Rimska noć u Viminacijumu

Viminacijum, nekadašnji rimski grad i vojni logor za nekoliko dana zablistaće punim sjajem, kao što je to i bio u svojoj šest vekova dugoj istoriji, odnosno do sredine 5. veka nove ere kada su ga razorili Huni. Povod je koncert svetske dive Eme Šaplen koji će se 30. avgusta održati u Mauzoleju ovog antičkog grada koji predstavlja njegovo najznačajnije otkriće. Ova manifestacija nazvana Rimska noć ima za cilj popularizaciju istorijskog i arheološkog nasleđa antike na teritoriji današnje Srbije. Sirmijum (Sremska Mitrovica), Singidunum (Beograd), Viminacijum (Kostolac), Trajanova tabla i most (Đerdap), Dijana (Kladovo), Feliks Romulijana (Zaječar), Medijana (Niš) i Justinijana Prima (Lebane) čine 600 km bogatog antičkog nasleđa koje predstavlja neprocenjivo kulturno nasleđe u regionu. Niz akcija i koncerata koji su planirani da se u nekim od ovih lokaliteta održe, treba da podsete da je sadašnja teritorija Srbije nekada obuhvatala veliki deo granica Rimskog carstva. Sve navedeno treba Viminacijum i Srbiju da stavi na kulturnu mapu Evrope, ali istovremeno i da pokaže da kultura može da bude ekonomski održiva i profitabilna, uprkos mišljenju i praksi da je veliki budžetski potrošač. O neprocenjivom značaju koji svaki od ovih lokaliteta ima suvišno je pisati, ali, nažalost, za razliku od svih ostalih trenutno je jedino Viminacijum doveden do nivoa da u njemu mogu da se obavljaju akcije ovog tipa. Na ostacima arheološkog parka Viminacijum, koji je u drugom veku imao status grada, odnosno bio glavni grad rimske provincije Mezije, sada se nalaze sela Stari Kostolac i Drmno u blizini Požarevca. Prostor nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora zauzima površinu od 450 hektara šire gradske i 220 hektara uže gradske teritorije, dok se iskopine iz rimskog perioda nalaze u oraničnim brazdama. Još u 19. veku su se nazirali obrisi Viminacijuma odnosno široke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorišta, kupatila, vodovod, gradski bedemi i kule. Trenutno se na Viminacijumu mogu videti rimske terme, vojni logor, Mauzolej u kome je sahranjen rimski imperator sa fascinantnim fresko-živopisom, a započeto je i iskopavanje jedinog rimskog amfiteatra na tlu Srbije koji inače ima 12.000 mesta. U Mauzoleju su izloženi i prvi hrišćanski grobovi nađeni posle Milanskog edikta 313. godine kada je hrišćanstvo priznato za zvaničnu veru i oni će tu biti i za vreme koncerta. Takođe, do sada je na Viminacijumu pronađeno i 13.000 grobova, 30.000 predmeta, oko 700 od srebra i zlata a napravljen je i veliki broj replika nađenih predmeta koji se prodaju kao suveniri. Sve to, u proteklih godinu dana videlo je više od 50.000 turista, što pokazuje model uspešnog i ekonomski održivog poslovanja u kulturi koji treba da bude jedan od imperativa i ostalim kulturnim poslenicima. Koncert Eme Šaplen biće povod da Viminacijum bude stecište diplomatske, kulturne, naučne i druge elite iz Srbije i regiona i njihove donacije po rečima našeg sagovornika “treba koncert da dovedu do nule tj. da bude isplativ”. Do sada je svoj dolazak potvrdilo osamnaest ambasadora, iz Italije takođe dolazi pet ambasadora, ima gostiju iz Argentine, Venecuele a s obzirom na to da se te večeri na Viminacijumu slavi i 200 godina Beogradskog univerziteta, dolaze svi dekani, sadašnji i bivši rektori, direktori instituta, Čikonjani rektor najstarijeg univerziteta u Bolonji, Mazoti, Pjaćeti, potpredsednik Fruli Venecija Đulija, četvrte regije u Italiji po ekonomskoj snazi itd. Kako je na zvaničnom sajtu navedeno, do sada su među najvećim donatorima: Ambasada SAD, Večernje novosti, JKP Gradsko zelenilo Beograd, Lučka kapetanija Beograd, Mostogradnja Beograd, Univerzitet Beograda, Findomestik banka itd. Povodom koncerta, prostor Mauzoleja opremljen je binom iza koje se nalazi dvadeset kvadrata veliki LCD ekran a van Mauzoleja takođe će se nalaziti dva velika ekrana sa odgovarajućim ozvučenjem, tako da će sa bilo koje pozicije moći da se prati ovaj scenski spektakl koji će prikazivati običaje rimske kulture. Reditelj Srđan Radosavljević proveo je osam dana na Ratnom ostrvu, gde je snimao jedan deo filma (za tu priliku nabavljena je i oprema rimskih legionara iz Londona) i ukupno 115 minuta vizualizacije će pratiti nastup ove francuske dive. Osim nje, sastavni deo muzičko-scenskog spektakla su domaći i strani muzičari pod vođstvom Ognjena Radivojevića i hor RTS-a a bina će za tu priliku biti opremljena rimskim dekorom. Za potrebe VIP tribina koje mogu da prime 350 do 400 gostiju, sa tri strane Mauzoleja skida se zaštitno-krovna konstrukcija. Najbliži bini biće posetioci u plavoj, VIP zoni, koja je namenjena donatorima sa najvećim prilozima (300 mesta) a ostalim važnim sponzorima i donatorima koncerta omogućiće se prisustvo u narandžastoj VIP zoni. Svi VIP gosti biće specijalno za tu priliku obučeni u rimske toge i tunike. Ostali posetioci imaće mogućnost da besplatno prisustvuju koncertu u zelenoj zoni i kako Korać ističe, poželjno je da publike bude u što većem broju, a naročito lokalne, iz Braničevskog okruga. Direktor Viminacijuma dr Miomir Korać za NIN objašnjava: - Mi smo preuzeli model Metropoliten muzeja koji je privatni muzej a u kome je ulaz slobodan. Tu malim, sitnim slovima piše da je karta 12 dolara, tako da ako hoćete možete da ne platite, ali većina posetilaca plati i više od cene karte. Tako će i Viminacijum svoje goste sačekati sa legionarima, vestalkama, rimskim dvokolicama, hranom napravljenom po rimskoj recepturi i svim onim što ambijent čini rimskim. Svi će biti diskretno ponuđeni da daju donaciju od 20, 30, 50 dinara, onoliko koliko neko smatra da koncert svetske dive vredi. Ako neko smatra da ne treba da plati, niko ga neće zadržavati i slobodno može da prisustvuje koncertu. Ideja je bila da ovo bude prva inicijalna stvar da se dovedu veliki umetnici i već sada pregovaramo sa jednom drugom svetskom zvezdom o nova četiri koncerta u Sirmijumu, Viminacijumu, Feliks Romulijani i Medijani tokom narednog leta. Ideja je da u antičkim objektima začujemo glas ili instrument velikog umetnika. Taj spoj je izvanredan i to između ostalog potvrđuje i Ema koja se sprema da snimi spot na Viminacijumu. Međutim, ono što svojim značajem prevazilazi koncert je upravo završena izgradnja naučno-istraživačko-poslovno-edukativno-turističkog centra Dunavskog Davosa koji će javnosti takođe biti prezentovan 30. avgusta. U njemu će za tu priliku biti izložen i određen broj predmeta nađenih na Viminacijumu a tu će takođe biti priređen i koktel za VIP goste. Ovaj objekat od 4.000 kvadrata napravljen je za nepuna četiri meseca, ima podzemni troetažni objekat, ukopan je 10 metara ispod zemlje, ima betonske zidove od 60 cm, pokriven je rimskim tegulama, tj. na način kako su rimske kuće bile pokrivane i njegova namena je višestruka. Centralni deo podzemnog prostora je već sada pripremljen za muzej fresko-slikarstva. Dvorana visoka 5,5 metara ima iskasetiranu tavanicu koju su uradili naši i italijanski mozaičari i gde je na zlatno-plavom nebu staklenom pastom iz čuvenog Murana, iz Venecije, urađena kopija Gala Placidije iz Ravene. Do proleća je planirano da se obezbede mikroklimatski i svi drugi uslovi neophodni za muzej a već sada je angažovan muzealac iz Beča koji treba da osmisli koncepciju izlaganja zlatnih i ostalih predmeta nađenih na Viminacijumu. Jedna od namena Dunavskog Davosa je i da se u njemu potpisuju zvanični dokumenti jugoistočne Evrope kao i da se u njega dovodi određena klijentela koja će tu boraviti, platiti i učestvovati u arheološkim iskopavanjima. Međutim, centralni deo Dunavskog Davosa, kao što Korać naglašava, namenjen je za muzej fresko-slikarstva jer samo do sada na nekropolama Viminacijuma nađeno je 28 oslikanih fresko-grobnica i te freske sada se nalaze u određenim objektima u Viminacijumu i u muzeju u Požarevcu. Inače, najznačajnije freske kasne antike su nađene na Viminacijumu i trenutno može da se vidi nekoliko fresaka u nekropolama u Mauzoleju. Sve one svoje mesto su našle u bogatoj monografiji Slikarstvo Viminacijuma u kojoj su studiozno obrađeni svi aspekti fresko-živopisa. Ovo slikarstvo je, između ostalog, potvrdilo jedno staro i jedno novo saznanje a to je da su pagani i hrišćani sahranjivani u zajedničkoj nekropoli. Ova trojezična monografija, bogato ilustrovana kvalitetnim reprodukcijama, objavljena je prošle godine, a s obzirom na to da je za novu monografiju već urađena korektura, u toku jeseni se očekuje njen izlazak iz štampe. Nova monografija objedinjuje sve segmente Viminacijuma i daje sveobuhvatnu analizu i retrospekciju dosadašnjih otkrića i istraživanja, što nažalost za sada nema nijedan drugi lokalitet kod nas. Sve navedeno govori u prilog tome da je ovakav vid prezentovanja arheološkog lokaliteta koji nudi Arheološki park Viminacijum isplativ, nezavisno od strane sa koje se posmatra. Činjenica da je šesnaest rimskih imperatora rođeno na tlu današnje Srbije svedoči o značaju ovog prostora u antičkom Rimskom carstvu ali ukazuje i na potencijal za stvaranje jedinstvenog turističkog brenda u regionu. U tom cilju je pokrenut pan-evropski projekat zajedno sa vladom Italije, nazvan Itinerarium Romanum Serbiae (Putevima kulture rimskih imperatora) gde svi naši arheološki lokaliteti, zajedno sa Monom iz Qubljane i Siscijom iz Hrvatske, treba da se povežu u jedinstvenu rutu. Takve rute u svetu postoje i ekonomski su više nego održive ali da bi došlo do realizacije te ideje, između ostalog naši lokaliteti moraju da se dovedu u zadovoljavajuće stanje. Međutim, kako saznajemo, na primer u Medijani, stvari se ne odvijaju onako kako bi trebalo i kako je najavljivano. - Novac smo im dali, sve smo im uradili ali onda im uvek nedostaje jedan, pa drugi, pa treći dokument. Neki put nije dovoljan novac jer veliki projekat ne nosi novac već energija koju uložite u to – zaključio je Korać za NIN.