Večna “osmica”

Viđali smo se na Zlatiboru. U prolazu sam Rajku dobacivao – dva jedan za “Borac”. Jeste, smeška se Rajko, ali ste sve vreme utakmice šutirali loptu u Moravu. Može se reći i napisati čak da je Čačak imao slavne dane, dobijen rat protiv Nemaca, Prvi i Drugi svetski rat, boravak u Čačku vojvode Stepe, prvi taksi Nikole Terzića, bioskop “Kren”, gospođa Kazakov u šetnji po Čačku u crnom kostimu noći. Aco Patak, najbolje desno krilo, koji je Užičanima zagorčavao život, profesor Kovbasko kome smo na latinskom recitovali – ante, apud, ad, adversum, sve napamet, bio je to Čačak. Nije bio estrada. Jer ciganski orkestar Zarije Buzurovića kao uvertiru svirao je lagani valcer Čajkovskog. Sve je to bio Čačak, ali sve to je palo kada je fudbalski klub “Borac” počeo da se takmiči 1946. godine za ulazak u saveznu ligu. Kada nam je u aprilu javljeno da ćemo igrati sa “Crvenom zvezdom”. April 1946. godine u Čačku nije bio baš mnogo sit kao u Kraljevini Jugoslaviji, nije bilo više “tivar” cipela, ni engleskog štofa kod Veđonje, ni čokolade kod Jezdimira Matovića. Nije bilo, imali smo fudbalski klub, i ekonoma predsednika opštine Miša Šustera. Za utakmicu protiv “Zvezde” Miš nam je pripremio prvi put pendžetirane cipele. Dolazi “Zvezda”. Ne, za nas je dolazio Rajko Mitić. I došao je sa timom “Crvene zvezde”. Na zborovima druga Lale bilo je hiljadu Čačana. Na igralištu “Borca” još od jutra bilo je deset hiljada ljudi. Prvi put zajedno partizani i četnici, te nedelje nisu hapšeni. Godina 1946. O tome pričam na Zlatiboru sa Rajkom Mitićem koji sa gospođom šeta dok se ne sretne sa mnom i podelimo one reči iz početka ovog mog sećanja. Jeste, duvali smo fuzbal u Moravu. A počelo je ovako. Rajko igra desnu polutku, i ja igram desnu polutku. Vidim ga lepo dok sudija ne da znak za početak igre. Otada, sve mi je prošlo kao u snu. Deset hiljada navijača ćutalo je, nije bilo učtivo da se navija protiv “Zvezde” i Rajka. Rajko Mitić je već bio cvet za Jugoslaviju. I za svoj tim. Ja se ne sećam kako sam delio loptu našem Acu Patku, tek, “Zvezda” da gol, ali i mi damo. U drugom poluvremenu sudija nama dosudi penal protiv “Zvezde”. Penal je izveo hladnokrvni naš centarhalf Prase. Promaši ceo gol! U publici ratnici vade pištolje. Prase ništa, kao da je dao gol. Bogami, pade gol, za nas, dade ga Pipera, naš centar. Dok je half Kozlov, poreklom kozak, mlatio navalu “Zvezde”. Naš tim imao je u rezervi reku Zapadnu Moravu, tik do igrališta i lopta je tamo letela. Sve bila deblja od vode. Sudija odsvira kraj, publika nije verovala, bilo je dva jedan za nas. Po običaju, na kraju utakmice, umesto tuševa imamo Moravu, “zvezdaši” i mi umivamo se... Ja sam u to vreme pored fuzbala radio kao novinar u “Čačanskom glasu”... Dokotrljam se do Rajka, već sam znao te novinarske podvale, pa da za list pitam Rajka. Je l' te, pitam, šta kažete na rezultat. Ja ću tebe da pitam, reče Rajko. Izvolte, kažem. Kako je moguće da u vašem timu igraju Pipera i Kozlov kada su oni do juče igrali u Užicu? Tačno, rekoh, ali tako su se dogovorili drugovi iz mesnih komiteta, drug Čizmić i drug Bugarčić, da iz Užica kao pomoć dadnu nam Kozlova i Piperu. Ko vama onda sastavlja tim, upita Rajko. Miš Šuster, rekoh, i Aco Patak. To neće biti dobro ni za drugove niti za klub “Borac”. Tako je i bilo, nismo posle pobede nad “Zvezdom” uspeli da savladamo mnogo slabije klubove. Ali da se zapamti. Mi, Čačani, prvi smo ukrali igrače u FNRJ. Šta je sve prošlo otada. Malo umorni od života, Rajko od sjajnih igara koje su proslavile ne samo njega nego i Jugoslaviju, i ja koji sam opet snimio loš film, nas dvoje, on desna polutka, i ja desna polutka osmehujemo se Zlatiboru i uspomenama. Narod zna da će Rajko ostati car nad fudbalerima. On o tom carstvu ne voli da priča. Prilaze mladići, žene i devojčice, traže autograme. Pokazuju deca mamama i tatama, to je Rajko Mitić. U jednoj staroj knjizi Bardo označava prelazno stanje, kao što je noćni san prelaz između jučerašnje i današnje budnosti. Tako je i Bardo prelaz između dva života, noć putovanja na drugi svet. Život Rajka Mitića i sada, njegova duša, može bez zapreka da ode u carstvo Najvišeg Bića.