Janšine patriotske igre

Sada moramo da se odlučimo: hoćemo li verovati našem predsedniku vlade (Janezu Janši) ili novinaru finske televizije?”, obratila se gledaocima u dramatičnom tonu voditeljka informativne emisije “Svet” TV-stanice “Kanal A”. To je dilema koja muči slovenačke birače posle eskalacije afere zbog otkrića korupcije prilikom ugovaranja kupovine 135 borbenih oklopnih vozila 8x8 marke “patrija”, za Slovenačku vojsku. Da paradoks bude potpun, korupciju, koja je pratila nabavku rečenih osmotočkaša, nisu otkrili slovenački organi, već je glas o mitu dospeo u Sloveniju iz Finske, odakle je procurilo da su finski kriminalisti još u maju obavili prva hapšenja u “Patriji” zbog “slovenačkog posla”, teškog oko 278 miliona evra. Predstavnik “Patrije” za Sloveniju Reijo Nitinen je celo leto proveo u finskom pritvoru, a iako se direktor “Patrije” Jorma Vitakorpi kleo slovenačkom ministru odbrane Karlu Erjavcu da zvanično nije osumnjičen za ikakve kriminalne radnje, usledio je demanti finske kriminalističke policije, a Vitakorpi je nedavno dao ostavku na funkciju. U žiži javnosti se našao i muž finske ambasadorke u Sloveniji Andrej Mladenov, takođe predstavnik “Patrije” za ovaj deo sveta. U Sloveniji je skandal doživeo vrhunac 1. septembra, kada je finska javna televizija YLE u udarnom terminu, u programu “MOT” koji redovno objavljuje priloge iz domena istraživačkog novinarstva, emitovala emisiju provokativnog naslova: “Istina o ’Patriji’”. Reporter YLE Magnus Berglund sklopio je napetu priču, mozaik svedočenja vodećih ljudi “Patrije”, vođe finskih kriminalista i sagovornika iz Slovenije, među kojima su, između ostalih, predsednik slovenačke antikorupcione komisije Drago Kos, bivši direktor slovenačke oružarske perjanice (Sistemska tehnika) Milan Švajger, poslanik opozicionih socijaldemokrata i donedavni šef slovenačke parlamentarne komisije za istragu nelegalnih nabavki oružja Milan Cvikl koga su poslanici vladajuće SDS, kako bi zaštitili šefa stranke Janšu, oterali s funkcije kada je izgledalo da je Cvikl nadomak rasvetljavanju proteklih skandala oko preprodaje oružja liferovanog iz Slovenije snagama Franje Tuđmana, odnosno Alije Izetbegovića od 1991. godine nadalje. Berglund je u emisiji pratio trag novca koji je finska “Patrija” uplatila “posrednicima” na ime mita za ugovaranje nabavke oklopnjaka za Slovenačku vojsku (SV). U zaključku dolazi do spoznanja da je glava te hobotnice “gospodin J”. A iza “J” se skriva figura koja u Sloveniji odlučuje o kupovini naoružanja za SV, čiji inicijal se navodi u “Patrijinim” dokumentima do kojih je novinar došao. “‘J’ je Janez Janša, slovenački premijer... Drugim rečima: ‘Patrija’, čija vlasnica je finska država, podmitila je slovenačkog premijera”, saopštava spiker potkraj emisije “Istina o ‘Patriji’”. Vest je munjevito stigla u Qubljanu – iste večeri u poslednjim vestima jedna ljubljanska komercijalna televizija prenosi da je u Finskoj pukla “medijska bomba” koja teško tereti slovenačkog premijera. Provladini mediji sa TV Slovenija i Slovenačkom novinskom agencijom (STA) na čelu kreću u pranje reputacije slovenačkog premijera. Problem je što slučaj “pada” usred predizborne kampanje uoči slovenačkih parlamentarnih izbora zakazanih za 21. septembar. Janšinoj stranci popularnost poslednjih meseci opada zbog učestalih afera za koje javnost osuđuje vladu, od nekvalitetne gradnje tunela na autoputevima (okrivljeno je preduzeće SCT, budući graditelj mosta kod Ade ciganlije u Beogradu), preko desetogodišnje gradnje Pedijatrijske klinike u Qubljani i propusta u gradnji Onkološke klinike (u oba slučaja je takođe prozvan SCT, najveći izvođač državnih radova na najrazličitijim gradilištima), do propusta u radu slovenačke obaveštajne agencije; zato “Istina o ‘Patriji’” dobija novu dimenziju, kada Janša u studiju TV Slovenija pominje zaveru i odbacuje tvrdnje finskih novinara rečima da je sve “laž i konstrukt” u cilju njegove diskreditacije uoči izbora. Janša ide i korak dalje – izjednačava sebe sa državom i grmi da je “Sloveniji naneta sramota” pošto je “uzdrmana verodostojnost slovenačke države”; umesto da se i u Sloveniji, kao u Finskoj, intenzivira istraga koja bi pokazala ko je podmićen od slovenačkih državnih funkcionera koji su pregovarali sa “Patrijinim” emisarima, policija obavlja “informativne razgovore” sa slovenačkim sagovornicima finskog novinara. Slučaj je ispolitizovan do usijanja u trenutku kada se Janša, zajedno sa prvacima vladajuće koalicije, obrušio na “unutrašnje neprijatelje” koji su ga oblatili preko Finske. Ovdašnja javnost je tako danima, umesto da sazna pozadinu kupovine oklopnjaka za SV, preko državnih medija kljukana hajkom na “izdajnike”, kako su označeni predstavnici opozicionih socijaldemokrata, čiji je član Milan Cvikl govorio za finsku televiziju; u istu kategoriju (izdajnika) ubrojani su i neki nezavisni novinari, među kojima je Janša žigosao Blaža Zgagu, inicijatora prošlogodišnje peticije 571 slovenačkog novinara protiv gušenja slobode misli i izražavanja u Sloveniji. Onako kako radi kod kuće, Janša je pokušao i u Finskoj – zatražio je da novinar Berglund pokaže dokumente i dokaze za svoje tvrdnje, ili da mu se izvini. U suprotnom, zapretio je, slede tužbe. Janša je usput na istu temu pričao sa finskim premijerom, a šef diplomatije Rupel sa finskim kolegom. Usledio je hladan tuš – finska strana odgovara da su mediji u Finskoj u svom radu nezavisni, a isto tako policija i tužilaštvo. Sledi pokušaj slovenačkog Ureda vlade za informisanje, koji vodstvu YLE šalje zahtev na sedam strana u kome, ukratko, zahteva snimanje “Istina o ’Patriji’ – 2. deo”, te da tu učestvuju “suprotna mišljenja”, a emisija prikaže u istom terminu i sa istim brojem gledalaca kao prva. YLE i to odbija jer je Janša imao priliku da govori pošto je Berglund, snimajući priloge u Qubljani, zamolio i slovenačkog premijera za komentar, na šta je od Službe za odnose sa javnošću primio osion odgovor da “Kabinet (slovenačkog) predsednika vlade ne može da komentariše dokumente koje nije video”, što je objavljeno u epilogu “Istine o ‘Patriji’”. Novinar finske nacionalne televizijske stanice i autor emisije Magnus Berglund takođe odbacuje Janšin zahtev, uz tvrdnju da raspolaže dokumentima koji terete slovenačkog premijera, ali da ih sada neće pokazati u javnosti, jer finsko zakonodavstvo kaže da to nije moguće dok finska policija predmet ne preda tužiocu posle čega počinje sudski proces, što se očekuje početkom 2009. Na pitanje ko mu je dostavio dokumente koji inkriminiraju Janeza Janšu, Berglund odbija odgovor jer “štiti svoje izvore informacija”, ali potvrđuje da je iz dokumenata nedvosmisleno jasno da je “J” slovenački premijer. Sve je počelo februara 2007. godine kada je novac iz Finske uplaćen na račun čiji je vlasnik austrijska firma “Riedl Handelsgesellschaft m.b.H”. Wen gazda Ridl i sam je bio predmet obrade austrijske policije prošle sedmice, koja je obavila i premetačinu u Ridlovom stanu, jer je on uplatio 2,8 miliona evra biznismenu austrijsko-slovenačko-hrvatsko-kanadskog državljanstva Valteru Volfu. Volf je nedavno bio gost u emisiji “Ponoćni klub” RTV Slovenija, gde je priznao kako je 90-ih godina prošlog veka jedva čekao da iz Slovenije budu oterani južnjaci (Srbi), kako bi konačno mogao da dođe i radi poslove. Navodno od tada datiraju njegove odlične veze sa slovenačkim političkim vrhom. “Patrijina” operacija sa Ridlom i Volfom naletela je na prepreku kada je Volf pokušao da prebaci novac na račune u Lihtenštajnu, Bliskom istoku i u Australiji. Jeste da austrijsko zakonodavstvo dopušta “provizije” za posrednike prilikom sklapanja nekog posla, ali druge države, poput Finske, to ubrajaju u krivične delikte. Zato, kada je Volf pokušao da podigne 300.000 evra u gotovini, banka to ometa i šalje izveštaj austrijskoj službi za sprečavanje pranja novca, koja obaveštava Finsku i Sloveniju. Finski istražitelji su proteklih meseci utvrdili tokove novca koji je otišao za mito. Stoga Drago Kos, šef slovenačke antikorupcione komisije, tvrdi da će osobe, navedene u “Patrijinim” dokumentima kao učesnici u deobi mita, “teško naći izgovor gde su preneli novac – sve je zapisano kristalno jasno i razumljivo”. Nije misterija ni zašto se “Patrija” upustila u avanturu sa davanjem mita kako bi sklopila “slovenački posao”. Finska oružarska industrija suočena je sa surovom konkurencijom na svetskom tržištu, što je za YLE potvrdio i Heiki Hulkonen, direktor “Patrijinog” odeljenja za oklopna vozila: “Na gotovo svim (međunarodnim) tenderima na kojima smo učestvovali, takmičimo se sa proizvodima ‘General Ddžnamics’ iz SAD; ta firma ima dve filijale, jednu u Švajcarskoj i drugu u Austriji; nekoliko puta smo uspeli da pobedimo, a onda bismo izgubili, zato je trka uvek napeta jer drugoplasirani ne dobija utešnu nagradu – u pitanju su velike sume i ulozi su vrlo visoki.” “Patrija” je u slučaju Slovenije ocenila da bez “podmazivanja” neće dobiti posao, posebno što je ekspozitura “General Ddžnamics” iz Austrije bila favorizovana jer je Slovenačka vojska od nje već nabavila oklopnjake 4x4. Da “slovenačke patriotske igrarije” budu potpune, američko-austrijski oružarski koncern je proteklih godina tesno sarađivao sa slovenačkom “Sistemskom tehnikom” koju je “Patrija” naprasno izgurala iz “slovenačke najveće narudžbine vojne opreme u ovoj deceniji” (YLE) – odnosno iz sklapanja oklopnih vozila 8x8. Posle toga se u regionu Slovenačke Koruške lane digla buna, ali su narodni protesti jenjali zajedno sa idejom da se regija otcepi od Slovenije i maćehinske Qubljane. Demonstracije su se iz Ravni na Koroškem prenele čak i na pločnik ispred slovenačkog parlamenta, gde su radnici “Sistemske tehnike” i njihove porodice i rodbina pokušali da ubede poslanike da “Slovenija Fincima uskrati veliki državni posao”, i zbrine Slovence, a ne da “hrani Fince”. Parlamentarna većina, koju čine poslanici Janšine stranke, oglušila se o vapaj Korušanaca, a “Sistemska tehnika” je zbog gubitka posla na koji je računala, zatvorila vrata pogona i rešila se viška radne snage. Dok jednima ne smrkne, drugima ne svane – ubrzo je na drugom kraju Slovenije, u Šoštanju, nikla fabrička hala koju je izgradilo “Gorenje”, jer je “Patrija” izabrala “Gorenje” za kooperanta koji sklapa oklopnjake za potrebe SV. Ari Talvenheimo, “Patrijin” direktor za nove proizvode, na Berglundovo pitanje kako je moguće da fabrika koja sklapa frižidere – radi vojnu opremu, odgovara da “to uopšte nije teško – montaža vozila uz solidna uputstva i naše desetogodišnje iskustvo ne nosi velik rizik, svako može to da nauči, radi se o običnoj montaži”. Finska nacionalna televizija otkrila je da je “Patrija” na ime mita platila “slovenačkim posrednicima” 7,5 odsto od ukupne svote (koju će Slovenija platiti za finske osmotočkaše), tačnije, 21 milion evra. Premijer Janša je proteklih dana majstorski gurnuo glavni problem “finskog posla” (raspravu o podmitljivosti) u zadnji plan; biračima je u utorak u parlamentu serviran orkestriran napad na razjedinjenu opoziciju, koja je optužena da prljavim metodama pokušava da se dočepa vlasti. Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je Janšin manevar urodio plodom, jer rejting njegove partije SDS raste, dok popularnost suparničkih socijaldemokrata sa kojima je SDS bila doskoro izjednačena, opada. “Histerične protestne note, izgubljene Interpolove depeše, foliranje glavne državne tužiteljke Barbare Brezigar. Stvarno je super biti političar – zezneš stvar a onda si plaćen kadar da ‘spasavaš nastalu situaciju’; zar misle da smo svi ludi?”, protestuje jedan od blogera na portalu “siol.net” povodom rasprave o “Patriji” i korupciji u državnom vrhu. Aktuelnu politiku je na svojoj koži iskusio i policijski inspektor Kaj-Erik Bjorkvist, glavni finski istražitelj u aferi “Patrija”, koji priznaje da mu ovih dana “nije lako” jer iz Qubljane stiže nekoliko desetina telefonskih poziva dnevno, pa na osnovu toga zaključuje da je u Sloveniji “divlje”. O pojedinostima istrage odbija da priča, ali potvrđuje da nema sumnje da je korupcije u ovom slučaju bilo. “U rukama imam čvrst slučaj. To pre svega važi za deo istrage koja se odvija u Finskoj; pregledali smo ogroman materijal i još imamo mnogo da pregledamo. Istragu ćemo u bliskoj budućnosti morati da prenesemo i u inostranstvo. Istraga mora što pre da se digne na međunarodni nivo”, potvrdio je Bjorkvist za ljubljansko “Delo”, začuđen što se u Sloveniji javnost bavi odgovornošću novinara, a ne onih koji su upleteni u aferu. “Ja sam u svom radu nezavisan. Nikada mi niko nije pravio nikakve probleme”, ruga se Bjorkvist naporima Janšine vlade da izvrši politički pritisak na finske istražitelje i tužilaštvo kako bi se afera zataškala. Bjorkvist opominje slovenačku publiku da je ceo slučaj “pre svega pitanje morala i pravosuđa, a tek onda medija”. Slično rezonuju finski novinari, čiji je nacionalni sindikat s prezirom odbacio zahteve slovenačke vlade da se YLE, odnosno novinar Berglund izvini premijeru Janši. “Priča o ‘Patriji’ me je – kao poreskog obveznika – pošteno uzbudila. Finska je do sada bila država sa najnižim stepenom korupcije na svetu. Neko se igra našim ugledom. Svakako da je važno kakvi će biti rezultati istrage, ali vodeći ljudi ‘Patrije’ koja je u 73-odstotnom vlasništvu (finske) države – morali bi da se ponašaju drugačije. Nekadašnji predsednik uprave ‘Patrije’ Jorma Vitakorpi kaže da je njihov način delovanja modus vivendi oružarskog poslovanja ali javno nije nikada rekao da je (u slovenačkoj aferi) nedužan… Čak i ako bi ‘Patrija’ na sudu dobro prošla, svi vodeći kadrovi moraju da odu, jer se nisu ponašali mudro i jer su naštetili ugledu Finske, dok je ‘Patrija’ zauvek izgubila dobro ime”, komentariše Kusta Hulko, novinar finskog političkog nedeljnika “Soumen Kuvalehti”, podsetivši da je autor šokantne emisije “Istina o Patriji” – “ozbiljan i ugledan novinar”. Magnus Berglund, autor emisije, suočen sa lavinom optužbi iz Slovenije da je saučesnik u “zaveri protiv slovenačkog premijera”, odgovara da je sve to “surrealistički”, jer “u Sloveniji očito ne razumeju da je posao novinara da istražuje i da ono što je otkrio – objavi”. Dopisnik nemačkog “TAZ”-a iz Stokholma Reinard Volf poredi lik Janeza Janše sa nepopularnim poljskim predsednikom Kačinjskim u tekstu “Slovenijo, danas živimo u EU, u Evropi”. Slično je Janši poručila programska direktorka televizije YLE Rita Pihlajamäki, osvrnuvši se na sličan slučaj kada je italijanski premijer Silvio Berluskoni hteo da tuži neke finske novine, pa je odustao. Berluskoni je shvatio da se ne valja svađati sa sedmom silom, naročito ako mu nije nadohvat ruke. Pitanje je može li to razumeti i Janša.