Tingo

Ovih dramatičnih dana izašla je jedna umirujuća knjiga. Zove se “Tingo”. Izdavač je “Dosije” iz Beograda, a urednik Dušan Mlađenović. Duhoviti predgovornik je Dragan S. V. Babić. Pun naslov knjige je “Šta znači TINGO i druge neobične reči s raznih strana sveta”. Autor je Adam Žako de Boano, što zvuči francuski, a u knjizi je naveden engleski naslov kao originalan. Kako bilo da bilo, tek Adam nas u svom stilu obaveštava da je godinama tragao za neobičnim rečima u trećem licu: “Prvi put je (...) osetio strast prema stranim rečima dok je radio kao istraživač za Bi-Bi-Si kviz QI. Istražujući 280 rečnika, 140 veb-sajtova i bezbrojne knjige o jeziku, postao je školski primer samlermani (danski – sakupljači manija), skoro fissli (nemački – rastrojen do tačke potpune nesposobnosti za rad) i jedva je izbegao karoshi (japanski – smrt zbog prekomernog rada). Trenutno ima nameru da ngladžap (indonežanski – odlutati daleko od kuće bez naročitog cilja), ali za sada živi u Londonu. Sad kad ste videli o čemu je reč, otkriću šta je tingo iz naslova. Ovaj glagol na pasken jeziku Uskršnjih ostrva znači pozajmljivati stvari iz kuće prijatelja, jednu po jednu, sve dok ništa u njoj ne ostane. Ja, koji imam u ruci ovu knjigu i celu sam je prosto progutao u jednom dahu, shvatio sam da je Adam iz najbizarnijih i najrasprostranjenijih jezika, osim engleskog, uvrstio one reči za koje drugi narodi imaju neki pojam koji se može objasniti samo sa više reči. Tako prići nekome tiho tokom noći radi seksa kaže se na indonežanskom menggerumut. Zhenrong znači na kineskom poboljšati sebi izgled plastičnom operacijom, a mingmu umiranje bez žaljenja. Mamihlapinatapei na jeziku čileanskih Fuego Indijanaca znači izraz čežnje pri čemu obe strane znaju kako će se sve to završiti, a nijedna nije voljna da učini prvi korak. Scheissenebedauern razočaranje koje osetite kad stvari uopšte ne ispadnu onoliko loše koliko ste očekivali. I tako redom na preko 250 stranica u nadahnutom prevodu ovog za prevođenje teškog, a zabavnog štiva. Vreme je da citiramo šta je autor našao u srpskom jeziku. Nije nimalo slučajno da je to reč inat sa sledećim objašnjenjem: “(srpski) stav ponosnog otpora, tvrdoglavosti i samozaštite, ponekad na štetu svih drugih – ili na sopstvenu štetu”. I tako na kraju ispade da je ovonedeljna kolumna trebalo da ne bude politička, dodirnula inat kao poznatu osobinu našeg političkog i nacionalnog folklora.