kaze, 'taj ce da nas upropasti', a ja mislim 'tesko je, ali da se pritrpimo'", kaze gospodja Verica."Vec sam se bila navikla da pristedim tu i tamo u kuvanju, odecu, onu bolju, nosila sam samo kad idem kod doktora i u neku posetu. Posle naucim i umetnicko stopovanje, kad ukrpim, skoro se nista ne vidi."

Gospodji Verici je, kako kaze, "puklo pred ocima" tek pre nekoliko godina. "Samo mi se jedan dan smracilo", kaze. Bila je na pijaci i nije kupila skoro nista jer su cene otisle u nebo, dzemper koji joj je dala sestricina pokidao se na rukavu, "pomislim, dokle ce ovaj moj sin, diplomirani pravnik, morati da svira po kafanama, zasto je ova moja snaja sest godina studirala da bude lekar, a sad samo volontira, i nekako odjednom mi i Milosevic i svi ti oko njega dodju mrski. Tri meseca posle nisam htela da gledam Dnevnik."

Srpski kupci dzakuzi kada, najnovijih modela BMNj-a i turistickih aranzmana za egzoticne predele (o kojima je gospodja Verica nekad poducavala kad je koleginica "geograficarka" bila na bolovanju) jos nisu u poziciji da se mere sa bogatim slojem u Sijera Leoneu, Gvatemali, Gvineji Bisao, Paragvaju,Brazilu, Kolumbiji i Juznoj Africi, gde jedna petina privilegovanih trosi vise od dve trecine ukupnog nacionalnog dohotka, a njihove parije svega 1.1 do tri procenta tog kolaca.

Iza zatamnjenog stakla

"Te vise ne mogu ni da raspoznam. Zatamnili prozore na kolima i samo sibnu kroz semafor dok drezdim i cekam 58-micu", kaze junakinja NIN-ove storije. "'Mi smo za jednakost, stitimo standard gradjana', samo to slusam, a, u stvari, sve je obratno."

Tamo gde ideje o socijalnoj jednakosti uspevaju, najsiromasniji sloj gradjana u Slovackoj, Ceskoj pa i Madjarskoj raspolaze sa 11 do 12 odsto nacionalnih dohodaka, a najbogatiji sa oko 31 odsto dohotka. "U istu grupu zemalja spadaju i Austrija, Norveska, Danska i Svedska", navodi Sukovic.

Druga vazna velicina kojom se u ekonomiji izrazava odnos izmedju najviseg i najnizeg dohotka zove se "dzini- koeficijent" i kad je ta razlika umerena, on iznosi oko 0,25.

"Konzervativci su na poslednjim izborima u Engleskoj izgubili jer je tri dana pre glasanja objavljena vrednost dzini koeficijenta koji je bio vrlo visok - 0,4. To znaci da je jaz izmedju bogatih i siromasnih velik. Engleska je bogata zemlja, u vreme konzervativaca dozivela je ekonomski procvat, ali ovaj podatak pokazuje da su od takvog prosperiteta najvecu korist imali najbogatiji. To je naljutilo birace", objasnjava Sukovic.

Dzini koeficijent bio je u Jugoslaviji najveci 1993.godine (0,45), u vreme kad su novi bogatasi meteorski sticali svoj kapital, a sirotinja ipak glasala za SPS. Prosle godine taj koeficijent je iznosio 0,31. "Iako je to naoko bolji rezultat, sto je drustvo siromasnije, to manje moze da trpi socijalne nejednakosti", objasnjava NIN-ov sagovornik.

Sukob generacija

Jedan od kljucnih podataka koji govori o kvalitetu zivota u jednom drustvu jeste struktura potrosnje. U 1989.godini koju danasnja generacija 30-godisnjaka pamti kao zlatnu, stanovnistvo je trosilo 38,7 odsto svog dohotka za ishranu, a na kulturu 4,5 odsto dohotka koji je bio vise nego trostruko veci od sadasnjeg.

U 1998.godini siromasni su koristili 64 odsto dohotka za hranu, a bogati 50 odsto, sto je takodje porazavajuci podatak. Za kulturu siromasni danas i ne mare ( statistika kaze da izdvajaju 1,8 odsto dohotka), a u strukturi potrosnje bogatih za kulturu ide 2,4 odsto dohotka. Statistika pokazuje da su jedino troskovi grejanja u tom periodu ostali gotovo nepromenjena stavka (7,9, odnosno 8,9 odsto).

"Ne treba meni statistika da kaze kako zivim. Nekad sam u mesari kupovala snicle, danas stojim u redu za pileca krilca i sve se pravim da su ona 'bas najsladja'", kaze gospodja Verica. "Kad vidim onog Tomica da mi obecava ulje i secer, dodje mi da pljunem u televizor. Bogoradim, da cuje i komsiluk. Ako hocu mleko, poranim u cetiri, pa cekaj li, cekaj; ako treba da kupim ulje, stoj u redu satima, cim se pronese glas da je negde stigao secer, jurcam bez daha. Sutradan ujutro, na noge ne mogu da stanem."

Milos i njegova majka ne samo da su postali politicki istomisljenici vec u kuci gospodju Vericu u sali zovu "radikalka". "Al' nisam ja seseljevka, taj je meni najgori", kaze ona. "Ranije niko od mene ruznu rec nije mogao da cuje, sad kad njih spominjem, ponekad ih bas opsujem. Deca mi kazu 'mama, smiri se, cuce te neko', al' ja ne marim."

Pa ipak, u avgustu je u dva navrata u jednosobnom stanu broj 20, u kome stanuju dve generacije porodice V-ic, doslo do ostrih reci "i po ekonomskoj i po politickoj liniji". Milos i njegova zena Goca bili su za to da se kupi sporet na drva, "za svaki slucaj", cemu se gospodja Verica ostro usprotivila: " Ja sam deci celog veka predavala srpski, biblioteka mi je jedino sto me jos podseca da sam nekad bila obrazovan i nacitan covek, a svako ko se iz detinjstva seca kako je kad se loze ugalj i drva, zna da ce knjige da stradaju. I eto, jos se lomim, nekako me hvata tuga oko srca."

Drugi sukob dogodio se pred miting opozicije 19.avgusta ("Ne volim ja ni onog bradatog, ni onog sa 'okicama k'o klikeri", objasnjava gospa Verica), a rasprava se razbuktala (hodnik na drugom spratu se orio) kad je Zoran Djindjic u nekim novinama izjavio da bi na Dedinje mozda trebalo ici s kamenicama.

"Moj Milos kaze da je vreme da ovi vec jednom sidju, pa ako nece milom, onda ce valjda silom. A ja pamtim iz detinjstva i Drugi svetski rat, a od ovih u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu sam se jos vise razbolela. Snaja i ja smo svaku noc probdele kad je Milos bio mobilisan. Kad je to preziveo, necu sad da pogine, zbog ove zgadije. Oni su neljudi, a ni u ove sto bi da dodju nemam poverenja", objasnjava ona.

Sukob u porodici V-ic ima svoje naucno objasnjenje." Kad je jaz izmedju bogatih i siromasnih dubok, socijalne tenzije su neizbezne. Sto su ljudi siromasniji, oni se vise boje da bi promene mogle samo da ih ugroze. Za demokratski i ekonomski preobrazaj najvazniji je srednji sloj, koji je kod nas gotovo nestao", objasnjava Sukovic.

Ipak, na pitanje NIN-a, da li to znaci da u Srbiji sada nema uslova za promene, Sukovic daje za pravo Milosu, a ne gospodji Verici. "Bojazan da moze biti gore uvek postoji. Ali stanovnistvo bi moralo da shvati da su promene nesto sto je na dugi rok jedini izlaz, da bismo prekinuli ovu nepodnosljivu situaciju", zakljucuje Sukovic.

TANjA JAKOBI