Alal vera za halal biznis

Podatak da je svaki peti stanovnik planete Zemlje muslimanske veroispovesti, za privrednike verovatno ne znači ništa. Ali da je to ujedno i tržište sa 1,6 milijardu ljudi i godišnjom stopom rasta od preko deset procenata. E, to već nešto znači, barem onim kompanijama koje bi da svoje proizvode prodaju i na nekom drugom tržištu, pored onog domaćeg. Baš zbog toga poslednjih godinu-dve sve je više kompanija, velikih, srednjih, ali i onih manjih preduzeća koji su počeli da razmišljaju i prave planove da posle dvadesetak godina pauze ponovo svoje proizvode plasiraju na tržišta islamskih zemalja. Za to im je pored volje i novca potrebno da od relevantnih institucija, odnosno predstavnika islamskih zajednica, dobiju „halal” sertifikat, kako bi muslimani bili sigurni da je proizvod koji kupe zdrav, odnosno ispravan i dozvoljen sa stanovišta vere i Kurana. Islamska zajednica Srbije izdaje poslednjih 35 godina „halal” sertifikate, i to preduzećima iz republika bivše SFRJ koje su nekada, pre raspada države, bile značajniji izvoznici na tržišta zemalja koje su zajedno sa bivšom nam zemljom činile Pokret nesvrstanih. U tim „srećnim vremenima” bratstva i jedinstva najveći izvoznik na tržišta islamskih zemalja bio je bivši jugoslovenski gigant “Geneks”. Danas sertifikate izdaje Agencija za halal sertifikate „Halal d.o.o Beograd”, a njen direktor Mustafa Jusufspahić kaže da je Agencija osnovana tek 2005. godine, a ne ranije, zato što su se tek tada stekli uslovi da islamska zajednica može osnivati agencije i preduzeća. „I od 2005. godine radimo isto što smo radili svih 35 godina i naš sertifikat je priznat na tržištima svih islamskih zemalja i među svim muslimanskim vernicima. Iako je agencija osnovana pre skoro tri godine, poslednja četiri meseca pojačano je interesovanje kompanija za halal sertifikat. Tek unazad pola godine domaći proizvođači su ponovo uvideli da su ovo brzorastuća tržišta sa velikim potencijalom i ponovo počeli da se interesuju za halal sertifikat”, kaže Jusufspahić. On dodaje da je sertifikat do sada dobilo oko 25 ovdašnjih preduzeća. Pored one iz Beograda, u Srbiji, naime, postoji još jedna agencija koja izdaje istoimeni sertifikat, a koju je septembra prošle godine oformio Mešihat Islamske zajednice Srbije u Novom Pazaru. Novopazarska agencija izdala je pre tačno mesec dana prvi sertifikat jednoj kompaniji u Srbiji, vojvođanskoj firmi „Radan” koja se bavi preradom voća i povrća. Ova agencija deluje kao ispostava, odnosno kao deo Agencije za izdavanje halal sertifikata sa sedištem u Tuzli, a koja izdaje sertifikate kako za firme iz Srbije, tako i za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, a dogovara se saradnja i sa Mađarskom i Slovenijom. Sead Šaćirović, direktor Agencije za halal sertifikat Mešihata Islamske zajednice Srbije, kaže: „Postoji desetak zainteresovanih preduzeća iz Srbije koja su u postupku dobijanja halal sertifikata. Izdaćemo sertifikat svakome ko ispuni standarde i dobije odobrenje relevantnih inspektora i institucija, odnosno laboratorija u kojima se vrše ispitivanja. Godišnje idemo u tri najavljene i tri nenajavljene kontrole proizvoda koje smo sertifikovali kako bismo utvrdili da li se sprovodi ono što je dogovoreno. I da bi naši vernici bili sigurni da kupuju i konzumiraju ono što im je dozvoljeno pravilima vere”, objašnjava Šaćirović. Na pitanje otkud potreba da u Srbiji, u kojoj je tek pre nekoliko meseci povraćeno interesovanje za sticanje halal sertifikata, deluju dve agencije, Jusufspahić odgovara: „Ne vidim potrebu da neko iz Beograda ide u Bosnu i Hecegovinu kako bi dobio halal sertifikat kada to može dobiti u Beogradu. I to od nas, koji ovaj posao obavljamo godinama i nekada smo izdavali za preduzeća od Slovenije do Makedonije. Ipak, nemam ništa protiv postojanja više agencija, konkurencija je zdrava i demokratska je tvorevina. Ali ako je bosanska agencija zaštitila svoje ime, zašto onda i u Srbiji ne bi postojala samo jedna agencija” S druge strane, Sead Šaćirović kaže da se ne boji konkurencije, ali samo ako je reč o lojalnoj konkurenciji. A šta je, u stvari, halal sertifikat? Mustafa Jusufspahić objašnjava da je islamski halal ono što je dozvoljeno, za razliku od harama, odnosno nedozvoljenog, po Kuranu i šerijatu. On kaže da je preporučljivo da kompanije i preduzeća koja konkurišu za halal sertifikat, već imaju ISO i HACCP standarde, odnosno sertifikate, ali da to nije isključivi uslov da se dobije halal. Na početku se od proizvođača zahteva da dostavi dokumentaciju o već stečenim sertifikatima, koji su sa halalom kompatibilni u najvećem delu. Ipak, da bi zadovoljili zahteve islamske vere, proizvodi sa halal sertifikatom ne smeju imati aditive i emulgatore koji su štetni za zdravlje. Takođe ne smeju imati primese svinjskog porekla, a zabranjen je i emulgator E 120, koji se koristi za pravljenje boja, a dobija se od insekata. Zabranjen je i alkohol, odnosno upotreba likera u konditorskim proizvodima i svi aditivi koji se koriste za učvršćivanje proizvoda, a svinjskog su porekla. Jusufspahić dodaje i da se halal, osim za prehrambene proizvode, gde dominira, koristi i izdaje i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, zatim u proizvodnji kože i kožne galanterije. Kuran, odnosno šerijat propisuje i poseban način klanja životinja. „Zabranjuje vam se strv, i krv, i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo, a ne u Alahovo, ime...”, propisuje Kuran. Takođe, muslimanima je zabranjeno da jedu meso od životinje kojoj nije iscurela sva krv, odnosno koja nije zaklana u Božije ime. Zabranjeno je jesti meso životinje koju je zaklala pijana ili luda osoba, kaže šerijat, a takođe se zabranjuje da životinju kolje neko ko nije musliman, hrišćanin ili Jevrejin, jer samo oni znaju šta znači pomen božijeg imena prilikom klanja. Da bi podstakla srpske kompanije da se po ugledu na one iz bivše Jugoslavije vrate na tržišta islamskih zemalja, Privredna komora Novog Sada nedavno je sa Agencijom za izdavanje halal sertifikata iz Beograda potpisala sporazum o saradnji i zajedničkom predstavljanju srpskih kompanija na ovim tržištima. Halal sertifikat je tom prilikom dobilo sedam kompanija iz Srbije i jedna iz Crne Gore. Dragan Lukač, predsednik Regionalne privredne komore Novi Sad, kaže da je njihov cilj bio da proizvođače informišu o halal tržištu, o tehnologijama proizvodnje, kao i o načinu dobijanja sertifikata „halal”. Lukač kaže da je za prodor srpskih firmi na muslimanska tržišta potreban agresivniji marketing, veće investicije u ovu oblast, bolji kanali distribucije, kao i podrška vlade i resornog ministarstva putem otvaranja kancelarija srpske hrane u islamskim zemljama. „Za sada postoji samo jedna koja se nalazi u Egiptu”, kaže Lukač. Mustafa Jusufspahić kaže da će Agencija, pored ove kancelarije u Kairu, otvoriti kancelarije i u Dubaiju, Abu Dabiju i Maleziji, kako bi na taj način pomogli Srbiji i njenim prehrambenim kompanijama da se predstave na tim tržištima. “Potpisali smo sporazum o saradnji i sa Agencijom za sertifikovanje organske hrane 'Suolo e Salute'”, navodi Jusufspahić. Dušan Tripković, generalni direktor “Paraćinke” iz Paraćina, jedne od sedam srpskih kompanija koje su prošle nedelje dobile „halal”, kaže da „Paraćinka” sada kreće u osvajanje tržišta islamskih zemalja, a da su neki od tih izvoznih angažmana ugovoreni i prilikom njihove posete sajmu u Abu Dabiju, decembra prošle godine. Tripković dodaje da sticanje „halal” sertifikata nije ni preterano komplikovana, a ni preskupa investicija, s obzirom na mogućnosti i potencijale izvoza na muslimanska tržišta. On dodaje da je svaka kompanija koja želi da se sertifikuje kod agencije iz Beograda dužna da plaća godišnju članarinu od 240.000 dinara, koja zapravo predstavlja licencu za korišćenje halal simbola na svojim proizvodima. Srbija za sada, prema podacima iz Privredne komore Novog Sada, tek simbolično izvozi na muslimanska tržišta. U poslednja četiri meseca 17 kompanija iz Srbije izvezlo je na islamska tržišta robu u vrednosti od oko šest miliona dolara. Najviše se izvozi u Irak i Iran, i to pre svega slatkiši i dečija hrana. Da se nisu samo Srbi dosetili da vredi vratiti se među nekadašnju braću nesvrstane, svedoči i podatak da je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini već sertifikovano oko dvadeset kompanija, među kojima i “Kraš”, “Perutnina”, “Agrokor” i drugi. U susednoj Hrvatskoj su takođe nezadovoljni dosadašnjim rezultatima, koji pokazuju da je tokom 2006. godine vrednost tamošnjeg izvoza na muslimanska tržišta tek pet odsto od vrednosti ukupnog hrvatskog izvoza, oko 500 miliona dolara. Dok je nekada od ukupnog izvoza tadašnje SFRJ čak 78 odsto prehrambenih proizvoda koje je naša domovina izvozila islamskom svetu dolazilo baš iz ove bivše republike. Branislav Gulan, iz Privredne komore Srbije, kaže da Srbija, baš kao i Hrvatska, svoju izvoznu šansu treba da traži upravo u zemljama, nekada članicama Pokreta nesvrstanih. On navodi da osim prijateljskih veza, poznanstava koja su sklapana u to vreme, u vreme nesvrstanih, dobrog glasa koji imamo u tim zemljama, to su u isto vreme države čije tržište je ogromno i nezasićeno. „Odavno govorim da Srbija treba svoj izvoz, naročito prehrambene proizvode, da usmeri na islamska tržišta. Tamo možemo biti konkurentni, a trebalo bi da konditorska industrija prva krene u osvajanje tih tržišta. Moramo se nametnuti kao zemlja koja nema genetski modifikovanu hranu, već proizvodi zdravu hranu. To je po halalu, ali je takođe namenjeno svima koji bi da se hrane zdravo”, kaže Gulan. Tržište islamskih zemalja, procenjuju stručnjaci iz bivših jugoslovenskih republika, među najbrže rastućim je na planeti, i već 2006. godine vredelo je oko 550 milijardi dolara, od čega je gotovo 200 milijardi vrednost samo prehrambenih proizvoda. S druge strane, prema svedočenju kompanija koje već izvoze, muslimani su zadovoljni robom koja dolazi sa ovih prostora. Pogotovo slatkišima. Hrvatski “Kraš” već se hvali kako je tokom 2007. godine u Saudijsku Arabiju izvezao 3.000 tona slatkiša. I da tamo vlada prava pomama za njihovim napolitankama. Vladala bi verovatno i za čokoladnim bananicama ili za “jafa keksom”, samo kada bi mogao da se kupi u Saudijskoj Arabiji.