NASLEDJA

Posle osam godina, na celu najstarije srpske nacionalne institucije akademika Boska Petrovica zamenice prof. dr Bozidar Kovacek koji se, poput svog prethodnika, zalaze za negodovanje izvornih principa Matice srpske

Matica srpska iz Novog Sada (osnovana 1826. u Pesti) najstarija je srpska knjizevna, kulturna i naucna institucija i uz Srpsku akademiju nauka i umetnosti predstavlja prvorazrednu nacionalnu instituciju, pa stoga promene na njenom celu izazivaju razumljivo interesovanje javnosti.

Poslednjih osam godina (dva mandata po cetiri godine) predsednik Matice srpske bio je akademik Bosko Petrovic (1915), pesnik, prozaist, esejist i prevodilac. Od subote, 2. oktobra, ovu vaznu funkciju obavljace prof. dr Bozidar Kovacek. To je sasvim izvesno, jer je profesor Kovacek, prema predlogu Upravnog odbora, jedini kandidat, a ima i biografiju i bibliografiju koje ga preporucuju za tu odgovornu duznost. Profesor Kovacek do sada je bio potpredsednik Matice srpske, a u ovoj ustanovi je jos od mladosti; radio je u raznim oblastima i odeljenjima, posebno na istoriji dramske literature. Bio je i profesor na Akademiji dramskih umetnosti.

Dosadasnjem predsedniku Bosku Petrovicu namenjena je uloga pocasnog predsednika Matice srpske. Pre njega tu pocast imala su samo dva predsednika: vladika Platon Atanackovic (u cijoj kuci je 1864. godine po preseljenju iz Peste bilo sediste Matice srpske, a gde je danas smesten ogranak SANU u Novom Sadu) i cuveni pesnik i prozaista Veljko Petrovic.

Politika

Prolazeci kroz izuzetno burne periode istorije, Matica srpska uspela je ne samo da opstane nego i da se razvija. Poznavaoci njene istorije i danasnjih prilika kazu da je uspevala u tome jer se bavila i bavi onim radi cega je i osnovana. Nije se mesala u politicku svakodnevicu, a i ako je bilo nekih izleta te vrste, onda su oni bili sporadicni i nebitni. To ne znaci da je politicka uzdrzljivost uslovljavala odnos drustva prema Matici, pa se time moze objasnjavati i finansiranje nekih projekata iz drzavnog budzeta. Valjda zbog toga ni ova institucija nije mogla a da ne ucestvuje u izdavanju Brozovih dela!

Svoju delatnost Matica obavlja kroz odeljenja: Knjizevno odeljenje, Odeljenje za likovne umetnosti, Odeljenje za drustvene nauke, Odeljenje za prirodne nauke i Rukopisno odeljenje. Sva ova odeljenja izdaju svoje zbornike i druga znacajna naucna dela.

Osim toga, u okviru Matice srpske, danas kao samostalne ustanove deluju Biblioteka Matice srpske, Galerija Matice srpske i Izdavacko preduzece Matice srpske. Biblioteka Matice srpske cuva vise od 2 700 000 publikacija, po cemu je posle Narodne biblioteke Srbije najveca nacionalna biblioteka. Galerija Matice srpske, smestena u posebnu zgradu u Novom Sadu, ima blizu 5 000 umetnickih objekata, slika, grafika, skulptura i danas predstavlja najreprezentativniju zbirku srpskog slikarstva XVIII i XIX veka. Izdavacko preduzece godisnje izdaje pedesetak naslova, dajuci primat sabranim delima srpskih pisaca i kapitalnim delima iz svetske literature.

Veliki je doprinos Matice i drugim kulturnim institucijama u Vojvodini. Tako je, recimo, iz legata Matice srpske posle Drugog svetskog rata formiran je danasnji Muzej Vojvodine u Novom Sadu, a iz Matice je ponikao i Pokrajinski zavod za zastitu spomenika kulture.

- Matica srpska ostala je drustvo za sirenje kulture i prosvete, ali se oblikovala malo drukcije - kaze akademik Bosko Petrovic, rezimirajuci vreme dok je on bio na celu. - Naime, postala je naucno i knjizevno drustvo sa odeljenjima, sto joj je poslednjih decenija, a pogotovo ove poslednje, dalo drugi oblik rada. Radilo se, i to veoma uspesno, i pored svih nevolja finansijskih, politickih i svakojakih.

Konkretno to izgleda ovako:

- Svako odeljenje izdaje svoj naucni zbornik. Osim toga, izdata su vredna dela iz pojedinih nauka: istorije, prirodnih nauka, jezika, likovnih umetnosti, scenskih umetnosti, muzike... Posebno se izdvajaju dela iz oblasti jezika - podvlaci akademik Petrovic. - Mi smo jedini koji smo izdali Recnik srpskog jezika, u sest velikih knjiga, i to u dva izdanja. Od pre dve godine izdajemo poseban casopis za jezik "Jezik danas". Pripremamo i druge stvari. Dakle, tom problematikom bavimo se aktivno.

Priloznici

Oko odeljenja Matice srpske okupljena su mnoga ugledna imena iz nauke i kulture. Osim redovnih clanova, uvedena je i kategorija clanovi-saradnici. Njihov rad dosta je obogatio rad tih pojedinih odeljenja, a time, kako kaze akademik Petrovic, i same Matice.

- Najveci problem, naravno, i nama predstavljaju finansije - napominje akademik Petrovic. - Prihvativsi istorijsku ulogu Matice i znacaj njen u kulturnom zivotu srpskog naroda, drzava se obavezala da finansira egzistenciju ovog gornjeg (naucnog) dela Matice, tih desetak ljudi koji tu rade. Prihvatila se i da finansira Letopis Matice srpske, kao najstariji knjizevni casopis na svetu, koji bez prekida izlazi od 1824. godine. A za sve druge projekte iz naucnog rada obracamo se drzavnim institucijama kao i svi drugi.

Ipak, reklo bi se, glavni oslonac Matice su - priloznici.

- Nema ih puno, ali ih ima - potvrdjuje akademik Petrovic. - Ima ljudi koji po starom tradicionalnom obicaju u ovim krajevima, ako nemaju nikog svog, kad umru ostave stan, kucu ili zemlju Matici. Evo, bas posle ovog rata jedan covek ostavio je Matici zemlju kod Kotora. I sve ovo sto vidite ovde, ove stolove i stolice, to je nama ostalo od pokojnika. Zavestavaju ljudi i svoje knjige, prepiske... Evo, ja sad se spremam da umrem, doslo mi je vreme, u redu, daj Boze, sta cu ja sa svojim hartijama, sa prepiskom, sa svim ovim sto imam? Dacu Matici! To je sasvim normalno. Tako se stvorilo veliko Rukopisno odeljenje, kako ga mi zovemo. To je, u stvari, arhiv. Tu ima svega i svacega. Eto, to je Matica srpska!

Duhovna obnova

A kakvi su planovi Matice srpske u predstojecem periodu? Prof. dr Bozidar Kovacek daje ovakvu viziju:

- U danasnjim prilikama, za srpski narod kobnijim no u vreme osnivanja Matice srpske, tezim no ikada u toku mnogih decenija, smatram da se Matici vracaju stare obaveze: ponovno uspostavljanje zajednickog duhovnog prostora svih Srba; cuvanje kulturnih i umetnickih vrednosti koje je nas narod vekovima stvarao; negovanje jezika kao zaloge zajednistva; otpora svim vrstama fizickog, duhovnog i moralnog slabljenja i osipanja.

Potom nastavlja:

- Kroz najvece istorijske opasnosti i iskusenja izaci cemo, nadati se, i dalje sposobni da idemo ukorak sa civilizacijskim nastojanjima humanistickih snaga u svetu. Matica svoje delovanje u poratnim, u stvari jos ratnim uslovima, valja da usredsredi na bdenje nad duhovnim preduslovima obnove srpskog naroda i njegovog bica. Vremena, nadajmo se skora, posle kataklizme bezumnih nasrtaja na nase i svetske najvise domete, kada produhovljeni, bolji deo covecanstva konacno shvati da se svet mora vratiti vekovnim, univerzalnim moralnim i duhovnim vrednostima, Matica treba da doceka neostecena i neokaljana.

- Zato - kaze profesor Kovacek - vreme neposredno pred nama moramo sto bolje da iskoristimo da nadjemo najbolje nacine samoocuvanja. Sve organe Matice, njene odbore i radna tela, sve clanstvo treba podstaci da izadjemo na najpreci i najbezbedniji put ka kohezionoj ulozi Matice, privatnog knjizevnog, kulturnog i naucnog drustva, u okupljanju i sjedinjavanju duhovnih snaga svih razbacanih delova narodnog bica.

- Ne tako davno - nastavlja profesor Kovacek - jedan novinar se narugao da hocemo sve Srbe u jednu Maticu. Pogrde su preuzeli i neki spremni zagrebacki listovi. A u koliko bi to Matica trebalo da budu Srbi i ciji bi to mogao biti plan? Nas treba da bude da za sto krace vreme, za godinu pretpostavljam, osluskujuci pomno sta misle clanovi Matice o njoj i sta od nje ocekuju svi drugi duhovi i intelektualni faktori (Crkva, udruzenja, drustva, klubovi i druge nevladine i nepoliticke organizacije) dodjemo do resenja koja bi na vanrednoj skupstini trebalo i sustinski i statutarno uobliciti. Sacuvavsi sve sto smo postigli, sve delatnosti u kojima je Matica bila uspesna, dopunicemo tada, ako vidimo da treba, njene ciljeve i njeno delovanje svim sto nadjemo da je neophodno u ovoj na zlo izmenjenoj istorijskoj situaciji. Treba se za to zauzeti mudro i oprezno, da se ne pogresi, bez politizacije i podleganja trenutku, ali sa punom odlucnoscu da se ne izneveri odgovornost prema buducnosti.

Jovan Janjic