Otkrivanje prave slike Kosova

Proteklog meseca – aprila, visoki predstavnici EU i ključne članice dale su niz izjava u prilog otcepljenog Kosova. Tako 17. aprila funkcioner za proširenje Unije Oli Ren ima puna usta hvale za “opredeljenje Kosova za demokratsko i višeetničko društvo ugrađeno u nedavno donetom ustavu”. Dva dana docnije parlamentarna delegacije EU je posetila Kosovo i njen vođa, nemačka poslanica Doris Pak iz većinske Hrišćansko demokratske stranke, izjavila je posle sastanka sa liderima kosovskih Albanaca da će se Srbi „posle 11. maja pomiriti sa novom realnošću”. Te pohvale odanosti otcepljenog Kosova demokratiji i javna podrška čelnicima u suštoj je suprotnosti sa onim što vodeće članice EU znaju o situaciji na Kosovu i onima koji tamo vladaju. U studiji Instituta za evropsku politiku u Berlinu, načinjenoj 2007. godine za nemačku armiju (Bundesnjehr) stoji: „Međunarodna zajednica i njeni predstavnici na Kosovu snose veliki deo odgovornosti za uznemirujuće širenje mafijskih struktura na Kosovu. Time što su otvoreno podržavali vodeće političke i kriminalne ličnosti, oni su na višestruki način naneli štetu poverenju u međunarodne ustanove”. Taj odlomak iz studije za nemačku armiju objavio je novinar Valter Majr u jednom od dva članka o Kosovu u vodećem nemačkom nedeljnom magazinu Špigl pod zajedničkim naslovom „Konfuzija i korupcija na Kosovu”. Novinari svuda u svetu, sem onih probranih, teško dobijaju pristup izveštajima civilnih i vojnih obaveštajnih službi, a kada dođu do njih to je mahom radi ličnog upoznavanja sa stanjem u nekoj zemlji ili o nekoj određenoj situaciji. Da bi ono što su dobili da pročitaju delom javno objavili, normalno bi moralo da za to dobiju odobrenje. Nemački novinar Majr je objavio delove više izveštaja nemačkih obaveštajnih službi i analiza načinjenih za njih, te se postavlja pitanje da li su ga nadležne nemačke vlasti ovlastile da objavi teške istine o stanju na Kosovu putem citiranja obaveštajnih izveštaja. Ja sam upitao redakciju magazina o tome ali nisam dobio nikakav odgovor. Dobijam utisak da u nemačkoj politici prema Kosovu postoji dvojnost. Kao članica NATO-a koji posle okončanja “hladnog rata” služi kao oružana organizacija za širenje uticaja i vladavine zapadnog kapitala u svetu, Nemačka je učestvovala u razbijanju Jugoslavije i odvajanju Kosova od Srbije. Ali Nemačka ima drugu po veličini privredu u svetu i vodeća je zemlja u Evropskoj uniji. Ona sve više afirmiše sopstvenu politiku koja se ne poklapa uvek sa politikom SAD, koje su predvodile juriš za Kosovo i tamo izgradile Bondstil, najveću vojnu bazu u inostranstvu posle vijetnamskog rata. Ona je za njih važno uporište prema nafti u kaspijskom području i naftovodima preko Balkana. Primera nemačkog odudaranja od američke politike ima više. Poslednjeg meseca se sa uspehom usprotivila želji SAD da Ukrajina i Gruzija budu pozvane u NATO, što bi Rusija smatrala teškom provokacijom. Istina, u nemačkoj koalicionoj vladi ne postoji dovoljna saglasnost o spoljnoj politici. Valter Štajnmajer ministar spoljnih poslova iz Socijaldemokratske stranke zastupa politiku jedne Evrope koja bi se nalazila na skoro podjednakom rastojanju od SAD i Rusije. On je početkom marta održao govor kojim je praktički odbacio ideje vodećeg republikanskog predsedničkog pretendenta u SAD senatora Makejna o stvaranju Lige demokratskih država koja bi donosila dalekosežne odluke koje OUN nije u stanju da usvoji (Iran, Darfur i dr.). Makejnov plan uključuje oštriji kurs prema Rusiji i stvaranje zajedničkog tržišta koje bi povezalo privrede SAD i EU. Nasuprot tome, nemački ministar spoljnih poslova je tokom posete Rusiji prošle nedelja ponudio Moskvi nemačko učešće u razvoju ruske industrije i izgradnji zaostale infrastrukture. Trgovinska razmena dve zemlje cveta, dostigla je oko 60 milijardi evra u dva pravca. Veza nemačkog ministra i naše kosovske teme leži u činjenici da je Štajnmajer bio šef štaba ranijeg nemačkog predsednika vlade socijaldemokrate Šredera koji je nedavno izjavio da je priznanje nezavisnosti Kosova bila greška. Nemačka kancelarka Merkel ne deli sva gledišta svoga ministra, ona kritikuje Rusiju, ali možda će im biti zajedničko negodovanje prema predstojećim velikim troškovima za Kosovo. UN od 1999. dosad potrošila je za Kosovo basnoslovnu sumu od 33 milijarde evra, što je po glavi stanovnika 160 puta više nego prosečna pomoć svim zemljama u razvoju. Nemačka kao privredno najsnažnija država EU bila bi pozvana da snosi veliki deo troškova za novu misiju EU od 2.200 ljudi koja faktički treba da upravlja Kosovom i podržava njegovu posrnulu privredu. Javno otkrivanje prave slike prilika na Kosovu kao da nagoveštava nemačke rezerve prema toj NATO klanovskoj državici. Jaša Almuli