Pod video-nadzorom Velikog oca

Na dan 23. septembra 1938. inženjeri Vestinghausa spustili su jednu specijalno opremljenu kapsulu duboko u zemlju, ispod travnate površine parka Flašing Medouz u Wujorku, koje je 1938. bilo mesto održavanja Svetskog sajma, a inače je poznat po Nacionalnom teniskom centru „Bili Yin King” na kome se održava čuveni teniski turnir US Open. Među mnogim artefaktima, u kapsuli se nalazi ključ razumevanja reči i gramatike engleskog jezika, kao i objašnjenje suštine glavnih religija i verovanja u 20. veku. Kapsula je namenjena ljudima koji će se na parku Flašing Medouz naći za 5.000 godina. Nalazači će u njoj videti šifrarnik koji će im pomoći da shvate engleski jezik i religijska verovanja u 20 veku, budući da se pretpostavlja da za pet milenijuma nijedan jezik i niti jedna vera neće imati bilo kakve sličnosti sa današnjim. Što se tiče engleskog, on nije ni postojao do pre nekih 1.600 godina, a religije su, osim judaizma i hrišćanstva, bile politeističke. Neke su se pojavile kasnije. Religija i nauka su odvajkada na ratnoj nozi. Religija se neprekidno meša u nauku, a nauka poodavno gura svoj nos u božja posla. Skoro 70 godina od spuštanja kapsule duboko u zemlju Flašing Medouza, nauka je dobila zeleno svetlo od predstavnika čak 27 zemalja u Evropskoj uniji, kako bi utvrdila razloge postojanja i trajanja religija. Po standardima Evropske komisije, dva miliona evra dodeljenih programu EXREL (Explaining Religion – objašnjenje religije) koji je počeo s radom 28. septembra prošle godine, nije ni veliki ni mali novac, ali je, u svakom slučaju, namenjen kritičkoj proveri naše percepcije realnosti. U najmanju ruku, onoliko kritički koliko će se kritički proveriti percepcija realnosti u slučaju ogromnog novca potrošenog za izgradnju tzv. Velikog hadronskog akceleratora (hadron, gr – debeo, subatomska čestica sačinjena od više kvarka) u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN) u Ženevi. U Velikom hadronskom akceleratoru, podzemnom betonskom tunelu dugačkom 27 km, od septembra ove godine počeće potraga za Higinsovim bozonom koji je, zbog svog značaja, sa izvesnom hiperboličnošću nazvan „božjom česticom”. Dva miliona evra, dodeljenih po odluci Evropske komisije, potrošiće devet evropskih univerziteta, (pod rukovodstvom Oksforda) kako bi se istražio fenomen Boga, tj. da bi se utvrdili biološki razlozi zbog kojih toliki broj ljudi veruje u Boga i bogove. Osim toga, ispitaće se religija kao pojava, uopšte, i proveriće se ispravnost savremene teorije koja tvrdi da religija egzistira zbog načina kojim funkcioniše kognitivna arhitektura, odnosno različiti delovi mozga u procesu mišljenja, sticanja i korišćenja znanja. Kad se pogleda vebsajt EXREL-a, vidi se kako današnji Evropljani (formalno uzeto) nameravaju da razviju matematički model religiozne dinamike koji bi se mogao koristiti za objašnjenje sadašnjih i nekadašnjih religioznih tradicija, ali i za simulaciju očekivanih pravaca u budućnosti. Zaista, ambiciozan plan. Eksperimenti za koje je dobijen novac tako su smišljeni da će omogućiti pogled na mentalne mehanizme verovanja, u „video-nadzor” sa nebesa, kojim Bog prati šta se dole događa, kao i da li to verovanje povećava reproduktivni uspeh, tj. da li donosi evolucione prednosti. Takođe, biće utvrđeno da li religiozno verovanje doprinosi reputaciji verujućeg, tj. da li ljudi misle da je verujući pouzdaniji od nekog ateiste. Videće se da li hemija tela utiče na religioznost? Kakva lista zahteva! Na primer, zna se da bolesnici od Parkinsonove bolesti manje sintetizuju dopamin, signalnu hemikaliju koja prenosi informacije s neurona na neuron, i da su (verovatno) zbog toga manje religiozni, ili uopšte nisu iako su pre bolesti možda bili.. Jedna od naučnica iz domena neuroloških nauka, Nina Azari, sa Havaja, nosilac doktorata iz teologije, skenirala je mozak šest hrišćanskih fundamentalista i nereligioznih osoba, ali ne ateista. Svih šest fundamentalista tvrdili su da posle čitanja ili recitovanja prvog stiha 23. psalma, ulaze u stanje religioznog zanosa. Tokom sinhronog skeniranja i čitanja 23. psalma, videlo se da mozak fundamentalista prosto ključa. Nijedan od nereligioznih ispitanika nije imao nimalo povećanu aktivnost mozga posle čitanja istog religioznog teksta. Da bi proverio da li religija poboljšava grupnu kooperaciju, antropolog dr Ričard Sozis napravio je spisak svih američkih zatvorenih zajednica u 19. veku, od kojih je za analizu uzeo njih 200; 88 religioznih i 122 sekularne zajednice. Zatim je proverio vreme u kome su one postojale i neokrnjene funkcionisale. Ispostavilo se, što je više bilo religioznih ograničenja i pravila, to je zajednica duže trajala. Među zatvorenim religioznim zajedicama ima onih koje traju već 149 godina, dok je od sekularnih, najstarija nestala posle 40 godina. Ima antropologa koji misle da je sekularnost oličenje loše biološke i evolucione adaptacije, jer savremeni urbani i nereligiozni ljudi imaju, u najboljem slučaju, po dvoje dece, a zbog nedostatka religioznih ograničenja u jelu, piću i drugim porocima, žive kraće i nekvalitetnije. Ukoliko je sklonost ka religioznom ponašanju zaista korisna evoluciona odlika, onda evolucioni biolozi koji su po pravilu ateisti, od te odlike neće imati nikakve vajde, kao što ni skeptici nemaju koristi od placeba, homeopatije ili „nameštanja” kičme tokom diskus hernije. Izgleda da će se, posle svega, Bog poslednji smejati, bilo da EXREL utvrdi da ga ima ili da ga nema. Što se tiče Božjeg sina, koji je pristao na sopstveno raspeće, on nije predmet izučavanja EXREL-a. Možda postekološki guru jugoistočne Evrope i smrtni neprijatelj Vestinghausa, sa stanom u Beogradu, misli drugačije, ali recimo u svečanom trenutku: Sin je najavio Gandija, Martina Lutera Kinga i mirne proteste, ne sluteći da je otvorio vrata novoj epohi svetske civilizacije.