Svedočanstvo o neznanju

Događalo mi se više puta da me pozovu prevodioci ili lektori tražeći savet o najboljem načinu kako da neko strano ime transkribuju na srpskom. Nisu pitali za ono što se može naći u Pravopisu, nego za malo poznate jezike, za neuobičajene kombinacije slova, za davna istorijska imena ili ona čije poreklo nije jasno. Namučili su me, moram priznati, ali mi je bilo milo saznanje da postoje tako savesni ljudi, kojima nije svejedno kako će glasiti ime nekog stranca u knjizi na kojoj je i njihov potpis. Onda sam se jednog dana upitao: bože, zašto li bar jednog takvog nema i na televiziji? Pre neko veče, na televiziji “Avala”, gledao sam “Krvavo svedočanstvo”, film Normana Yuisona, s Majklom Kejnom u glavnoj ulozi. Film se događa u Francuskoj, sve ličnosti su Francuzi, i odmah na početku piše “Provence”. Naš prevodilac, koji nikad u životu nije čuo za Provansu ili za provansalske trubadure, prevodi to kao “Provens”. Isto biva i s kasnijim mestima zbivanja: “Avinjon, Provens”, “opatija svetog Kroa, Provens”. Sa imenom grada Aix prevodilac se nije mnogo mučio: poštujući vukovska načela, naziva ga “Aiks”! Dolaze zatim “Kastilion” (umesto Kastijon), pa “Frejžus” (umesto Frežis), pa kafić pod imenom “bar Matju” (umesto Matje), koji se nalazi u ulici “Ru Obskur”. Kako se izgovara francusko U, u nazivu Rue Obscure – to pitanje se uopšte ne postavlja za naše vrle prevodioce, koji su već uobičajili da pišu “deža vu”, po američkom izgovoru, umesto davno usvojenog “deža vi”. Glavna junakinja filma u prevodu se zove “Enmari” (umesto An-Mari), barmen Maks postaje “Meks”, a najgore prolazi starešina manastira, kome se u prevodu uporno obraćaju sa “oče Abot”, kao da mu je to prezime, a zapravo je titula (engl. abbot – opat)! U razgovoru se pominje i sovjetski diktator “Jozef (!) Staljin”, a jedan deo radnje događa se u “kapeli svetog Žaka” (umesto: svetog Jakova). Ime prevodioca ne znam, jer su na “Avali” odsekli završnu špicu. Svakako ne zato da bi ga poštedeli bruke, nego što su po običaju kasnili, a u deset sati trebalo je da počne serija. Ime nije važno (svi su oni manje-više na istom nivou), ali bih voleo da neko ulovi takvog prevodioca i odvede ga psihologu, da ovaj ispita šta se događa u njegovoj glavi. Kako je moguće da sebi nije rekao: ovaj film je prepun francuskih imena, ja o francuskom blagog pojma nemam, hajde da pitam nekoga ko zna, da pogledam neku enciklopediju, ili makar kartu Francuske? Nemamo, nažalost, transkripcionog rečnika za francuski jezik, ali to ne menja stvar. Za engleski postoje dva odlična transkripciona rečnika Tvrtka Prćića (jedan za lična a drugi za geografska imena), pa ih naši TV-tezgaroši svejedno ne gledaju, što se vidi po njihovim prevodima. Zašto bi, uostalom, prevodioci gledali rečnike ako saradnici “kulturnih dodataka” ne gledaju Pravopis? Eto, u “Večernjim novostima” od 21. maja, u kulturnom dodatku, Ivana Hadži Kostić piše o francuskoj spisateljici koja je napisala biografiju “Simon de Bovuar”, i u celom tekstu ponavlja se “Bovuar”. O toj grešci već sam pisao pre nekoliko meseci, pod naslovom “Ua za kulturni dodatak”, samo što je onda bila reč o kulturnom dodatku “Politike”, koji je francusku umetnicu Luiz Buržoa nazvao “Luis Buržua”. Dosadilo mi je da stalno ponavljam iste opomene, zato pozivam “kulturnjake” da se dogovorimo. Ili ćemo odsad govoriti “trotuar”, “rezervuar”, “repertuar”, “tualeta”, “Renuar”, “Bualo”, “Delakrua”, “Marija Antuaneta”, “zamkovi na Luari”, “Fransuaz Sagan”, “Fransua Miteran” i tako dalje. Ili to, ili ćemo i dalje govoriti o Simon(i) de Bovoar, kako se ona oduvek zvala u našoj štampi, i poštovati tačku 164 Pravopisa, koja kaže “OI kao oa”. I jedno i drugo – ne može. U Italiji je novu vladu sastavio Silvio Berluskoni, i već smo u štampi čitali kako su Putin i neki drugi državnici razgovarali “sa Silvijem Berluskonijem”. Moraćemo, znači, i ubuduće da objašnjavamo da se neko može sastati (na onom svetu) sa Silvijem Strahimirom Kranjčevićem, ili s nekim Rimljaninom koji se zvao Silvije, ali da od “Silvio” instrumental glasi Silviom, isto kao Tokio – Tokiom, radio – radiom, studio – studiom i tako dalje.