Čovek, najveće bogatstvo neokapitalizma

San svih zemalja srednje i (jugo)istočne Evrope o stizanju razvijenih zapadnih suseda mogao bi da ostane samo san. Taj zaključak, koji odudara od dosadašnjih projekcija sustizanja bogatijih do 2015, 2020. ili najkasnije 2030, proizlazi iz jedne veoma zanimljive studije koja je imala dosta odjeka u stručnim krugovima, a malo ili nimalo u široj javnosti i među političarima. Studija neprofitne organizacije “Lisabonsko veće”, koja je sebi dala u zadatak da održava u životu duh Lisabonske konferencije iz 2000. o razvoju EU, po mnogim mišljenjima intelektualno najsuperiornijeg političko-ekonomskog skupa i dokumenta Unije, netradicionalna je ne samo po zaključku, nego i po pristupu. Polazi, naime, od nečeg što će one koji su preživeli razne „izme” asocirati na socijalistički verbalistički humanizam o čoveku kao „najvećem bogatstvu”. Banalizacija je učinila svoje i tu istinu o „najvećem bogatstvu” ogadila onom delu Evrope koji je prošao kroz perverzije realsocijalizma, ali, istina je istina i kad je banalna... Studija ove organizacije polazi od toga da problem zemalja regiona nije prespori ekonomski rast, već „nedostatak ljudskog kapitala”. Ukratko, istočnu Evropu muči nizak natalitet, odliv naučnih kapaciteta (mozgova), hronična nezaposlenost i preterana orijentacija države na mladu generaciju. „Postoji veoma realni rizik da istočna Evropa u narednim desetlećima postane retko naseljen region, s nedostatkom radne snage, koji na svojim leđima najviše oseća sve starija i manja radna populacija”, navode autori studije. Oni zameraju državama regiona što su se previše okrenule mladoj generaciji, a na cedilu ostavile sve starije od 45 godina. „Radnik koji nema 65 godina previše je mlad da bi bio zaboravljen. Za srednjoevropske i istočnoevropske ekonomike on je previše dragocen da bi bio olako i prevremeno poslat u penziju”, eksplicira se u studiji. Analitičari objavljuju i rang-listu zemalja prema ljudskom kapitalu (vidite okvir) u kojoj prvih pet (Slovenija, Turska, Litvanija, Češka i Estonija) imaju bar nekakve šanse da stignu zapadnu Evropu u periodu do 20 godina. Ostale zemlje u tom pogledu stoje mnogo lošije. A večno siromaštvo i zaostajanje u odnosu na Zapadnu Evropu preti najviše Hrvatskoj, Bugarskoj i Poljskoj, koje su poslednje na ovoj listi, sastavljenoj po principu hendikepa, odnosno tegova koji onemogućavaju zemlje da se brže razvijaju, naravno na stabilnoj i dugoročnoj osnovi. Bolje od svih, izuzev Slovenije, s ljudskim kapitalom stoji Turska, koju autori studije uzimaju kao „uzorni primer koliko povoljni demografski razvoj može uticati na izglede zemlje u budućnosti”. „Bliže savezništo s Turskom može biti šansa za Evropu, posebno istočnu i srednju, i moglo bi joj pomoći da izađe nakraj s demografskim propadanjem”, konstatuje se u studiji. LJudski kapital, iako glavni, nije jedini problem ovih zemalja. Eksperte iz “Lisabonskog veća” naročito zabrinjava njihova privredna struktura. Ekonomski rast poslednjih godina jeste izuzetan i koristan i zaslužuje priznanja, ali se ne može smatrati održivim. Osim toga, potrebno je da se ove privrede transorfmišu u ekonomike znanja. Međutim, izdvajanja za nauku i istraživanja u ovim zemljama su „preterano niska” i, uglavnom, ispod stopa izdvajanja u razvijenijim zemljama Unije. Mark Cukerberg, milijarder u 23. godini Drzak i bogat Takva sudbina moguća je još samo u Silicijumskoj dolini. Mladi čovek iz bogate porodice studirao je na elitnom univerzitetu i by the way počeo da razvija internet-firmu. Pa onda naprasno odlučio da prekine studije i posveti se potpuno ovom biznisu. A četiri godine kasnije od njega postane milijarder! Upravo je tako bilo u slučaju 23-godišnjeg Marka Cukerberga, osnivača internet-platforme Fejsbuk, koji od prošle nedelje može da se pohvali da je vlasnik imovine vredne 4,5 milijardi dolara. Majkrosoft mu je, naime, za 1,6 procentni udeo u firmi platio 240 miliona dolara, što znači da cela firma vredi 15 milijardi dolara. A on u njoj ima 30 procenata. Počelo je jednostavno, gotovo u igri, stranicom na Internetu na kojoj je trebalo da se upoznaju, zabavljaju i komuniciraju studenti Harvarda. Strana se veoma brzo “primila”, pa su ubrzo počeli da je koriste i studenti sa Jejla i Stanforda. Od jednostavne male oglasne table za upoznavanje nastala je ogromna internet-platforma. Posmatrači smatraju Cukerberga, na glasu po nastupima na televiziji u izlizanim džins pantalonama i u patikama „adidas”, za samouverenog, čak pomalo i arogantnog. Lane je pokazao kako može biti prevejan – odbio je da proda svoj udeo u firmi kompaniji Jahu za ponuđenu cenu od više od milijardu dolara. Nedavna ponuda Majkrosofta potvrdila je da je imao pravo. Odlučujući impuls karijere junaka ove beleške bio je susret s jednim, takođe bivšim studentom, koji je pre vremena napustio visoku školu – Bilom Gejtsom. Veliki Bil je držao predavanje studentima na Harvardu među kojima je bio i Cukerberg, u kome je studente pozvao da „slede sopstvenu potrebu”, odnosno zov da učine nešto svoje, autentično i neponovljivo. Dečko je poslušao Bila i nije se prevario.