Bravo, bre, Srbi

Pretpostavljam da vaš izraz lica valja da mi kaže kako niste zadovoljni što više nećete gledati Batića, jedinog advokata koji nije pravnik, i Milana St. Protića, jedinog istoričara koji jeste pravnik. Onda uradite kao njihove familije: zbog dece i trudnica u porodičnim albumima držite samo njihove foto-negative.

Nedostajaće vam egzibicionista Čanak. U ovom mandatu možda bi svoju palestinsku maramu zamenio škotskom suknjom. Tako svi članovi lalinskog parlamenta, ispod stola predsedavajućeg, mogu da vide vojvođansku sramotu izbliza.

Ucveljeni ste zbog manjka Otpora. Fali vam taj spoj ocvale političke neukosti i adolescentske lezilebovićke želje da se amerikanski skauti unovče kao nova lica srpske politike.

LJubitelj ste Crne Ovce. Morao je da ode, kad je hteo da ode. Ovako, ili ste sodomista, kao Vudi Alen. Ili ste normalan ovan. Možda vuk. Ili vas je za dlaku mimoišla Sablja.

Koliko od vas misli da su arkanovci idealni za vođenje tranzicije i ulazak u Evropu. Jedan procenat? Dogovoreno.

Bićete ucveljeni zbog premijera Roštiljdžije, trtastog provincijskog šanera loših viceva iz Niša. Čovek je u svojim rukama držao srpsku vladu, DOS i Demokratsku stranku a izgubio je sve, kao na pokeru, zbog svog mozga kojem je istekao garantni rok.

Neka digne ruku kome će faliti zauljeni Beba. Legija, spusti ruku. Ti se ne računaš. Ko će plakati za Čedom. Legija, kažem ti, spusti ruku. Ko se brine zbog pandura Milića. Opet ti, tetovirani. Stani u red. Nisi prvi koji ih čeka. Ili neko rida zbog robota Kolesara. Kome će, sem zatvoru, nedostajati Vesić, ta pudlica upotrebljavana i kao prase. Autor svih zločina u parlamentu, svih muljanja, gonič svake hajke, zli duh svakog linča, spermatozoid svega mračnog što je napisano u crnogorskoj “Publici”, objavljeno na “Pinku” ili u ovdašnjim tabloidima.

Je l’ zbog njih takvih ovolika moralna panika. Ovolike analize. Vanredne emisije. Zar je ovo mali rezultat srpskih izbora. Da se odstrele neki dokazani ludaci, da se liše statusa i insignija moći neki dokazani crnogorski špijuni, da se otporovski trockisti vrate u obdanište, da se otera kompletna privatna grupa koja je držala Srbiju u stanju permanentnog vanrednog stanja, da se jedna velika stranka liši tutora koji je radio malo za mafiju, malo za sebe. Da se Vuk vrati sa Veljom, da se podrže Labus i Dinkić, da se potvrdi status Koštunice.

Demokratija nije savršena. Ona uvek pruža biračima lepu priliku da urade nešto glupo. Avaj, Srbi nisu iskoristili šansu. Glasali su veoma pametno, veoma racionalno.

NJihov broj na biralištima dokazuje da su građani izašli iz apatije i da su sada ljuti. Da su došli da naplate račune. Da kazne, da opomenu, da nekima daju avans, drugima uzmu kamate.

Rekao bih, sa ovakvim glasanjem, Srbija se nije odlučila. Ona se odmara do sledeće velike odluke. Možda za koji mesec, možda za godinu. Još bih svoju zemlju nazvao carstvom sredine. Još smo ljudi koji se do kraja ne predaju ničemu. Ni poslu, ni mržnji, ni prijateljstvu, ni razumu, ni zdravlju, ni bolesti, ni strastima, ni isposništvu. Još je Srbija sama sebi najveća avantura. Još više volimo svoje bolesti no svoje lekare. Još ovde život ispravlja ono što ljudi zabrljaju.

LJudi, jedna Kalifornija je švarcenegerovana. A ja, za razliku od vas, ne bih mirne duše mogao da kažem kako je Srbija radikalizovana. Po svemu, Tomi danas pripada trećina glasova. Nema je. Vredeće sutra polovinu. Ali, neće je imati. Dva su razloga. Prvo, to nisu čisti politički glasovi. Nije to samo revolt zbog Kosova, Bosne, Krajine, Haga.

Mnogo se teško živi. Mnogo se krade. Strašno laže. Još se ubija. Napravljene su klase bahato bogatih i beznadežno siromašnih. Pojavila se beda i glad. Korupcija je umrežila Srbiju preciznije od Interneta. LJudi traže brzo, jevtino i bezbolno rešenje. Naime, u našoj je prirodi da za sve što radimo nećemo da platimo punu cenu. Ovaj sistem se odrekao Slobe tek kad je njegovo održavanje na vlasti postalo skuplje nego njegovo rušenje.

Radikali izgledaju kao jevtin odgovor. Kao sistem za smirivanje, sređivanje i zapošljavanje Srbije. NJihovi su glasovi u embrionu politički, a u širem krugu čisto socijalni. Toma je danas manje ultranacionalista (nije mu korisno) a više sindikalni lider obespravljenih, beznadežnih i gladnih. Na toj osnovi zašto mislite da je nemoguća vlada desnice. Ne zbog toga što analitičari brbljaju, već samo iz jednog razloga: radikali neće vlast u ovom deljenju! Ponavljam, oni danas žele moć, a ne vlast. Snagu će demonstrirati na pitanju izbora predsednika parlamenta i ustava. Biće mekani i prijateljski raspoloženi. To im je preporuka.

Toma hoće vlast u sledećem ciklusu kad podrška radikalnom redu i radikalnom radu bude natpolovična. Biće dovoljna svađa demokrata, biće dovoljno produbljenje krize, biće dovoljna još neka afera i Tomin taksimetar otkucavaće po pet procenata na svaku demokratsku glupost. Mogu da sede još dve godine na klupi za rezervne igrače, dok ih trener ne zamoli da uđu u igru. Onda će uzeti vlast, jer će masovnom podrškom birača i totalnom kontrolom čitavog sistema i medija moći da amortizuju nezadovoljstvo Srba brzinom promena. Oni menjaju sebe. Napredak se kod radikala vidi: danas ih interesuje uspeh, a ne doktrina.

Kako Srbi danas žive i šta je sve DOS uradio Srbiji, ko bi mogao da zameri Srbima da su na ovim izborima dali svu vlast radikalima. A nisu. Samo su opomenuli. Neke kaznili. Ćuteći rekli da klizimo ka Srbiji politički podeljenoj pola-pola. Takav nam je život. Pola mrtvi, pola živi. Pola levo, pola desno, polovina u sredini. Pa to je tri polovine? Znam, ništa kod nas nije normalno.