LICNI STAV

Pre svakog razgovora o modernizaciji oruzanih snaga neophodno je ukazati na osnovne karakteristike savremenih medjunarodnih odnosa koji se prelamaju na prostor nase zemlje.

Te karakteristike su sledece:

1) Nadmetanje velikih sila za premoc i dominaciju nad zemljama Balkanskog poluostrva sa teznjom sirenja svoje moci;

2) Otvaranje kriznih zarista po potrebi SAD u podrucjima gde one to smatraju neophodnim za ostvarenje sopstvenih strateskih interesa;

3) Prosirivanje oblika pritisaka na male drzave i postepeno prelazenje na drzavni terorizam radi ostvarenja globalnih interesa velikih sila;

4) Angazovanje NATO snaga u disciplinovanju neposlusnih zemalja kao novi oblik uspostavljanja svetskog poretka u tim delovima sveta;

5) Uvlacenje Evrope u centar kriznih zbivanja, kao opravdanje da se na njenom prostoru uspostavi trajna dominacija SAD i NATO-a.

U takvim uslovima nerealno je ocekivati smanjenje uticaja velikih sila,a posebo jedine preostale supersile - SAD, na medjunarodnu bezbednost, povlacenje NATO snaga iz sadasnjih baza i gasenje kriznih i ratnih zarista.

Na osnovu dogadjaja u vezi s NATO agresijom na nasu zemlju moze se zakljuciti da su sve nama susedne zemlje pod snaznim uticajem SAD i NATO-a, jer su sve te zemlje izrazile zelju da udju u sastav te alijanse a neke su vec primljene. U takvom odnosu snaga u Evropi i u nasem neposrednom okruzenju namecu se dva osnovna problema za oruzane snage SR Jugoslavije:

1) Kakvu medjunarodnu i unutrasnju politiku treba da vodi drzavno rukovodstvo i koje mere treba da preduzme da bi se u postojecem odnosu snaga na Balkanu i u Evropi zemlja odrzala i vojno i ekonomski ojacala.

2) U sadasnjim uslovima neophodno je obim oruzanih snaga prilagoditi ekonomskim mogucnostima zemlje, stepenu opasnosti i obezbediti da nase oruzane snage budu savremeno naoruzane i sto je moguce vise profesionalizovane. Oruzane snage, po obimu, treba da budu osposobljene za uspesno vodjenje ratnih dejstava sa oruzanim snagama dve nama susedne zemlje, ili da mogu da izdrze prvi udar velikih sila i postepeno predju na opstenarodni odbrambeni rat.

Modernizacija oruzanih snaga je neprekidan i skup proces u svim zemljama sveta. Ekonomski jake zemlje to sprovode bez vecih problema, a ostale uz znatne poteskoce i uglavnom polovicno, u zavisnosti od materijalnih mogucnosti. Pored finansijskih sredstava za odrzavanje oruzanih snaga u visokom stepenu borbene gotovosti, ima dosta cinilaca koji uticu na velicinu, opremljenost, borbenu gotovost oruzanih snaga za izvrsavanje Ustavom utvrdjenih zadataka.

Oruzane snage SR Jugoslavije trenutno se nalaze u specificnoj situaciji, koja se karakterise: (1) nestabilnim neposrednim okruzenjem; (2) nepostojanjem diplomatskih odnosa sa vodecim svetskim silama (SAD i zemlje Zapadne Evrope); (3) stacioniranjem, na nasoj teritoriji, NATO trupa, koje lako mogu da ispolje dejstvo prema nekim delovima drzavne teritorije; (4) javnom i prikrivenom teznjom nekih susednih zemalja na delove teritorije SR Jugoslavije; (5) nemogucnosti da, zbog sveopste izolacije, ucestvujemo u najznacajnijim svetskim i evropskim forumima u kojima se donose odluke o nasoj sudbini, i (6) postojanju i podgrevanju unutrasnjih nestabilnosti u nasoj zemlji kroz razlicite forme delovanja, sto moze da dovede do ozbiljnih problema koji direktno ili indirektno imaju uticaj na nase oruzane snage.

Mere koje bismo odmah trebalo da preduzmemo jesu: (1) uspostavljanje politicko-diplomatskih odnosa sa svim relevantnim ciniocima u svetu i neposrednom okruzenju; (2) uspostavljanje cvrstih i korektnih odnosa sa vecinom susednih zemalja. Na taj nacin se obezbedjuju sigurne granice i prijateljski, odnosno mirnodopski odnosi; (3) uspostavljanje sto vece ekonomske povezanosti sa svim zemljama regiona; (4) ostvarivanje sto boljih kontakata sa oruzanim snagama susednih zemalja i postepeni ulazak u postojece forme vojnih saveza, i (5) ukljucenje u "Partnerstvo za mir", bez naseg zahteva za ulazak u NATO (nesto slicno kao Finska i Austrija). Na taj nacin bismo sacuvali samostalnost i obezbedili partnerske odnose sa ogromnim brojem evropskih zemalja. Nasi dalji koraci zavisili bi od toga da li ce NATO prerasti u sveevropski bezbednosni sistem ili ne. U svakom slucaju, ukljucenjem u kolektivne sisteme bezbednosti ostvarili bismo povecanu bezbednost zemlje i legitimisali se kao cinilac regionalne i evropske bezbednosti.

U postojecim okolnostima nase oruzane snage treba razvijati tako da, uz ogranicene materijalne mogucnosti u kojima ce se jos dugo nalaziti nasa zemlja, odgovore svim bitnim zahtevima savremenih armija. Pored toga, oruzane snage moraju da budu pod stalnom civilnom kontrolom (skupstina i skupstinska tela). U tom smislu, potrebno je obezbediti javnost poslova odbrane, ustavno obezbediti profesionalnu samostalnost i zakonsko obezbedjenje unutrasnje zastite zakonitosti u oruzanim snagama. Sve te organizacije, preformacije i modernizacije moraju da podlezu dvostrukom odlucivanju, vojske i organa vlasti, uz polaganje racuna o izvrsenoj realizaciji.

Modernizacija nasih oruzanih snaga mora se izvoditi postepeno. Manji deo poslova moze se obaviti odmah, ali najozbiljniji zahvati moraju sacekati povoljniju ekonomsku situaciju u zemlji. Mirnodopski sastav oruzanih snaga treba svesti u realne okvire, koji ne bi trebalo da prelazi cifru koja bi opterecivala nase ekonomske mogucnosti. Ipak, te znacajno smanjene oruzane snage, odnosno jedinice vojske, moraju da budu vrhunski obucene i naoruzane najsavremenijim sredstvima za vodjenje oruzane borbe. Resenje tog problema vidimo u povecanju procenta vojnika po ugovoru. U tom smislu, treba doneti odgovarajuce zakone koji bi regulisali status placene vojske i omoguciti tim ljudima da posle isteka ugovora mogu da biraju - da se aktiviraju ili da im se obezbedi doskolovanje i zaposlenje u gradjanstvu.

Od formiranja SR Jugoslavije bilo je vise parcijalnih pokusaja modernizacije nasih oruzanih snaga. Uglavnom to su bile samo neke dogradnje, bolje reci, prilagodjavanja u odnosu na JNA. Sada su novi uslovi i njima se treba prilagoditi. Iako nije doslo do klasicnog sukoba izmedju Vojske Jugoslavije i NATO snaga, vazdusni udari i situacija na Kosovu i Metohiji mogu da nam daju dragocene zakljucke. Prateci sve sto se zbivalo u tim teskim danima za nasu zemlju, dosao sam do zakljucka da neke bitne stvari moraju da se preduzmu u modernizaciji nasih oruzanih snaga: (1) sistem rukovodjenja i komandovanja prilagoditi uslovima savremenog ratovanja; (2) sve komande smanjiti u skladu sa smanjenjem oruzanih snaga u celini i osavremeniti ih u svakom pogledu (materijalno i strucno); (3) ukinuti jedan stepen komandovanja (armije); (4) osloboditi se velikog broja sitnih jedinica, a u vecim organizacijskim jedinicama imati po jednu jedinicu punog sastava, sa pratecom podrskom i u spremnosti da u svakom momentu moze da intervenise prema zahtevu vise komande; (5) formirati Korpus za brze intervencije na nasem ratistu, koji bi 100 odsto bio popunjen aktivnim staresinama i vojnicima po ugovoru, savremeno naoruzan i spreman da intervenise na celom ratistu; (6) formirati centre za obuku rezervnog kontingenta i ta obuka ne bi trebalo da traje vise od cetiri do sest meseci; (7) izuciti i predloziti nov nacin kondiciranja ratnih jedinica radi smanjenja troskova za obuku rezervnog sastava; (8) rezervni sastav pozivati na vezbe samo u situacijama kada je to za zemlju neophodno; (9) izbalansirati velicinu vidova oruzanih snaga i dati im znacaj kakav im trenutno pripada. Teziste treba da bude na protivvazdusnoj odbrani zemlje. Odbrana mora prakticno treba da se vodi sa obale. Kopnena vojska teziste mora imati na specijalizovanim jedinicama i jedinicama koje su u stanju da mogu preneti teziste dejstava na teritorije susednih zemalja.

Staresinski sastav nasih oruzanih snaga mora da odgovara koncepciji vodjenja borbenih dejstava u visokotehnoloskim uslovima, ali prilagodjen nasem istorijskom bicu i ekonomskim mogucnostima zemlje. Staresinski kadar (za mirnodopsku i ratnu armiju) treba birati po strogim kriterijumima. Staresinskom kadru treba posvetiti odgovarajucu paznju jos u vojnim akademijama i u zavrsnoj oceni preporuciti njihovo dalje vodjenje prema sklonostima. Takodje, neophodno je staresine pratiti od zavrsetka skolovanja i usmeravati ih prema njihovim sposobnostima. Kadrovska pracenja staresina i njihovo pravilno vodjenje kroz sluzbu i postavljenja prema sposobnostima i sklonostima za obavljanje duznosti je osnov jake i monolitne armije. Neophodno je obezbediti potpunu depolitizaciju i departizaciju staresinskog kadra. Cinove treba uskladiti sa velicinom oruzanih snaga. Maksimalno treba smanjiti broj generalskih i najvisih oficirskih cinova, jer se u suprotnom ti cinovi degradiraju. Oficirske cinove imati samo u operativnim jedinicama i komandama, a u ustanovama (bolnice, naucne i druge ustanove) uvesti kombinovani sistem: pozadinske cinove i naucna, odnosno nastavna zvanja.

Skolski sistem u vojsci prilagoditi nasoj dugogodisnjoj tradiciji, iskustvima iz vodjenja vise ratova na ovim prostorima, kao i pozitivnim iskustvima zapadne i istocne vojne doktrine. Sistem skolovanja prilagoditi nasim specificnim uslovima, a teziste imati na pravilnom izboru kandidata, objedinjavanju srodnih skola, prakticnim radnjama, izucavanju najmanje jednog svetskog jezika, uvodjenju dopunske skole za izabrane kandidate za specificne sluzbe - duznosti.

Takodje, skolski sistem i program u vojsci prilagoditi skolama u gradjanstvu i sve vojne skole rangirati sa tim skolama. Lica koja se vec skoluju u gradjanstvu, a mogu uspesno da izvrsavaju zadatke u strucnim sluzbama u vojsci (tehnicka, saobracajna i dr.), ukljucivati u oruzane snage i popunjavati takvim kadrovima i omoguciti im dalje napredovanje po Zakonu o Vojsci Jugoslavije. Svi ti kadrovi koji dolaze iz gradjanstva moraju da prodju kurs za usavrsavanje iz oblasti za koju su primljeni u vojsku. Zavrsetkom vojne skole svaki staresina mora da zna kakav rang ta skola ima u gradjanstvu. Zavrsetkom viseg stepena skolovanja (izradom diplomskog rada) automatski se svrstava u red obrazovanja srodnih visokoskolskih ustanova u zemlji.

Na kraju, neophodno je istaci da je vojska slozena organizacija koja zbog svrsishodnosti postojanja i namene ne trpi ceste organizacijske promene, bez ozbiljnijih negativnih posledica. Zbog toga, ali i zbog drugih ovde neistaknutih problema, njenoj modernizaciji treba pristupiti krajnje strucno, uz angazovanje svih umnih kapaciteta u zemlji i resavati je sistematski i dugorocno.

Zivota Panic, general, bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije