Novi glas

Od novembra prošle godine na dužnosti direktora Javnog preduzeća “Službeni glasnik” nalazi se Slobodan Gavrilović. Gavrilović je osnivač prvog odbora Demokratske stranke, u Užicu, osnovanog pre osnivanja same stranke. Potom će u njoj biti na svim rukovodećim funkcijama, osim na onoj najisturenijoj, predsedničkoj. Jedan od njegovih prijatelja i stranačkih kolega kaže da u širem članstvu Demokratske stranke uživa ugled “najčestitijeg i najuzornijeg demokrate, u svakom smislu te reči”. Veliki kredit stekao je još kao omladinski funkcioner, kada se, 1974. godine, jedini od članova Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu, otvoreno suprotstavio izbacivanju tadašnjih osam profesora ove visokoškolske ustanove sa Beogradskog univerziteta. U međuvremenu, prvi je naučno-istraživački obradio slučaj Živojina Pavlovića, koga su, 1941. godine u Užicu, komunisti streljali zbog knjige Bilans sovjetskog termidora. Objavio je njegova Sabrana dela, napisao Pavlovićevu kritičku biografiju, ali i na njemu magistrirao, čime ga je praktično rehabilitovao. I pre dolaska u “Službeni glasnik”, bio je posvećen izdavaštvu, vodeći uspešno Izdavački centar Demokratske stranke. Gospodine Gavriloviću, dolaskom na čelo Službenog glasnika, preduzeli ste niz novina, po kojima ovo državno preduzeće uveliko menja i proširuje svoj dosadašnji delokrug rada. Kako ste zamislili rad Službenog glasnika u predstojećem periodu? - Pripremamo se, pre svega, za tržišnu utakmicu, kako bismo svojim kvalitetom, produktivnošću i efikasnošću bili što konkurentniji. Država, ako je ograničena pravnim mehanizmima i dobrom finansijskom kontrolom, može biti dobar vlasnik, ali sa novim, modernim menadžmentom i sa novim oblicima strateške saradnje javnog i privatnog sektora. Tek u tom odnosu stiče se obostran poslovni interes, a državne kompanije prestaju da budu mesto monopola, korupcije i prelivanja profita u jednom smeru. Stvaramo moderan i fleksibilan informacioni sistem koji će uticati na smanjenje troškova, objektivno merenje rezultata i efikasniji rad. Uslov za takve promene je visoka stručnost i stimulacija zaposlenih, nova organizacija rada, nove forme i sadržine odnosa sa javnošću, saradnja sa naukom – fakultetima i institutima, itd. Naša pažnja je, kao što se ovih dana može videti i u medijima, najviše usmerena prema našim korisnicima i pretplatnicima, dakle čitaocima. Nastojimo da podignemo standarde kvaliteta i ažurnosti, posebno u popularizaciji naših izdanja. Mi jesmo servis Vlade, Narodne skupštine i predsednika Republike Srbije, ali, pre svega, naših građana, koji, osim za “službenom” imaju potrebu i za drugom vrstom literature. Osim “službene” produkcije, na kojim sve projektima od nacionalnog značaja planirate da radite? - Tačno je da je “Glasnik” najprepoznatljiviji kao izdavač raznih izdanja iz oblasti prava, pravne nauke i zakonodavstva, i da u tome može da zadrži vodeće mesto. Taj segment našeg izdavaštva i dalje ćemo negovati kao najznačajniji. Radi toga već pregovaramo i zaključujemo poslovne aranžmane sa gotovo svim pravnim fakultetima (državnim i privatnim), kao i sa srodnim institutima. Urednik tih izdanja je prof. dr Jovica Trkulja, koji se, posle izvesnog odsustva, ponovo vratio u Službeni glasnik. Ove godine se pripremamo za ozbiljne strukturne promene u radu Službenog glasnika i to u više pravaca: prvo – standardizovanje i modernizacija oglašavanja naše izdavačke i svake druge delatnosti, sve do izrade portala za javne nabavke, za šta smo mi u Glasniku najosposobljeniji, jer smo “prirodni” nosioci operativnog dela tog posla; drugo – formiranje moderne redakcije elektronskih izdanja; treće – modernizacija (po ugledu na primere iz okruženja) redakcije službenih izdanja; četvrto – priprema i formiranje redakcije časopisnih izdanja; i peto – formiranje leksikografske redakcije. Posebne napore ulažemo da u našoj savremenoj štampariji zaokružimo proizvodni proces za pružanje kvalitetnih grafičkih usluga – od izrade vizit karti do knjiga u kožnom povezu. U tom pravcu je usmereno i jačanje naše komercijale sa mladim i sposobnim kadrovima i dalje organizovano širenje mreže modernih akvizitera i maloprodajnih objekata – knjižara. Jedan od vaših najvažnijih projekata jeste – enciklopedistika! - Naša država mora da uloži ozbiljne napore da što pre formira Leksikografski zavod, a on treba da bude nosilac realizacije ozbiljnih nacionalnih projekata u ovoj oblasti. Tu je naša kriza poprimila strukturne razmere. Godinama kasnimo za okruženjem. Kašnjenje je sve veće i sve ozbiljnije. U očekivanju takvih sistemskih rešenja, mi u Glasniku, kao i neki drugi izdavači samo “popunjavamo praznine”. Naša kapitalna izdanja biće, da pomenem samo ona koja su u pripremi, Enciklopedija demokratije, Rečnik psihologije i Leksikon obligacionog prava. Važno mesto u vašoj produkciji zauzimaju i umetničke monografije. Hoće li tako biti i ubuduće? - Glasnik je dvostruki dobitnik nagrade “Izdavač godine” na oktobarskom Sajmu knjiga u Beogradu za 2006. i 2007. godinu. To priznanje mnogo obavezuje, a njemu je doprinelo i nekoliko monografija, pre svih o Šejki i Mediali. Te poslove ćemo nastaviti, mada takva, kapitalna izdanja pomažu prestižu, ali ne prazne magacine, nažalost. Pokrećete seriju novih biblioteka i kolekcija. Jedna od njih baviće se zabranama (cenzurom) i spornim slučajevima u srpskoj kulturi proteklog veka. Šta su sve bili razlozi za ovakvu ediciju? - Da. Urednik te biblioteke Zabranjenih knjiga je prof. dr Gojko Tešić. Za maj pripremamo tri naslova: Slučaj Student, koji je priredio za ranija izdanja pokojni Ilija Moljković; Društveni sukobi – izazov sociologiji, knjiga dr Nebojše Popova o junskim događajima 1968. godine, koja je svojevremeno zabranjena i spaljena, moderno tehnološki rečeno – reciklirana; i Ispljuvak pun krvi, knjiga pokojnog reditelja Živojina Pavlovića o događajima 1968, sa izvanrednim fotografijama. Pripremamo knjigu o sjajnom razdoblju naše kinematografije, poznatom po ideološkom određenju “crni talas”, zatim Knjigu o knjigama, na primer o Istočnicama, akademika LJubomira Simovića, Vunenim vremenima Gojka Đoga i druge. Razloga za ovakve knjige je više. Informativno za nove generacije, analitički i istraživački za tadašnje generacije, ali i kao polemika sa onima koji se odreda svrstavaju, s pravom ili bez njega, u nekakve srpske liberale. Pa neka se vidi šta je sve rađeno, a ponajviše u njihovom vremenu. Postadoše oni značajniji svedoci nego ondašnji disidenti i otpadnici. Kao da dželat nije završio svoj posao do kraja, pa da nam sad još i objasni kako je to sve “saglasno tom vremenu”. Neka, hvala im. Najavljuje se i okretanje Glasnika književnoj nauci (teoriji i književnoj istoriji)... - Da, delimično. Za to je zaslužan, ili je krivac, opet Gojko Tešić. Tu pripremamo nekoliko važnih publikacija, a verovatno i moderni časopis, s međunarodnim karakterom. Urednički kolegijum pojačali ste sa dvojicom poznatih urednika iz književnog sveta: Gojkom Tešićem i Jovicom Aćinom. Da li upravo iz razloga koje ste naveli, proširivanja delatnosti Službenog glasnika? Novi ljudi za nove zadatke... - Delom i to. Ali suština je u našoj nameri da “iskoristimo” njihovo ogromno iskustvo, znanje i prepoznatljivost. To je naša nova marka, naš novi brend. Poštovanje takvih ljudi se poslednjih decenija istanjilo, a o adekvatnom vrednovanju njihovog rada da i ne govorim. Želja mi je da u Glasniku dobiju satisfakciju i za ono što su do sada uradili. Dobro je da ih imamo. Ne samo Glasniku, kome su oni značajno pojačanje, već i Srbiji, jer to su ljudi vrhunskog obrazovanja, vredni, skromni, čestiti i časni, ljudi koji su već ostavili značajnog traga u našoj kulturi. Oni su, kao i ostali urednici – prof. dr Ilija Vujačić, prof. dr Jovica Trkulja i Branko Kukić, znatno doprineli i doprinose da se Glasnik otvori prema čitaocima. Već smo pristupili formiranju Kluba prenumeranata i Kluba čitalaca Glasnika, pa ćemo o tome bolje suditi za godinu-dve. Ja sam siguran u uspeh. Planirate li i pokretanje nekih novih časopisa? - Do juna ćemo imati odgovor i na ovo pitanje, a spremamo se vrlo ozbiljno. Namera nam je da istovremeno pokrenemo nekoliko časopisa. Jugoslovenska država imala je svoje preduzeće iz delokruga poslova kojima se vi bavite – Službeni list. Savezna država je nestala, a preduzeće je ostalo. Mogu li Službeni list i Službeni glasnik da udruže snage? - Mogu. I verovatno hoće. Vrše se analize, daju sugestije i predlozi, ali o tome će vlada dati poslednju reč. Mi u Glasniku, zajedno sa kolegama u Službenom listu pripremamo se i za jednu i za drugu varijantu. Odlučili ste se i za stipendiranje najdarovitijih studenata humanističkih nauka. Da li za budući rad u Službenom glasniku ili u nekim drugim državnim službama? - Samo za rad u Glasniku. Mi smo mala kompanija, oko sto trideset zaposlenih, ali želimo, svojim primerom, da podstaknemo i ostale državne institucije i javna preduzeća. Iznenađuje činjenica da država oporezuje sve stipendije iznad 6.600,00 dinara!? Stipendiraćemo nekoliko grafičkih radnika, pre svega ofset mašinista i nekoliko studenata. Glasnikov stipendista, postdiplomac Časlav Nikolić, najbolji je student Kragujevačkog univerziteta... Službeni glasnik doskora je važio za firmu široke ruke, a vi ste, čujemo, ukinuli i reprezentaciju! Zašto? - Ne, nisam je ukinuo. Tu vrstu demagogije ne podržavam. Reprezentacija postoji, samo je malo racionalnija i stvarno usmerena ka našim klijentima i poslovnim partnerima.