Gromobran demokratskih promena

Od 5. oktobra 2000. do 12. marta 2003. godine, Srbija je, pod vođstvom njenog premijera Zorana Đinđića, koračala po dva stepenika nagore. U pravcu korenitih reformi, ekonomskog razvoja i međunarodne saradnje. Zoran je oko sebe okupio tim profesionalno ostvarenih ljudi koji su delili njegovu viziju bolje Srbije i bili spremni da isprate njegove ambiciozne, ali ostvarive ideje. Imali smo jasne ciljeve i radili ponekad i po dvadeset sati dnevno na njihovom ostvarenju. Teško je opisati taj entuzijazam i tu želju da što pre Srbiju vratimo na noge. Zoran je uvek bio tu da nas ohrabri, podstakne i da mnoštvo novih ideja. Povodom Zorana Đinđića često dobijam tri pitanja: šta sam od njega naučio, sa kojim izazovima se Srbija suočava od njegove smrti, kojim pravcem treba voditi Srbiju da bi se bar delimično vratio elan njenog prvog demokratskog premijera. Naučio sam od Zorana pet ključnih karakteristika lidera i državnika. Lider mora biti hrabar i pozitivan – Radeći sa Zoranom naučio sam koliko je važno da lider uvek prevaziđe lična osećanja i sumnje. On je na sebe primao sve udarce. Bio je gromobran demokratskih promena. Štitio nas je svojom snagom i otvarao nam prostor za sprovođenje nužnih promena. Otuda i takvi izvanredni rezultati prvih godina tranzicije. Danas, kada i sam prolazim kroz iskustvo blaćenja i plasiranja neistina na moj račun, uvek se setim njegove snage i nepokolebljive pozitivne energije. Kada bi nam bilo naročito teško, govorio je: “Srbija se ipak menja nabolje, stavi stvari u perspektivu.” Što si pametniji, to više učiš – Uvek je voleo da ima oko sebe ljude koji više znaju od njega. Znao je da kaže: “Šta će mi ljudi koji manje znaju od mene, a oni koji više znaju moraju da urade nešto za našu zemlju.” I najžešći protivnici su mu priznavali vanserijski intelekt. Ipak, samo oni koji su tesno radili sa njim znaju kakvim raskošnim spektrom talenata je raspolagao. Wegov renesansni, univerzalni ali i praktični duh ostavljao je bez daha. Wegovo obrazovanje filozofa mu je omogućavalo da uvek razlikuje prioritete od nevažnih stvari i brzo prepozna pravi potencijal u ljudima i idejama. Uvek je nosio jednu malu crnu svesku u koju je beležio najvažnije ideje. Bilo je veliko priznanje kada bi u nju upisao ideju koju ste formulisali. Ogromnom brzinom je analizirao svaki problem i uvek stremio rešenju. Jednom prilikom smo vodili razgovor o irskom primeru i kako bi taj model reformi mogao da se primeni na Srbiju. Zapisao je moja zapažanja u malu crnu svesku a posle tri nedelje mi “gorko zamerio” da sam rekao interesantne, ali nedovoljno precizne stvari. Naime, Zoran je u međuvremenu naručio i pročitao nekoliko knjiga i radova na temu Irske i uspostavio seriju kontakata u toj zemlji.... Učio je stalno i neumorno – do kraja života je usavršavao engleski jezik u kome bi mu se ponekad potkrala neka nemačka reč. Nikada neću zaboraviti naše razgovore tokom prekookeanskih letova kada bi za nekoliko sati razmotrili mnoštvo različitih pitanja, od primene Hegelove filozofije na našu tranziciju do korektnog pariteta između cene žive vage i kukuruza, preko modela finansiranja visokog školstva. Tog nepresušnog intelektualnog vatrometa više nema. Veliki lider stvara nove lidere – Divio sam se njegovom umeću motivisanja i nadahnjivanja ljudi. Posle sastanka sa Zoranom svako bi imao veću motivaciju i samopouzdanje. Bio je motivacioni trener cele nacije. Govorio je: “Božo, Srbija je veliki sat, treba ga naviti svakog jutra.” Nikada nikog nije kočio da bi ga bolje kontrolisao, već je samo podsticao da se radi bolje i efikasnije, a zauzvrat tražio jasno preuzimanje odgovornosti za rezultate. Svoj tim je i u zemlji i u inostranstvu predstavljao kao ravnopravnu ekipu čiji je on trener. Moraš uvek imati snagu da se suočiš sa gorkom realnošću – Zoran je bio svestan ogromnih rizika kojima je zemlja bila izložena u prvim godinama tranzicije i rizika koji su pratili njegovu odlučnu i beskompromisnu borbu za bolji život. Imao je visoku svest o međunarodnoj pravdi i nisko poštovanje prema Haškom tribunalu. Svestan da Srbija ne sme u nepravičnu izolaciju, na sebe je u potpunosti preuzeo odgovornost za izručenje Slobodana Miloševića. Cenu ove liderske hrabrosti je, u krajnjem ishodu, platio životom. Realan i razborit, znao je da Srbija ne može i ne treba da živi od donacija već da mora da se razvija od sopstvenog rada, otvaranja međunarodnih tržišta i priliva stranih direktnih investicija. Otvorena i jaka Srbija, a ne izolovana i slabašna, to je bio njegov izbor. Ova alternativa se ponovo, po ko zna koji put, postavlja našoj zemlji ovih dana posle kosovske nepravde. Država i opšti interes su iznad svega – Bio je idealan premijer za svakog ministra finansija jer se bez zadrške uvek zalagao za korenite reforme. Spreman da žrtvuje sopstvenu popularnost, nijednog trenutka nije poklekao u sprovođenju promena koje su Srbiju iz dana u dan približavale zajednici modernih evropskih država. Rekao je veliku i gorku istinu: “Istinske reforme su ili nepopularne ili neuspešne.” Kroz prvi državnički angažman, uz takvog premijera, naučio sam da su država i opšti interes iznad svega. Videli smo da samo odlučne reforme u krajnjoj meri formiraju i resurse i društvene slojeve koji će nositi održive promene ali i zaštititi najugroženije pojedince. Između odgovornosti i demagogije Zoran nikada nije oklevao. Znao je veoma dobro kako može biti voljen. Ali on je iznad svega hteo da menja Srbiju nabolje. Gde je Srbija pet godina posle Zoranove tragične smrti? Ponovo na prekretnici. Izabrala je predsednika sa jasnom demokratskom i evropskom orijentacijom, ali se i dalje suočava sa pet veoma ozbiljnih izazova. Deobe među onima koji su omogućili peti oktobar – Bolna nepravda koja nam se dešava oko Kosova i Metohije dovodi do novog raskola među demokratskim snagama. Zoran je stalno radio, uprkos ogromnim preprekama, na ujedinjenju svih demokratskih potencijala zemlje. Bio je spreman na sve kompromise koji bi vodili zemlju u pravom pravcu. Nije pristajao na bilo koju ucenu koja bi nas udaljavala od tog pravca. Taj pristup, sviđalo se to nekima ili ne, biće nam i te kako potreban u mesecima koji dolaze. Opasnost od povratka u devedesete – Zoranovim ubistvom snage koje su nas devedesetih dovele do ivice ekonomskog i moralnog sunovrata ponovo hvataju zalet. Qudi koji su tokom devedesetih oterali naše mladiće u besmislene ratove, Zakonom o informisanju ojadili slobodne medije i paralisali Univerzitet, osiromašili građane, hteli bi da se predstave kao izvor nužnih promena. Kao da, pet godina posle ubistva, misle da je došao momenat njihovog povratka. U tome im pomaže veliki broj nedovoljno reformisanih institucija, od pravosuđa do sporta, preko službi bezbednosti i dela medija. Ekonomski razvoj – Zamajac koji je u vidu temeljne reforme javnih finansija, privatizacije, liberalizacije tržišta i priliva stranih investicija u amanet svim narednim ostavila Zoranova vlada, značajno je doprineo daljem ekonomskom razvoju Srbije. Međutim, svuda je vidljiva potreba da se dobije novi elan za drugu generaciju reformi. Ne možemo se više oslanjati samo na one koje je Zoran inicirao. Urušavanje obrazovnog sistema – Posle snažnog početnog elana u ovom ključnom segmentu društva, da li smo i koliko odmakli u reformi obrazovanja od 2004? Odgovor je jasan i alarmantan. Imamo ljudski potencijal koji mora biti mnogo bolje razvijen i usmeren. Bolji od nas su zapravo pobedili zahvaljujući prioritetu koji su dali obrazovanju. Gubitak principa odgovornosti – Opet su nam za sve krivi strani nasilnici. Kosovo je velika greška Zapada, ali ne sme biti povod za ponovno kultivisanje kolektivnog osećanja žrtve. Jer, žrtva ne može ništa. Žrtva nije odgovorna. To nije Srbija koju želimo da uvedemo u Evropsku uniju. Afirmacija principa lične odgovornosti za pojave u društvu jeste ključni Zoranov doprinos. Kao što reče 2002. godine u Jagodini: “Možda nemate dovoljno novca za repromaterijale, ali bar popravite sat na ulasku u fabriku”. Šta mora postati Srbija u naredne četiri godine u skladu sa Zoranovom vizijom? Zemlja na pragu Evropske unije, aktivna u svim međunarodnim forumima, gde se bori za svaki njen nacionalni interes. Sa građanima koji na konkretnim stvarima, kao što su studiranje, usavršavanje, slobodno putovanje bez viza, subvencioniranje proizvodnje iz domaćeg i evropskog budžeta, osećaju prednost integracija.. Ekonomski jaka i stabilna – sa oko 80.000 novih radnih mesta godišnje, između tri i pet milijardi dolara investicija i potpuno reformisanim sistemom obrazovanja i zdravstva. Privredom koja je među 50 najkonkurentnijih na svetu i upola smanjenim spoljnotrgovinskim deficitom. Životnim standardom koji zadovoljava potrebe svakodnevnog života svih građana. To je moguće uz veliki rad, bez vraćanja i pola koraka unazad.. Pravična, produhovljena i demokratska – sa institucijama koje poštuju na isti način građanina nezavisno od njegovog položaja. Srbija u kojoj se svi osećaju bezbedno, makar drugačije mislili i izgledali. Zemlja koja osvaja svet svojom kulturom. Zoran je prezirao svaku formu patetike. Ipak, želim da mu damo mnogo razloga da bude ponosan na nas.