New Deal za globalnu politiku o hrani

Uznemirujuće slike morale bi podstaći ceo svet na akciju: nemiri na Haitiju, protesti u Egiptu, kao i nasilje u mnogim drugim zemljama, a sve izazvano porastom cena hrane. Kriza je najviše pogodila najsiromašnije. Svetska banka procenjuje da bi udvostručavanje cena hrane u poslednje tri godine moglo gurnuti čak sto miliona ljudi u nerazvijenim zemljama u još dublje siromaštvo. Ovaj problem neće brzo iščeznuti: demografska situacija, promena načina ishrane, cene energije i biogoriva i klimatske promene ukazuju nam da ćemo se suočavati sa visokim cenama hrane bar za narednih četiri-pet godina. Od 2005. godine cene osnovnih životnih namirnica skočile su za 83 odsto. I ma kako da je ovaj rast bio bolan za američke potrošače, on je daleko više pogodio najsiromašnije stanovnike planete – deca, od jedva četiri-pet godina, bila su primorana da napuste sigurnost svojih seoskih sredina i da odu u prepune gradove u potrazi za hranom; majke nisu mogle da nahrane zdravu decu. Ove porodice troše od polovine do tri četvrtine primanja na hranu i one nemaju mnogo prostora da štede da bi preživele. Da bi se pomoglo onima koji su najviše pogođeni, Svetska banka poziva svet da usvoji New Deal za globalnu politiku o hrani. Taj New Deal treba da se usredsredi ne samo na glad i neuhranjenost, na dostupnost hrane i snabdevanje njome, već i na povezanost hrane i energije, poljoprivrednih prinosa, marginalizaciju žena i drugih zapostavljenih grupa i na privrednu otpornost i rast. Treba da počnemo pomažući one kojima je pomoć hitno potrebna. Programu UN za hranu neophodno je dodatnih 500 miliona dolara u hrani kako bi odgovorio na vanredne situacije. Sjedinjene Države, Evropska unija, Japan i druge zemlje moraju odmah reagovati kako bi se zatvorio taj manjak – ili će mnogi ljudi propatiti ili umreti od gladi. Let cena hrane u nebesa skrenuo je pažnju na još veći izazov koji predstavlja iskorenjivanje gladi i neuhranjenosti, što je uzrok smrti oko 3,5 miliona dece mlađe od pet godina. Više od 20 odsto smrtnosti porodilja pripisuje se neuhranjenosti. Neuhranjenost smanjuje otpornost na bolest. Glad i neuhranjenost su uzrok, a ne samo posledica siromaštva. Prelazak sa tradicionalne pomoći u hrani na širi koncept snabdevanja hranom i otklanjanja neuhranjenosti mora biti deo New Deal -a. U mnogim slučajevima, davanje novca ili vaučera – umesto same hrane – primerenije je i može pomoći razvoj lokalnog tržišta hrane i poljoprivredne proizvodnje. A kad je potrebno deliti hranu, kupovina od lokalnih poljoprivrednika doprineće jačanju lokalnih zajednica. Obezbeđenje ishrane u školama privlači decu da se školuju, a neki programi obezbeđuju i hranu za roditelje. Svetska banka može pomoći time što će u vanrednim situacijama pomoći siromašnima i podstaći proizvodnju i prodaju hrane kao deo izgradnje sistema održivog razvoja. Zemlje koje se razlikuju, kao Butan i Brazil, imaju programe obezbeđenja hrane za ugrožene stanovnike. Mozambik i Kambodža zapošljavaju ljude na izgradnji puteva, bunara ili škola u zamenu za snabdevanje hranom. Drugi, poput Egipta i Etiopije, nude novčanu pomoć u zamenu za preduzimanje koraka koji će pomoći ugroženima da se brinu o sebi; recimo, da šalju decu u škole. Radićemo zajedno sa zemljama sveta, naročito u Africi, i partnerima u drugim institucijama, kako bismo iskoristili veću potražnju za hranom. Možemo pomoći „zelenu revoluciju” u podsaharskoj Africi asistirajući državama da povećaju produktivnost kroz stvaranje poljoprivrednog lanca ili pomažući malim poljoprivrednicima da prekinu začarani krug siromaštva. Udvostručićemo kredite namenjene poljoprivredi u Africi, sa 450 na 800 miliona dolara, a možemo pomoći državama i poljoprivrednicima da se zaštite od rizika kao što je suša. Možemo obezbediti pristup tehnologijama i znanju koje će povećati prinose. Kroz Međunarodnu finansijsku korporaciju – deo Svetske banke koji radi sa privatnim sektorom – povećaćemo investicije i savete poljoprivredi u Africi i drugim delovima sveta. Da bismo postigli pravi uspeh, moramo uključiti i mobilizovati različite partnere, uključujući i Gejts fondaciju, Organizaciju za hranu i poljoprivredu, Svetski program za hranu, Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede, druge multilateralne banke, poljoprivredne institute, razvijene zemlje sa ogromnim iskustvom u poljoprivredi – kao što je, recimo, Brazil – i privatni sektor. New Deal za globalnu politiku o hrani doprineće većoj obuhvatnosti i održivijem razvoju. Muškarci, žene i deca u siromašnim, srednje razvijenim zemljama, zajedno će imati od toga koristi. Povećanje prihoda u poljoprivredi tri puta više doprinosi smanjenju siromaštva nego porast primanja u drugim sektorima a 75 odsto siromašnih u svetu živi na selu, većina se bavi poljoprivredom. Delujući zajedno sa našim partnerima, možemo smanjiti teret koji visoke cene hrane donosi najsiromašnijima i najugro­ženijima.