Svetsko dvorište književnosti

Ovih dana Udruženje književnika Srbije objavilo je obimnu knjigu (na više od 400 stranica) pedesetak portreta svetskih pisaca (mahom naših savremenika) pod naslovom Neovdašnji – pisci i susreti, a koje je sačinio poznati beogradski književnik Moma Dimić, inače dugogodišnji umetnički direktor Beogradskog međunarodnog susreta pisaca. - Ove portrete pisao sam mahom tokom poslednjih petnaestak godina – kaže Dimić. – Najviše je, naravno, ruskih i švedskih pisaca (po desetak), zatim rumunskih, a onda i s drugih strana sveta. Od nobelovaca, kao što su Brodski ili Japanac Kenzaburo Oe, ili od Tolstoja do Emila Siorana i H. L. Borhesa. Uneo sam čak i jednog Hrvata. I sam se čudim tolikom broju značajnih imena iz tog inače zajedničkog svetskog dvorišta književnosti. Ipak je Beograd privlačna „Meka” za pisce „neovdašnje”. Uostalom, i danas se kod nas štampa više knjiga stranih pisaca negoli domaćih. S dobrom većinom tih pisaca i sad prijateljujem. Jednom me je tako iznenadio telefonskim pozivom iz Dubrovnika ruski pisac Vasilij Aksjonov. Dotle se nismo sreli, kaže da bi rado došao u Beograd da „izvidi” stanje života u tranziciji kod nas. Kažem mu „dođi”. Neki su se zadržavali i po više od petnaest dana; na primer, Patrik Beson, dok su drugi dolazili kad god ih pozovemo (Ferenc Juhas, Antonio Porpeta), ili pak stizali bez najave, skoro inkognito (P. Handke, Čangsjang Hua). Veliki švedski pesnik Tomas Transtremer došao je pre nekoliko godina čak i u invalidskim kolicima, teško oboleo. Pre toga napisao je nekoliko pesama u kojima nas je savršeno „formulisao”.