Obmane i prevare

Od samog početka aktivnosti gradskih vlasti, 2003. godine, oko kapitalne investicije mosta na Adi ciganliji, naš savez poveo je ozbiljnu polemiku sa čelnicima grada zbog grubog ignorisanja i zaobilaženja struke. Najpre je stručno neutemeljena anketa građana 2003. da od osam izloženih idejnih rešenja mostova izaberu najdopadljivije. Kako laici mogu da vrednuju, recimo, ekonomičnost kada cena nije ni data? Pokazalo se da to nije mogao da uradi ni samoizabrani žiri – i to je izazvalo ovu polemiku. Pobednik na konkursu, profesor Peter Gabrijelčič, u timu „Pontinga” obmanuo je NIN, da nije u sukobu interesa, jer nije učestvovao u krojenju uslova konkursa na kome je pobedio – navodeći da je bio pozvan na neformalni razgovor. Prema zapisniku sa druge sednice Saveta Izvršnog odbora grada Beograda od 26. maja 2004. godine za izbor idejnog rešenja za most na donjem špicu Ade naveden je kao zvanični član tog Saveta. Iz tog zapisnika se vidi da je lično učestvovao u formiranju uslova za rešenje koje predviđa pilon sa zategama, a sa takvim rešenjem je i pobedio na konkursu. Taj konkurs je misteriozno preimenovan u idejni projekat „zatvorenog tipa”. U uslovima konkursa pod brojem 4.1, na četiri mesta stoji „da sistem konstrukcije mosta bude baziran na kosim kablovima sa zategama”. Jasno je da je ovo otvoreno lobiranje za proizvođače sajli! A obmana javnosti je i uporno odbijanje člana žirija arhitekte Đorđa Bobića da je takav uslov konkursa postojao. Da bi opravdali nerazumni skok sa obale na obalu i eliminisali racionalne mostove sa stubovima pojedini članovi žirija, iznose grube neistine. Arhitekta Bobić uporno tvrdi da su stubovi u reci zabranjeni zbog plovidbe. Da je pogledao uslove konkursa pod brojem 4.1.1. saznao bi da je traženi plovni put 150 metara, a ne 380 metara koliko je Sava široka. Jasno je i laiku da lako pristupačni pilon koji nosi skoro jedan kilometar mosta jeste najranjivije tehničko rešenje po pitanju terorističkog udara, jer most pada od jednog udarca. U „Politici” od 17. maja 2005, predsednik žirija akademik Nikola Hajdin hvali rešenja „Pontinga” zbog predviđene betonske kolovozne konstrukcije koja će smanjiti buku i zaštititi okolinu, što je i posebno bodovano. Znalo se da jedan pilon ne može da ponese toliku težinu betona, pa je „Ponting” sada od toga odustao i projektovao čelični kolovoz, takozvane ortotropne ploče. Dakle, bodovano je jedno rešenje, a izvešće se sasvim drugo. Cenu mosta je onda podiglo povećanje količine čelika. Stoga se ne može reći da je opravdanje za povećanje cene poskupljenje čelika na tržištu. Svaki ponuđač idejnog rešenja morao je da ponudi cenu mosta. „Ponting” je dao cenu od 60 miliona evra, što je žiri ocenio kao podbačaj, pa je dao paušalnu procenu od 80 ili 90 miliona evra. To je nečuvena pristrasnost, jer, po pravilima struke, svako ko lažira cenu preko 15 odsto, mora biti eliminisan! Strani stručnjaci će morati i da održavaju most sa sajlama čije su garancije na mostu u Podgorici, istog autora – na 50 godina. Čelnici grada potežu neosnovanu tvrdnju da bi promena konstruktivnog rešenja mosta uslovila kašnjenjem od dve godine. To nije istina, jer se zna da je klasični idejni projekat mosta jednostavan kao što je moguća i brza izgradnja. Alternativnim rešenjem bi se, smatra Savez, most, naprotiv, pustio u saobraćaj dve godine ranije od predloženog sajlaša. Gradski menadžer Bojan Stanojević kaže da je konsalting za most na Adi poveren američkoj firmi „Luj Berger” zato što mi nemamo stručnjake za mostove. Ali, ko je obnovio 60 srušenih mostova u rekordnom roku? Oko mosta na Adi problema i prevara ima toliko da prostor ne dozvoljava da se svi nabroje. Zato Savez sa Inženjerskom komorom na Sajmu građevinarstva 17. aprila 2008. planira javnu tribinu: kategorički tražimo da se spreči potpisivanje štetnog ugovora za građenje mosta na Adi. Dr Slobodan Otović, dipl. inž, predsednik Saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije i LJubivoje Kostić, dipl. inž, izvestilac za mostove, član Izvršnog odbora SGITS