Kanikula 2003 – i to je Evropa

Kanikula 2003. je oznaka za humanitarnu katastrofu koja je za vreme tropskih vrućina leta 2003. u zemljama Evropske unije odnela oko 70.000 života. Kanikula inače znači „pasja vrućina”. Prema zvaničnom izveštaju European CANICULE project, koji su sastavili istraživači iz četiri evropske zemlje sa koordinatorom Žan-Mari Robin na čelu, najviše žrtava je bilo u Italiji, 20.089 i Francuskoj, 19.490. Do masovnog umiranja je došlo jer zdravstvo zemalja Unije nije imalo sredstava, ni kadrovskih ni materijalnih, da pruži neophodnu medicinsku pomoć građanima – uglavnom hroničnim bolesnicima, starima i deci, kojima je ta pomoć bila neophodna u vanrednim vremenskim uslovima. Zbog smanjenih budžetskih sredstava za zdravstvo, smanjen je broj kreveta u bolnicama kao i broj osnovnog i pomoćnog medicinskog osoblja. Neka dežurstva su ukinuta a smanjen je i broj medicinskog osoblja koje pruža kućnu negu nepokretnim bolesnicima. U domovima za stara lica je iz istih razloga bio smanjen broj zaposlenih a mnogi od tih domova na temperaturi od preko 40 stepeni nisu imali sredstava za kupovinu ni najobičnijih ventilatora. Uprkos alarmu koji su uputila odeljenja urgentne medicine da ne mogu da prime sve koji traže pomoć – u Francuskoj su nadležni reagovali tek kada su uprave groblja signalizirale da nemaju ni dovoljno ljudi ni dovoljno mesta da sahranjuju umrle. Tada je vlada donela odluku da se mrtvi, dok ne dođu na red za sahranjivanje, nose u hladnjače na pijaci Renžis u predgrađu Pariza, a da se bolesni upućuju u vojne bolnice. Odluka je, međutim, u velikoj meri bila zakasnela jer je bilans mrtvih u Francuskoj tada već bio 15.000. Ministar zdravlja Matei je nedugo zatim napustio položaj, mada je svima bilo jasno da se ne radi o ličnoj odgovornosti jer je odluku o smanjenju budžetskih sredstava namenjenih zdravstvu za period 2001-2005. donela prethodna vlada L. Žospena, a u skladu sa direktivama Brisela o budžetskoj štednji. U ostalim evropskim zemljama podaci o masovnom umiranju leta 2003. dugo su zataškavani. U Italiji je, na primer, prvobitno bilo objavljeno da je broj umrlih oko 8.000 da bi 27. juna 2005. Nacionalni zavod za statistiku objavio da se radi o broju od 20.000 preminulih. I u drugim zemljama Unije su podaci o umrlima dugo prećutkivani tako da se smatralo da je samo Francuska bila pogođena. Tek su u pomenutom izveštaju, European canicule project, koji je Svetska zdravstvena organizacija razmatrala oktobra 2007, konačno izneti podaci za čitavu Evropu. Španija, Nemačka, Švajcarska, Holandija, Portugal ukupno su imale oko 30.000 umrlih, jer ni njihovi zdravstveni i socijalni sistemi nisu pružili pomoć svima kojima je bila potrebna u tim vanrednim vremenskim prilikama. Kao odgovor na ovu humanitarnu katastrofu Evropska unija je donela odluku da se intenzivira borba protiv klimatskih promena. U tom smislu se već usvajaju razne rezolucije. Budžeti za zdravstvo i socijalnu zaštitu se, međutim, neće povećavati jer bi to bilo protivno principima rentabilnosti na kojima ovi sektori moraju da funkcionišu u zemljama EU. Podaci o masovnom umiranju starih i bolesnih u zemljama Evropske unije tokom leta 2003. mogu se naći na Internetu pod odrednicom CANICULE 2003. Vladimir Milanović, Beograd