LJudi Osame bin Londona

Da li jedan oštar zamah i razbijanje lubenice toljagom liče na teroristički čin? Da, ukoliko je cilj da lubenica podseti na odsečenu ljudsku glavu, a kontekst te i drugih vežbi upućuje na idejnu i fizičku pripremu za teroristički čin! Za britansko pravosuđe, reč je, dakle, o nečem novom, ali eto pouke jednog suđenja i presude grupi ostrvskih mudžahedina, kojima je sud prošle nedelje izrekao kazne robijom (od po tri i po do pet godina). Međutim, ne za neko delo koje su oni eventualno izvršili, već zato što su navodno imali ideju da to učine, pa su se za izvršenje takvog dela i pripremali. Uz ostalo i tako, naslađujući se, samo ne lubenicom već duševno, tobože otfikarenom glavom “nevernika”. Iz čega su se sastojale i na šta su podsećale radnje ovih terorističkih “đačkih studija”? Da nije bilo sudskog epiloga, retki turisti ili prolaznici (koji su igrom slučaja postali svedoci “priprema”) ostali bi možda uvereni da su natrapali na neku od tipično engleskih ludorija. Kao što je, na primer, dozivanje glista. Ovoga puta, neki neobično odeveni mladi ljudi s bradama, koristili su zaklonjeni krajolik Lejk-distrikta, Wuforesta, Kenta ili istočnog Saseksa i, “naoružani” drvenim puškama, lažnim bombama i ostalim, igrali se rata. Trčali su, preskakali rovove i bare, uzimali zaklon, odsecali “glave”, vikali i “pucali”. Farmer, koji je mladićima izdao u zakup deo imanja, gledao je na “zabavu” svojih zakupaca sa simpatijama. To su, govorio je, “njegovi talibani”. Sami okrivljeni branili su se tvrdnjom da su se, igrajući se rata, zabavljali. Pojedini očevici njihovog “rata” priznali su kasnije da su s mukom zadržavali smeh pred prizorom, jer “igra rata” nimalo nije odgovarala uzrastu učesnika. Nisu slutili da su se zatekli u svojevrsnom “kampu” za terorističku obuku, s čijom je aktivnošću bio upoznat “Davud”, ubačeni agent britanske tajne službe (MI5). On je četiri godine prikupljao materijal, kojim je pred sudom dokazivana priprema za terorističku aktivnost grupe. Cilj je bio ne samo ovladati diverzantskim umećem, već takođe razviti i psihološku koheziju grupe, timski duh, svedočio je nadimkom zaštićeni agent. “Amiri” (vođe) osuđene grupe su neki Atila Ahmet i Mohamed Hamid, propovednici u londonskim džamijama. Uz uzdanje u britansku slobodu izražavanja, ova dvojica su čak davali i izjave medijima – Atila, hvaleći se u intervjuu za Si-En-En da je “Al kaidin br.1 u Evropi”, a Hamid, da je uzeo sebi nadimak Osama bin London. U znak divljenja onom na koga se ugledao. Ahmet je dugo bio uz Abu Hamzu al Masrija, Egipćanina na čijem izručenju Sjedinjenim Državama insistira Vašington, navodno zbog organizacije kampa za terorističku obuku u Oregonu. Bin London je, pak, bio glavni za regrutovanje. Tvrdi se da je mladi Tanzanijac pronalazio pitomce u džamijama, podstičući kandidate na učešće u radikalistički obojenim diskusijama, organizovanim u njegovom londonskom stanu. Oni probrani, upućivali bi se posle u neki od centara za obuku da bi se podvrgli drilu. Povodom suđenja je navedeno da su za četiri godine “stotine” Britanaca prošle kroz takvu ilegalnu obuku. Podatkom se potvrđuje zaključak da na ostrvima postoji “domaće odnegovani” terorizam, s misijom koja nije ograničena na teritoriju Britanije. Spremni su da pođu tamo gde je potrebno. Svojevremeno (2005), MI5 je skrenuo pažnju da je u zemlji identifikovano približno dve stotine “mreža” s lokalnim korenom. Tada je rečeno da se sledi trag više od 1.600 individua, aktivno angažovanih u pripremi napada u Britaniji i inostranstvu. Najveći broj uključenih u terorističku aktivnost su osobe rođene u Britaniji, i veći deo ih je povezan sa Al kaidom. Britanska tajna služba izrazila je zabrinutost razmerama i brzinom radikalizacije i indoktrinacije, posebno tinejdžera “odgajanih da budu bombaši-samoubice”. Rečeno je da su motivisani “sopstvenom interpretacijom spoljne politike UK kao antimuslimanske”, a da Al kaida u širokom i rastućem obimu pruža vođstvo i obuku svojim britanskim pešadincima. Povodom suđenja “lubeničarima” u Brajtonu je prvi put održana konferencija policajaca o kontraterorizmu, a izvesni Ed Husein, koji je od svog “bivšeg ekstremiste Hizb ut Tahrira” načinio stručni status, posvedočio je da sve počinje terorističkim debitovanjem regruta u Britaniji. Na britanskom tlu se izlažu ideološkoj pripremi, tu čuju za podelu “mi i oni”, i tu na ulicama gradova stiču prva iskustva u okršajima. A zahvaljujući čemu, upitao se. Zahvaljujući tolerantnosti društva i vlasti prema radikalizmu u džamijama i na univerzitetima osamdesetih i devedesetih, kada je po njegovom mišljenju sve to počelo, saopštio je “bivši ekstremista Hizb ut Tahrir”. Suđenje u londonskom Vuliču trajalo je pet meseci, bilo je podvrgnuto ograničenjima izveštavanja, ali ono će u analima ostati po nečem drugom – kao prvo u Britaniji na kojem je presuđeno za dva nova, do 2006. nepostojeća krivična dela. Reč je o “pružanju terorističke obuke” i “prisustvu s namerom da se učestvuje u terorističkoj obuci”. I jedno i drugo je izraz osnovanog osećaja da je zemlja, koja je decenijama ili pun vek pružala primer političke i verske tolerancije, sada na pragu da bude žrtva takve trpeljivosti prema tuđim navikama i shvatanjima. Tzv. prožimanje kultura i uticaja deluje kao neuspelo. Petorica osuđenih su petorica useljenika u Britaniju, prispelih u najranijem detinjstvu, sa roditeljima sa Jamajke ili Afrike. Ali, njih petorica su i primeri konačne neuklopljenosti mladih ljudi u sredinu u kojoj su izrasli. To ih je u četiri slučaja navelo da prime islam, a onda ih je svu petoricu odvelo u zagrljaj osvetniku prema “nevernicima”, idealizovanoj Al kaidi, prisutnoj negde u daljini. S novim krivičnim delima mnogo šta će se ubuduće promeniti na lošije u životu Britanaca. Policija će imati teškoća u pribavljanju dokaza za tužilaštvo, a to znači da će češće nego do sada posezati za prislušnim uređajima i sličnim sredstvima uhođenja. Elem, više će se paziti na to šta će se, gde i kada reći, jer rečenica izrečena naglas može biti opasna. A nije li to zbogom “neuništivoj” l