U službi zla

Neko je kod nas davno izjavio da je svaka žrtva našeg građanskog rata bar 10 puta prethodno ubijena novinarskim perom. To pogotovo važi za Hičensa, a čitava njegova priča je samo veliko pravdanje za slanje u smrt mladog Marka Dejlija. Tu on optužuje Buša za nesposobnost, Ramsfelda za doktrinu, samo nigde nema njega, iako je jasna njegova odgovornost. Šta ovog nekadašnjeg levičara a sada po mnogima fašistu (taj termin on stalno lepi drugima) tera da sledi najgore opcije u spoljnoj politici, nije lako odgovoriti bez psihoanalize. Da li je to njegov nesrećan porodični život – majka mu je izvršila samoubistvo, ili velika količina alkohola kojoj se redovno predaje svakog dana (njegova supruga tvrdi da je klinički alkoholičar) ili beznađe jer su ga napustili nekadašnji prijatelji sa levice a desnica ga koristi samo onoliko koliko im treba? Wegovi dueli sa kritičarima rata su patetični jer kad god mu pokažu činjenice, on ih ignoriše ili daje svoje “dokaze”. Kad je “provaljena” fabrikovana laž o Sadamovoj nabavci aluminijumskih cevi u Nižeru, Hičens je nastavio da tvrdi kako je to tačno. Da je Sadamov režim bio sekularan, znaju svi Jugosloveni koji su tamo radili godinama, CIA a i čitav svet. Za Hičensa to je laž jer se ne uklapa u njegovu tezu o „islamofašističkom” Sadamu (koga su inače Amerikanci podržavali jedno vreme kao i talibane u Avganistanu). On stalno poteže reči kao genocid, etničko čišćenje, tortura... ali to ne važi za “njegove” koji uzrokovaše 1,2 milion mrtvih i 2,3 miliona izbeglih u Iraku, najveće etničko čišćenje u ovom veku posle Avganistana gde je očišćeno oko 3,5 miliona Paštuna, Abu Graib i Gvantanamo. Životinjsko iživljavanje na zarobljenicima u Abu Graibu se takođe opravdava a izgleda da ne postoji zločin koji Hičens osuđuje kad ga njegovi voljeni Bler i Buš čine. Wegova patološka mržnja prema mirovnim pokretima i protivnicima rata, kao što su sjajna Sindi Šihan, Majkl Mur i Yordž Galovej, samo svedoče o jednom pomućenom umu ali sa izuzetnim retoričkim sposobnostima stavljenim u službu zla i zato veoma opasnim (slično jednom našem političaru koga je narod na sreću sklonio nedavno sa političke scene). Zoran Petrović, Novi Sad