Diplomatski rat Moskve i Londona

Kada su svojevremeno pitali ruskog predsednika Putina da li će biti proterane diplomate koje su uhvaćene u špijunskoj delatnosti (poznata afera “Kamen” u januaru prošle godine), on je odgovorio da neće. – Nema svrhe, proteraćemo jedne, a oni će poslati druge. Ti drugi će možda biti pametni, pa moramo da se mučimo s njima. Prošlo je tek godinu dana a odnosi između dve zemlje su se toliko iskomplikovali da se sad proteruju i diplomate, čak se zatvaraju i odeljenja Britanskog saveta (British Council) u Rusiji. Prema odluci Ministarstva inostranih poslova Rusije, od početka Nove godine sva regionalna odeljenja Britanskog saveta u Rusiji trebalo bi da prestanu da rade. Razlog je – nerešen pravni status tih filijala. Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov objasnio je da mere koje je Rusija preduzela imaju čisto pravni, a ne politički karakter. Prema njegovim rečima, svih 15 filijala Saveta u regionima otvoreno je nelegalno, a odeljenja u Sankt Peterburgu i u Jekaterinburgu, koja se nalaze u okviru konzulata, predstavljaju čisto kršenje Bečke konvencije iz 1963. godine. Nešto kasnije Lavrov je objasnio da je to odgovor Moskve na delovanje britanskih diplomata koje je dovelo do pogoršanja odnosa dve zemlje. Britanski savet, koji je formalno deo Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije, deluje u Rusiji od početka devedesetih godina u statusu humanitarne organizacije. Wegova delatnost regulisana je samo Sporazumom o kulturnoj i naučnotehničkoj saradnji, ali taj dokument ne pominje otvaranje filijala u regionima niti način njihovog funkcionisanja. Savet se, zvanično, bavi organizovanjem časova engleskog jezika, pripremama za učenje na britanskim univerzitetima. Pored toga, organizuje izložbe britanskih umetnika i filmski festival “Novi britanski film”. Nezvanično, ruska strana veruje da se neki ljudi zaposleni u Savetu bave špijunažom. A, s obzirom na to da su smešteni na teritoriji diplomatskih misija – svaka kontrola lokalnih vlasti je nemoguća. Prve primedbe na rad Saveta pojavile su se još 2004. godine kada su poreski organi zatražili finansijski izveštaj s obzirom na to da je “humanitarna organizacija” svoju “pomoć”, kurseve engleskog jezika, naplaćivala 300 dolara mesečno po osobi. Tadašnji ambasador Velike Britanije Roderik Lajn tvrdio je da je Savet kulturno odeljenje ambasade, a ne komercijalna struktura. A da je nerentabilan, dokazivao je činjenicom da Britanija svake godine izdvaja 5,5 miliona funti za rad u Rusiji. Ruska strana je insistirala na činjenici da to nisu odeljenja kulture ambasade, jer to nije regulisano nikakvim sporazumom, da nemaju diplomatski status i da zato treba da plaćaju porez. Pošto nisu uspeli da se dogovore, u leto 2005. pokrenut je krivični postupak protiv rukovodstva peterburške filijale zbog “nezakonitog bavljenja preduzetništvom”. Posle toga su Britanci počeli da plaćaju poreze, ali su, s obzirom da nisu imali licencu ruskog Ministarstva obrazovanja za predavanje engleskog jezika, zatvorili neke svoje filijale “zbog izmene koncepcije”. Filijale u Peterburgu i Jekaterinburgu su ostale, ali ruske vlasti traže da se zatvore od Nove godine jer, nalazeći se na teritoriji diplomatskih misija, nezakonito koriste diplomatski imunitet. Direktor Britanskog saveta Yejms Kendel izjavio je nedavno da organizacija neće da ode iz regiona, bez obzira na direktivu vlasti. Prema njegovim rečima, Savet sada ispravno plaća poreze i želi da ostane u Rusiji. Reagovao je i premijer Velike Britanije nazvavši postupak ruske strane apsolutno nedopustivim i nezakonitim, a Ministarstvo inostranih poslova tvrdi da “do pogoršanja odnosa između dve zemlje može doći samo zbog odbijanja Rusije da pozitivno odgovori na naš zahtev za ekstradiciju i nepoštovanja sporazuma o kulturnoj sferi”. Ambasador Velike Britanije Toni Brenton izjavio je: “Mi živimo u Rusiji koja poštuje svoje zakone. Zakon protiv rada Britanskog saveta ne postoji. Zato nema osnove za nezakonita dejstva vlasti protiv te organizacije.” Pregovori o kulturnim centrima vode se između dve zemlje već gotovo deset godina, ali su ovog leta, zbog zategnutih političkih odnosa, prekinuti. “Mi smo želeli da delatnost Britanskog saveta postavimo na pravnu osnovu tako što bismo potpisali nov sporazum, ali ovog leta britanska strana prešla je na sistematsko pogoršanje odnosa sa Rusijom”, izjavio je Lavrov. Do drastičnog zahlađenja diplomatskih odnosa došlo je u julu ove godine kada je Velika Britanija proterala četvoricu ruskih diplomata, pooštrila vizni režim i zamrzla rad bilateralnih programa. Ministar inostranih poslova Milibend objasnio je taj postupak odbijanjem Rusije da izruči Velikoj Britaniji Andreja Lugovog, koga London optužuje za ubistvo Aleksandra Litvinjenka, bivšeg oficira ruske FSB, koji je umro u jesen 2006, kako tvrde britanske vlasti, od trovanja polonijumom 210. Ustavom RF zabranjuje se ekstradicija ruskih građana drugim zemljama. Britanska strana nije dostavila Moskvi dokaze o krivici Lugovoja, ali je tražila da Rusija izmeni Ustav kako bi izašla u susret zahtevu Ujedinjenog kraljevstva. Na sve to Rusija je odgovorila simetrično – proterala je četvoricu engleskih diplomata i ograničila britanskim činovnicima ulazak na teritoriju Rusije. Zatvaranje filijala Britanskog saveta samo je korak dalje u zaoštravanju međusobnih odnosa. Ruski mediji posvetili su veliku pažnju ukidanju filijala Britanskog saveta i, s obzirom na to da u pravnom smislu nema nikakvih nejasnoća – rad organizacije zaista nije pravno regulisan, redakcija ruskog “Wusvika” obratila se anonimnom “uglednom obaveštajcu” s molbom da prokomentariše glasine o špijunaži u okviru Saveta: “Pa sve obaveštajne službe sveta rade pod okriljem takvih organizacija! Grešno bi bilo ne koristiti ih. Organizacija je u okviru konzulata i zemlja domaćin joj ne može ništa. Mada je idealno pokriće – novinarstvo u kome ne možete odvojiti novinara od obaveštajca”, glasio je odgovor. Neka se pripreme novinari.