MILUTIN ČOLIĆ

Rođen 11. septembra 1919. godine u Potočanju, a u Užicu je maturirao. Počeo je studije književnosti, objavljivao je priče, a odmah po izbijanju Drugog svetskog rata bio je ilegalni aktivist. Nemci su ga uhapsili februara 1942. godine i sproveli u koncentracioni logor u Norveškoj gde je ostao do kraja rata. Posle oslobođenja bio je jedan od osnivača Narodnog pozorišta u Užicu, zamenik a potom i upravnik. Kada 1949. godine odlazi za Beograd, nastavlja da piše i objavljuje tekstove, pozorišne i filmske kritike, kao što je to radio i u Užicu. U dnevni list Politika zapošljava se 1952. godine i ostaće tu do penzionisanja 1986. godine kao pozorišni, kasnije isključivo filmski kritičar. Pisao je za časopise Književnost, NIN, Delo, za Filmsku kulturu... Najveća zasluga Milutina Čolića je što je osnovao nekoliko festivala, od kojih je FEST svakako najdragoceniji, zatim JU-FEST u Aranđelovcu, a po njegovoj ideji je ustanovljen i filmski festival u Herceg Novom. Bio je član žirija na velikim međunarodnim filmskim festivalima u Moskvi, Parizu, Manhajmu, Karlovim Varima, Varni... i u žiriju kritičara na filmskim smotrama u Berlinu, San Sebastijanu, Veneciji... Napisao je 12 knjiga, od kojih je objavljeno 11. U dva dela napravio je studiju o Jugoslovenskom ratnom filmu, autor je knjige portreta najznačajnijih svetskih reditelja, 15 najboljih, kao i knjige putopisa iz Norveške, Nemačke i Japana pod nazivom Maska smrti je cvet. Više puta je nagrađivan najvišim priznanjima za svoj doprinos razvoju filmskog stvaralaštva, i u Politici ali i od strane Udruženja novinara Srbije, vlasnik je Vukove nagrade, Zlatnog beočuga Beograda, Zlatnog pera Instituta za film. Na predlog akademika Stanojla Rajčića, 1991. godine je imenovan za koordinatora za film i televiziju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine, triju ratnih odlikovanja i Ordena sa crvenom zastavom. Oženjen je Rajnom i imaju sinove Miloša i Nikolu, blizance rođene 1957. godine. Miloš je novinar, a Nikola stjuard. Miloš ima dve kćeri – Unu i Ivu, a Nikola ima dve kćeri i sina – Jelenu, Minu i Stefana. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? • Ne očekujem mnogo od nje, jer je samo uteha za sirote. Šta je za vas najveća nesreća? • Bol i nesreća porodice. Kad vam je neprijatno? • Kad sam saznao da me je prijatelj slagao. Paskal kaže: Kad bi ljudi znali šta jedni o drugima govore, na svetu ne bi bilo više od četvorice prijatelja! Koju pesmu volite da pevate? • Legende i O sole mio, jer kad sunce sija i groblje je svetlo. Šta vas izluđuje? • Nasilje nad ženama i majkama. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? • Što sam se oženio Rajnom koja mi je podarila dva sina (blizanca), a oni petoro unučadi. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete večno biti zahvalni? • Persidi, majci i Marku, ocu. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? • Volimo pohvale, iako je jedna laska opasnija nego flaša rakije za pijanca. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? • Nikoga, osim jedne naše Venere a la Botičeli – uživo. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? • Bivši prijatelj je gori od neprijatelja (poslovica). Koji prirodni dar biste hteli da imate? • Nešto duha možda imam, ali šarma i veštine sa ženama. Sada je kasno za to i Boga moliti. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? • Mnogima... Bojanu Stupici i Mići Popoviću najpre, jer kad sam pročitao šta sam o Bojanovoj Mreži i Mićinom Burdušu napisao, i danas me sramota. Sve može da se napiše, ali ništa što vređa umetnikovo dostojanstvo. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? • LJudi nisu skloni da uvažavaju dobre osobine. Ali, ima izuzetaka. Dušan Makavejev je jednom izjavio: Čolić? Zlatiborski humanist i pravednik! Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? • Još manje iluzija, iako bez njih ne možemo. Šta je vaša najdragocenija imovina? • Porodica bez koje, kako i Marks reče, nema ništa. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? • Svi grešimo, ne retko i od straha od greške. Pomišljam da sam uvredio i nekoliko glumaca za koje sam napisao: Oni koje nisam spomenuo, smatraću da mi duguju zahvalnost. Koje su vaše skrivene slabosti? • Pribojavam se bolesti i nevolje bližnjih, olake trpeljivosti i praštanja. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? • Supruga kaže: Nisi od lepih, ali si visok, uspravan, pa i markantan. No, nisi ni od onih drugih. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? • Da najzad Srbija postane zemlja u kojoj neće moći da svako ima pravo. Prava država je jedino ona u kojoj čovek mora da se pokorava samo zakonima, čemu, čini mi se, teži doktor prava Vojislav Koštunica. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? • Oni čiji narod smatra da je najbolje u zemlji čija je istorija dosadna. Ne mislite, valjda, da je to u nas moguće. S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? • Pretenciozno, ali dobro – Jovanka Orleanka. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? • Tesla, Aristotel. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? • Od svih ljudskih strasti najsurovije je vlastoljublje. Dakle, projekat bez toga. Za kog slikara biste dali najviše para? • Renoar, Sava Šumanović, Mića Popović. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete... • DŽokej – volim konje. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? • Da do kraja znam šta je stvarno. Kako biste voleli da umrete? • Da poslednji razgovor imam sa porodicom. Gde želite biti sahranjeni? • Tamo gde bi mi potom došla Rajna. Ko da održi govor nad vašim grobom? • Unuke – Una i Jelena. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? • Uvek sam se manje plašio kraja, nego zaborava.