Živa pisana reč

Beogradska izdavačka kuća “Rad” pokrenula je novu ediciju pod nazivom “Veština govorništva državnika”. A reč je, u stvari, o naučnom projektu jednog od vodećih srpskih istoričara, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Đorđa Stankovića. Kao osvedočeni “pašićolog”, Stanković je ovaj svoj projekt započeo s dve knjige (na skoro 800 strana), s naslovom Sto govora Nikole Pašića. To je negde tek oko jedne desetine Pašićevih govora, kako napominje direktor i urednik “Rada” Simon Simonović, priređenih po svim zahtevima istorijske nauke, pri čemu je govor uzet u najširem smislu te reči. Zastupljeni su govori, debate, polemike, izlaganja, besede, diskusije, što Pašića prikazuje u različitim vremenskim i istorijskim okolnostima. - “Rad” je ova dva toma objavio uz simboličnu pomoć ondašnjeg Ministarstva nauke i zaštite životne sredine – kaže Simonović. – Desetine brošura i plaketa dobile su veća sredstva. Možda bi ta simbolična novčana sredstva “Rad” vratio da nije u pitanju značajan naučni projekat. Direktor “Rada”, uz opasku “koliko je meni poznato”, otkriva da Stanković priprema govore i Milana Stojadinovića i Josipa Broza. Profesor Stanković “Radu” je nedavno predao i rukopis knjige Srbija i stvaranje Jugoslavije, u kojoj se, ponovo, neminovno, vraća i na Pašića. Inače, profesor Stanković je više od dve decenije upozoravao da hrvatsko i slovenačko nacionalno pitanje nisu od sudbinske važnosti za opstanak srpske države, već da su crnogorsko i albansko nacionalno pitanje ugrozili srpsko nacionalno pitanje. Prvi čovek “Rada” podseća da je počelo s Berlinskim kongresom 1878, nastavilo se stvaranjem Jugoslavije 1918, a onda i njenim razaranjem 1988. godine, pa upućuje, kako kaže, “ako će se (da li?) poslednja odluka Berlinskog kongresa, kad je reč o srpskom nacionalnom pitanju, sprovesti 2008. godine”, da se uzmu reči Nikole Pašića od 16. avgusta 1914. godine. U to vreme, Austro-Ugarska je htela, uz pomoć mladoturskih oficira, da napadom na celoj dužini granice prema Srbiji, stvori drugi snažan front i izazove ustanak Albanaca na Kosovu. Da bi umirio muslimansko stanovništvo severne i srednje Albanije, Pašić je saopštio stavove srpske vlade: “Najčistija bi situacija bila kad bi oni primili personalnu i carinsku uniju, a unutar da se upravljaju po svojim običajima...” - “Rad” će objaviti i ovu značajnu knjigu Đorđa Stankovića, početkom 2008. godine, s mnogo Nikole Pašića u njoj, čak i ako se, opet, ogluši Ministarstvo nauke – najavljuje Simon Simonović, uz sugestiju: – Predlažem da NIN pokrene raspravu o ulozi broja osam u udesu srpskog naroda. Tim pre što u srpskoj mitologiji broj osam nema (kobno) istorijsko značenje... “koga sunce zatekne izjutra neumivena, kada mleko pokipi na vatri...” U uvodnoj studiji za govore Nikole Pašića profesor Stanković piše da govor, “kao istorijski izvor”, može da ocrta personalne karakteristike i psihološki tip istorijske ličnosti, a Nikola Pašić je upravo po tome bio najpoznatiji. Može da otkrije državnika sa sugestivnom namerom. Može mnogo da kaže i o javnom mnjenju... A o problemu govora moglo bi se razmišljati i kao o stanju političke kulture na opštem i pojedinačnom planu...