Crkva i država

Živim u Kanadi od 1985, a otišao sam iz Beograda za završenom gimnazijom i diplomom tehničkog fakulteta. Dok sam živeo u bivšoj Jugoslaviji postojala je podela crvke i države, u mnogo čemu slična podeli koja postoji i u većini zapadnih zemalja. Religija je na zapadu stvar ličnog izbora. Ima na stotine registrovanih religioznih organizacija, neke su ugašene zbog nedovoljnih donacija vernika ali nove niču svakodnevno. Međutim, čak ni u Americi, najreligioznijoj zapadnoj zemlji, nema časova veronauke u državnim školama, kao što nema ni ministarstva za religiju a ni državnog finansiranja teoloških fakulteta. U tome je i suština podele crkve i države. Zbog svega toga mi nije jasno zašto je danas u državne obrazovne ustanove u Srbiji vraćena veronauka, finansirana od kroz porez na sve građane, dok su pretpostavljam pobožni i dalje manjinski deo stanovništva. Teologija sa na Zapadu ne smatra za nauku, jer ne podleže osnovnim pretpostavkama neophodnim za naučno istraživanje. Pojam “teološka nauka” pomenut u NIN-ovom tekstu je besmislen. Teologija se zasniva na veri u natprirodno, u mitske epove ili čak protivprirodne pojave (na primer hodanje po vodi ili bestelesno začeće). Nijedna ozbiljna nauka se ne bavi pokušajima da dokaže da je svaka reč u Bibliji istina, kao što se ni jedan teološki fakultet na svetu ne bavi kritičkim razmatranjem svojih religioznih dogmi upotrebom naučnih metoda koje eksperimentalno i teoretski treba da uklope Biblijsku veru u prihvaćene prirodne zakone, i na taj način opovrgnu (ili eventualno prodube) naše razumevanje prirode. Nije mi jasno kako će se na časovima biologije objasniti evolucija i princip prirodne selekcije, za koje su naučni dokazi van svake sumnje, da bi se u istoj školi na časovima veronauke učilo da je Bog stvorio svet za 6 dana (sedmi dan mu je trebao da se odmori jer se, kako Biblija tvrdi, umorio radeći prvih 6 dana), a da i ne govorimo o ostalim nelogičnostima u priči, kao na primer da je Bog stvorio dan i noć drugog dana stvaranja sveta, a sunce i ostale zvezde četvrtog dana, itd. Kako će ovakve lekcije da ojačaju akademski nivo škola u Srbiji? Ne mogu da razumem zašto moderna država Srbija izdvaja novac za finansiranje religioznih škola kad to druge razvijenije i bogatije zemlje ne rade? Isto tako ne razumem potrebu da postoji ministarstvo za religiju. Ako pođemo od pretpostavke da je religija pitanje ličnog izbora svakog pojedinca, i da je članstvo u bilo kojim religioznim organizacijama dobrovoljno, kao što je na primer članstvo u planinarskom društvu, onda je logično da vernici koji redovno pohađaju crkvu nju sami i finansiraju, kao što članovi planinarskog društva i drugih udruženja građana to čine sami bez dotiranja od strane države. To je tako na zapadu, gde je sloboda religije svetinja, ali je svetinja takođe i podela crkve i države. Dr. Neša Ilić, dipl. inž., vanredan profesor Univerziteta u Kalgariju, Kanada