Šta bi De Gol danas rekao?

U Jelisejskoj palati, nova prva dama Francuske, Karla Bruni-Sarkozi, završava ručak sa Sarom Braun, ženom premijera Velike Britanije Gordona Brauna. Dok sam čekala ispred, u velikoj sobi za primanje ispunjenoj elegantnim nameštajem iz doba Drugog carstva, kroz vrlo velike prozore gledala sam osunčane lavirinte negovanog šimšira oivičenih lecinijom sa plavim grozdovima cvetova sličnih bagremu. Vrata preko puta naglo su se otvorila i Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, trčeći je uleteo u sobu. “Bonjour”, uzviknuo je dok je ulazio u odaje svoje supruge i zalupio vrata. Iako sam već čula da Sarkozi voli da ga percipiraju i fotografišu kao čoveka od akcije, ipak je uzbudljivo videti ga kako trči kroz sobu, baš kako ga prikazuju političke karikature. Izabran maja 2007. na desničarskoj i proameričkoj platformi i očekivanoj la rupture, Sarkozi je obećavao prekid sa tradicijom i zakonima okoštale Pete republike. Posle formiranja mešovitog kabineta koji je uključio socijaliste i dosta lepih žena, kao i kćer severnoafričkog doseljenika, koja je postala ministar pravde, očekivanja su bila velika. Hiperaktivni Sarkozi, izabran na ovu funkciju u 52. godini, mnogo mlađi negodotadašnji francuski predsednici, političku karijeru je počeo kao gradski savetnik u Neiju, bogatom pariskom predgrađu, sa samo 22 godine. Međutim, saplitanje oko brzog razvoda od druge žene Sesilije, samo pet meseci pošto je ušao u predsedničku kancelariju, i otvoreno pojavljivanje sa Karlom Bruni i brzo venčanje, tri i po meseca posle razvoda, uz činjenicu da je nekadašnja manekenka i pevačica bila u vezi sa Mikom DŽegerom, jednim bivšim lovcem na naciste, pa i bivšim predsednikom francuske vlade, socijalistom, bili su malo de trop, čak i za Francuze. Oni su onda primetili i Sarkozijevu sklonost ka druženju sa milijarderima, opsesiju slavnim ličnostima, stalno nošenje naočari „rejban“, a da se ne govori o boravku sa golišavom Bruni u muslimanskom Egiptu. U maju je predsednikova popularnost pala na 32 odsto, a bila je 50 i 60 odsto, šest meseci posle izbora. Deo Sarkozijevog problema su i nerealizovana obećanja iz predizborne kampanje. Francuzi garantuju radnicima pet nedelja plaćenog godišnjeg odmora i pravo da odbiju ponuđeni posao dok su na birou za nezaposlene, ukoliko to ne odgovara njihovim željama i standardima. Kad je ekonomija počela da tone, Sarkozijeve velike reforme - pokušaj ukidanja 35-časovne radne nedelje, smanjenje povlastica za državne penzionere i obnavljanje univerzitetskog sistema - izazvale su masovne demonstracija koje su ga prisilile na redukciju ambiciozne agende. Bilo je tu, međutim, i problema koje je on sam sebi pravio. Kad je Sarkozijeva žena Sesilija otišla u Libiju da pomogne oko oslobađanja bugarskih medicinskih sestara i palestinskog doktora, koji su optuženi za inficiranje libijske dece HIV-om, novi predsednik je dozvolio pukovniku Gadafiju da razapne šator, bukvalno, na travnjaku preko puta Jelisejske palate. Čitavih pet dana! Kad je shvatio da to smeta jevrejskim glasačima, Sarkozi je odmah objavio da svaki đak u francuskim osnovnim školama treba da u sebi nosi i dušu jevrejske dece umorene u holokaustu. Ništa od toga nije ispalo dobro, pre svega zbog konzervativnih i mnogo starijih članova vlade. Žan-Lik Mano, Sarkozijev politički savetnik, rekao mi je: „Ti ljudi ne menjaju žene svake nedelje.” Francuzi posle toga nisu mogli da se pomire ni sa Sarkozijevim stilom života. Uskoro je bio poznat kao “le President Bling-Bling”, jer je u zemlji dobar ukus sveta stvar. „Konverzacija u narodu je postala potpuno banalna, kao razgovori o cenama ručnih časovnika”, pričao mi je Mano. Ali mnogi su mi, takođe, govorili da je Karla pomogla Sarkoziju da se pribere i navodili njeno insistiranje da se Nikolas otarasi velikog zlatnog „roleksa“ i zameni ga elegantnim Patek Philippe-om. Zbog nje je prekinuo i besomučno džogiranje u Bois de Boulogne, javnom parku u zapadnom delu Pariza. Francuzi su inače bili užasnuti slikom svog predsednika oblivenog znojem. Danas Brunijeva i Nikolas trče u parku Jelisejske palate. Da Francuzima nikad nije rečeno kako je pokojni predsednik Fransoa Miteran imao dve porodice i da nisu saznali da je njegova kćer plod ljubavi sa drugom ženom, morali bi se navikavati na Sarkozija. Ovako, iako su o Miteranu saznali neobične činjenice tek kad su iza njegovog kovčega sa zakonitom suprugom i kćeri videli i suprugu i kćer iz nelegalnog braka, ostalo im je u sećanju kako je živeo i taj msje koji je čitao na latinskom, bio diskretan i gospodstven, a na prvi pogled toliko različit od neobuzdanog Sarkozija. Francuska je stara zemlja i od predsednika očekuje da se ponašaju u monarhističkoj tradiciji. Sarkozijevi kritičari zaključuju da je izgubio osećaj ravnoteže i da traći ekstraordinarni mandat. Predsednik se pojavio pet minuta pošto je ušao u sobu, praćen lepršavom nevestom koja je, bez potpetica, viša od njega za 6-7 santimetara. Uz njih su gospođa Braun i dva muškarca, verovatno savetnici. Gospođe su raspravljale o smrtnosti među majkama male dece, a Karla-Bruni Sarkozi (40), bogata italijanska naslednica čije se golišave slike iz perioda dok je bila manekenka vrte na Internetu, lako je vladala situacijom. Istovremeno, dok popularnost njenog supruga dostiže podrumski nivo, ona oduševljava lepotom i elegancijom. Kad su kao par u martu posetili englesku kraljicu, Englezi su bili oduševljeni njenim perfektnim ponašanjem i pameću – prava DŽeki Kenedi. „Maštovita, bistra i obrazovana, a zna da se ophodi”, kaže dizajner Karl Lagerfeld koji je često uzimao Brunijevu kao manekenku. „Govori mnoge jezike. To je, u neku ruku, opterećenje za supruge predsednika drugih država koje - stojeći uz tu savršenu kreaciju prirode, koja može da obuče bilo šta i lepo izgleda, i govori bilo šta a da to bude pametno - osećaju nelagodu.” Tokom junske posete Francuskoj DŽordž V. Buš je bio opčinjen rekavši Sarkoziju usred konferencije za štampu: „Bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam mogao da se sretnem s vašom suprugom. Zaista je sposobna i pametna žena i sad vidim zbog čega ste se oženili njome. Ali, vidim i zbog čega se ona udala za vas.” Bruni me je odvela na drugu stranu sobe da upoznam njenog muža. „Bonjour, Morin”, rekao je uz široki osmeh. „Da li vam Karla pomaže?”, pitala sam. Brunijeva je zagrlila predsednika i privukla ga da ga poljubi u obraz i prešla nosom preko njegovog lica. Blistajući od sreće, Sarkozi kaže: „Srećan sam kao nikad do sada.” Kad su svi otišli, Brunijeva i ja smo se smestile u divnoj kancelariji koju je Sesilija Sarkozi retko posećivala. Ali Karla Bruni je rođena da bude prva dama. Kad je skinula žaket i ostala u prugastim pantalonama i pamučnoj bluzi bez rukava, zapalila je ultratanku cigaretu: „Nemate ništa protiv? Nisam mislila da ću ponovo početi da pušim.” Onda se elegantno spustila na pod i prekrstila noge ispred crnog politiranog stola sedeći u stilu gejše. Zauzela je pozu, spremna da odgovara na pitanja. Dok je pućkala i duvala dim u stranu, sedela sam preko puta, takođe na podu, svesna da je ova božanstvena žena na mestu koje joj pripada. Od supermanekenke do muzičke zvezde: Do sada ima 76 knjiga o Sarkoziju, Karli i Sesiliji, i to u prvoj godini njegovog predsednikovanja. Iako Francuzi ispoljavaju odbojnost prema Sarkozijevom neviđeno slobodnom stilu, nikad im dovoljno priča o njemu. „Karla je vodila mnogo paralelnih života”, kaže mi Kristin Okren, poznata novinarka čiji je partner Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova Francuske. „Ona je neka vrsta alfa žene. Nikad nije bila kurtizana kao Pamela Hariman – bila je ženski Don Žuan.” Karla Bruni ne izbegava privilegije. U prvoj sceni autobiografskog filma It’s Easier for a Camel koji je napravila njena sestra Valerija, protagonista u priči, žena, očigledno Karla, odlazi u crkvu da bi se ispovedila: „Bogata sam, vrlo, vrlo sam bogata.” Brunijeva je rođena u dinastiji industrijalaca u Torinu. Kompanija CEAT je proizvodila električne kablove. Alberto Bruni – Tedeski, otac porodice, bio je više kompozitor i kolekcionar umetničkih predmeta nego kapitalista. „Mogao je da razgovara o bilo čemu, od A do Š”, kaže porodični prijatelj. Karlina ekstrovertna majka, Marisa, bila je koncertni pijanista. Karla, Valerija i brat Virđinio odrasli su na velikom posedu van grada. Karla je studirala klavir, violinu i gitaru. „Naši roditelji nisu bili od onih koji provode vreme sa decom”, kaže mi. „Ali oni nisu”, dodaje Karla, „bili zainteresovani za moć novca. Možda zato što su bili umetnici. Sećam se da kad god bi otac morao da bira između muzeja i posla, odabrao bi muzej. Mislim da je to sve preneto i na nas.” U 1975, kad su Crvene brigade kidnapovale bogate, Karlina porodica se odselila u Pariz, gde je ona pohađala italijansku školu i završila francusku maturu. Roditelji su očekivali da će studirati, ali se ona ubrzo umorila od časova arhitekture i 37 stanica metroa do fakulteta. I kad joj je devojka njenog brata, manekenka, predložila da se okuša u manekenstvu, napravila je pravi potez. „Želela sam da budem slobodna i nezavisna od roditelja”, kaže Karla. „Manekenstvo je posao koji se brzo obavlja – učite dva-tri meseca, istovremeno radeći.” To je postalo njen obrazac: upustiti se u izazove, učiti brzo i završiti na vrhu. Naučila je i da osvaja muškarce. „Karla je lovac, nju ne love”, kaže mi čovek koji je zna od puberteta. „Ona je ženski zavodnik.” Karla za sebe kaže da je bila pod velikim uticajem Simon D`Bovoar i francuske građanske bad girl, Fransoaz Sagan, predvodnice u borbi za seksualne slobode žena. „Najveća obaveza za ženu je da bude slobodna.” Karla nije želela da bude kao baka koja je ostala udovica u 34. godini i „nikad više nije imala drugog muškarca”. Dodaje: „Nezavisnost je bila moja opsesija i kad mi je bilo 20. Nisam želela novac, želela sam svoj sopstveni novac. Manekenstvo je značilo da ne moram da se oslanjam na roditelje ili muža.” I putovanja su značajna. „Učila sam kako drugi žive, pokušavala da govorim druge jezike”, kaže. „Manekenstvo uživa reputaciju praznine, ali nije tačno. Manekenstvo nije nemačka filozofija, ali je vrlo instruktivno, jer je realan život. Ako putujete, uvek ste sami i zbog toga je važno da budete dobro obezbeđeni, jer je lako izgubiti se i ne znati gde ste.” Karla je ušla u svet manekenstva odmah posle prvog talasa supermodela - Naomi Kembel, Kristi Tarlington, Linda Evangelista. Fenomen manekenstva nastavio je da se širi do eksplozije sa Sindi Kraford, Helenom Kristensen i Klaudijom Šifer. Na kraju 90-ih, Karla Bruni je na vrhu supermanekena sa fotografijom na naslovnim stranama 250 magazina i milionskim dolarskim zaradama. Majka joj je bila menadžer – „samo kao pomoć”, kaže Dejvid Braun, koji je bio njen agent, „a ne da bi skupljala novac”. A Karla je imala, zaista, kraljevske kvalitete i dizajneri su je voleli jer je s njom bilo lako raditi. „Bila je puna života i bistrine, više nego učtiva”, kaže Lagerfeld. „Mnogo njih, kao Linda i Kristi, imali su periode u kojima su bile teške za rad. Ona je uvek perfektna.” Dizajner Žan Pol-Gotije se slaže: „Pametna, superobrazovana i vrlo usredsređena. Kao heroina iz neke knjige ili filma.” Erik Klepton piše u memoarima kako su snažna bila njegova osećanja prema Karli kad je imala 21 i kako je molio Mika DŽegera da mu je ne preotme. Ali DŽeger je to učinio na konsternaciju DŽeri Hol, majke njegovo četvoro dece. Karla i Mik izgurali su četiri godine, ali za to vreme ona je imala i druge romanse. (Veze za koje tabloidi tvrde da ih je imala, sa Donaldom Trampom i Kevinom Kostnerom, na primer, nikad nisu postojale.) Davala je provokativne intervjue, blago rečeno. Rekla je reporteru: „Glupa monogamija je dosadna. Više volim poligamiju i poliandriju.” U toplesu je otvorila vrata nekom novinaru. „Nije stvar u tome da sam imala mnogo ljubavnika”, kaže Karla. „Stvar je u tome da ih nikada nisam krila. To su različite stvari. Ne žalim, niti se izvinjavam zbog ijednog dana u životu.” Kako kaže Dejvid Braun: „Karlin ukus u izboru ljudi uvek je fascinirao. Nikad nisam video čoveka koji bi bio iznad Karle. Uvek je birala sebi jednake”. Još je u prijateljstvu sa DŽegerom i bliska je sa njegovom prvom velikom ljubavi, pevačicom Marjanom Fejtful, a oblači se kod njegove sadašnje prijateljice, dizajnerke L`Vren Skot. „Zvala sam ga pre neki dan”, kaže mi. „Imam vrlo dobre odnose sa njegovim bivšim ženama. Dobro sam i sa svim bivšim ljubavnicima. Katkad sam i kuma njihovoj deci. Uvek sam dobra prijateljica sa njihovim ženama.” „Ali ne i sa DŽeri Hol”, dodala sam. „Ne sa DŽeri Hol. Nikad je nisam srela. Nikad nisam ni bila oficijelna Mikova devojka. Nikad nisam bila deo njegove porodice.” Kad je napustila manekenstvo 1997, Karla je smatrana najmanje obrazovanim i najmanje umetnosti sklonim članom porodice, počela je sa samoanalizom da bi prevazišla „svoj narcizam” i pripremila se za sledeću fazu života. Počela je da piše reči za pesme a da joj nikad nije palo na pamet da će postati pevačica. Ali, Bertran d`Lebej, muzički agent i producent, naterao ju je da napiše muziku za veoma popularnog pevača Žilijena Klerka, koji je i snimio nekoliko tih pesama. Kad je Karla napravila svoj prvi album, tražila je od bivšeg momka, Luja Bertinjaka, da bude producent, a od drugog bivšeg momka, Leja Karaksa, da režira video-zapise. Quelqu`un M`a Dit (Neko mi reče) izvela je seksi glasom i čujnim, ubrzanim disanjem. Pesma je došla neočekivano, postala veliki hit, a CD je prodat u dva miliona primeraka. Bila je prijatno iznenađena da su joj stari ljubavnici pritekli u pomoć. „Nekad vas želja i strast čine ratobornim, ali kad sve to dođe zajedno, izdvajate samo ono što je dobro”, kaže Karla. „Da li je vaš suprug čovek koji ne brine o tim ljudima koji su bili s vama u ranijem životu?” „Oni nisu bili samo ljudi oko mene, oni su bili u mom srcu. Mislim da bi bilo vrlo loše poricati to. Ako poričete istinu to je bolesno. To mi najbolje govori moje detinjstvo.” Karla Bruni se osvrće na neobično priznanje Alberta Brunija – Tedeskija iz 1996, kad je imala 28 godina, a on bio bolestan na smrt: „Rekao mi je da nije moj genetički otac.” Od nje je tražio da ne kaže majci da to zna, zbog toga što to nije majčina greška. NJen biološki otac, Mauricio Remet, klasičan gitarista, takođe iz bogate torinske porodice, sa 19 godina svirao je u kvintetu sa Marisom, dvostruko starijom od njega. NJihov odnos je trajao šest godina. „To za mene nije bio šok i zato znam da je bila istina, jer sam bila pribrana dok mi je to govorio”, kaže Karla. „Mislim da su laži otrovne za decu, mnogo otrovnije nego teška istina. Nekad vas laži, dok sazrevate, navikavaju da im se prilagodite. Ali ja sam se osećala oslobođenom. Zar nije neobično? Odjedanput, prestala sam da se osećam uvrnutom.” Kad je umro otac, godinu dana kasnije, Karla se suočila sa majkom, koja je priznala da je to istina. Pritisnuta, rekla joj je: „Šta bi očekivala da uradim? Da odem u obdanište i da te obavestim o tome?” NJen pravi otac, Remet, živi u Sao Paulu, magnat je, a Karla je u čestim kontaktima s njim. „LJudi kao moji roditelji se ne razvode”, kaže. „Oni to jednostavno ne uzimaju u obzir. To je mentalitet.” LJubav i poraz: Karla je postala majka 2001. u 33. godini kad je dobila sina Aurelijena. Otac je Rafael Enthoven, star svega 25 godina, zgodni profesor filozofije i voditelj šou-programa na radiju. Ono ispričano u bezbroj knjiga i novinskih storija govori da je Karla preotela Rafaela od žene, Žistin Levi, i to u vreme dok je Karla bila ljubavnica Rafaelovog oca, izdavača knjiga, Žan-Pola Enthofena, najboljeg prijatelja Žistininog oca, čuvenog francuskog filozofa Bernar-Anrija Levija. Ovu priču je širila Žistin u knjizi, bestseleru iz 2004, romanu o propasti njenog braka. Knjiga je izašla u Francuskoj pod naslovom Rien de grave, a u Engleskoj 2005. kao Nothing Serious, („Ništa ozbiljno“). Karla je u knjizi Pola, „pijavica” od žene i sa „osmehom ubice”, bila na više plastičnih operacija, a Žistin je ostavljena jer je njen muž želeo da pokaže „velikim bosovima”, poput njenog oca, da može da dođe do žene kao što je Karla, tj. Pola. Kad se pojavila u televizijskom šouu Čarlija Rouza, 2005, Žistin Levi je rekla da je muž heroine iz njene knjige napustio ženu zarad „ljubavnice sopstvenog oca”. Bruni glatko odbacuje celu priču. Tvrdi da je večerala sa starijim Enthovenom samo „pet ili šest puta”. On je aranžirao da Karla bude pozvana na doček Nove 2000. u Maroku u kući Bernar-Anrija Levija, ali kaže da je unapred tražila da se obezbedi soba samo za nju. Kad su se vratili u Pariz, kaže Karla, ona i Žan-Pol Enthofen nisu izašli zajedno. „Nikad nisam s njim spavala, ni minut.” „Bio je april 2000”, kaže ona, kada je slučajno naišla na Rafaela, koji je vozio bicikl na Boulevard Saint-Germain i rekao joj da se razvodi. U novembru je ostala trudna. Knjiga Žistin Levi pojavila se kad je Karla doživela maksimalni publicitet zbog albuma i velikog koncerta u Parizu, februara 2004. Karla kaže da lako živi s tom knjigom, ali dodaje: „Prezirem način na koji se prodavala.” Maja 2007. došlo je vreme da i Karla doživi iznenađenje, posle skoro sedam godina sa Rafaelom. Rekao joj je da misli kako je vreme da se rastanu. Živeli su, kaže ona, „bez ikakvih obaveza i angažmana”. Kad je predložio raskid, „mrzela sam to”, priznaje. „Bili smo kao prijatelji”, govorio je on. „Suviše mladi da imamo takav odnos, jer to nema smisla.” Karla je u tom trenutku mislila na svoje roditelje koji „bejahu zajedno do poslednjeg minuta očevog života”. Ali Rafael se nije dao i, kako ona kaže, stvari su među njima ostale vrlo civilizovane. Razgovarali smo o svemu u kući koju je Karla iznajmila u kaldrmisanoj slepoj ulici 16. arondismana. U kući visokih plafona i sa vrlo velikim ukrasnim italijanskim ogledalom iznad kamina. u dnevnoj sobi su njen klavir, mikrofon i oprema za snimanje muzike. Ogledalo i velika statua nubijskog roba jedini su predmeti koje je uzela iz palate u kojoj je odrasla u Italiji. Majka je sve prodala da bi započela rad fondacije za prevenciju side i edukaciju obolelih. Uradila je to jer je Karlin brat, grafički dizajner, fotograf i zaljubljenik u jahte umro od side, koju je zaradio na putu u Afriku, 2006. Kuća je vrlo komforna, nepretenciozna, a jedan stražar u odelu je na prilazu i drugi u neobeleženim kolima, u blizini. Prvi bračni par Francuske ovde živi tokom nedelje sa malim Aurelijenom, a vikende porodica, u kojima su i Sarkozijeva tri sina iz prethodnih brakova, provodi u Jelisejskoj palati. Dok smo razgovarale u sobu je uleteo Tuni, štene čivave. Karla ga je potapšala po glavi: „Ostala sam bez Interneta, a onda smo ustanovili da je ovaj momak sažvakao kablove.” Razgovarale smo tačno godinu dana pošto je Nikola Sarkozi izabran za predsednika Francuske. Karla se sećala kad se približavala 40. godini, završavajući promociju drugog albuma sa pesmama na engleskom i shvatajući da je samohrana majka – „provodeći praznike i pripremajući sina za prvi razred”. „Nisam siguran da je bila u najboljem trenutku svog života”, kaže filmski režiser Denijel Tomson, blizak Karli još iz tinejdžerskih vremena. „Ona je shvatala da je došla prelomna tačka u njenom životu.” Brunijeva se priseća: „Prolazilo je leto, u septembru sam bila sama u kući sa mojim malim dečkom. A onda, srela sam Nikolasa, 13. novembra.” NJegove prve dve žene: Francuzi to nazivaju coup de foudre, udarac groma, ljubav na prvi pogled. Nikolas Sarkozi je pokazao da ne podnosi život bez jake žene. „Od svih naših političara, on je najsentimentalniji. NJemu je potrebna ljubav. Jednostavno, ne može da živi sam”, kaže Sarkozijeva biografkinja Katrin Nei, pisac knjige Un pouvoir nomme desir („Moć nazvana želja“) 2007. NJegova nekadašnja devojka kaže: „NJemu je potrebna žena, da bi ga smirila.” Kad je sam, ide u krajnosti. „Sarkozi je uvek iznad samog vrha”, kaže Nei. „Nikad se ne bavi osrednjim stvarima. Što god da radi, radi do krajnosti. Da nije takav ne bi bio predsednik. On šokira ili elektrošokira sve oko sebe.” Sarkozijeva majka je govorila da je Nikolas želeo da postane predsednik Francuske još kad je bio dečak, a njegove ambicije su pojačavane i time što mu je otac, zgodni ženskaroš, govorio: „Sa imenom Sarkozi i svojim ocenama u školi nikad nećeš uspeti u Francuskoj.” Pal Sarkozi, Nikolasov otac, potiče iz aristokratskog mađarskog staleža, ali je sve napustio izvlačeći se iz komunističke Mađarske, 1947. Postao je vrlo uspešan grafički dizajner i izvršni direktor reklamne kompanije u Parizu. Nikolasovi roditelji razveli su se kad su mu bile četiri godine. Pal je živeo na visokoj nozi, a dečaci su se sa majkom, Andre, znanom kao Dadi, preselili kod dede po majci, koji je bio pariski škrtac, urolog, rođen u Solunu, a prikrivao je činjenicu da je Jevrejin. Andre je uspela da završi pravo, dok su dečaci često radili po nekoliko poslova da bi se iškolovali. Nikolas, koji je postao advokat specijalizovan za biznis, nije završio elitne škole koje su po tradiciji završavali predsednici Francuske, ali je izvesno odrastao sa epoletama na ramenima. Rekao je biografkinji Nei da je njegova majka bila declasee u susedstvu jer je razvedena, i da je on mrzeo sažaljive poglede kojima su njega i familiju ispraćali bogati susedi. Ne piše da se sa 19 godina Sarkozi prijavio u glavni štab konzervativne degolističke partije u otmenom predgrađu Neji na Seni, gde se familija doselila, a onda je neprekidno radio na stvaranju organizacije mladih pri partiji. U delu grada koji je preplavljen ličnostima iz šou-biznisa on je razvijao prijateljstva. Jedan od njih govorio je Sarkozijevoj biografkinji: „Nikolas je imao poslovicu – kad nisam pozvan na ručak ja dođem za vreme serviranja i zvonim, retko kad me ne pozovu.” Sa 22 godine bio je savetnik u predgrađu, a sa 27 oženio se partijskom aktivistkinjom, plavušom i lepoticom Mari–Dominik Kyliol, predanom katolikinjom i kćerkom apotekara sa Korzike. Sarkozi je u to vreme prvi savetnik gradonačelnika Nejia, koji je nepun mesec pošto je ponovo izabran pao mrtav zbog srčanog udara. Ambiciozni Sarkozi uspeo je da nadmudri daleko iskusnijeg konkurenta. Postao je gradonačelnik. NJegov izbor zapazio je Žak Širak, gradonačelnik Pariza i budući predsednik Francuske, koji ga je tretirao kao sina, sve dok ga Sarkozi nije prevario podržavajući njegovog rivala Eduara Baladyra u predsedničkim izborima 1995. Mari-Dominik je već rodila dva sina, Pjera i Žana, kad se sudbina uplela u Sarkozijev život. U avgustu 1984, u holu Gradske većnice pojavio se par koji je želeo da se venča pred gradonačelnikom. Mladoženja Žak Martin, star 52 godine, značajan francuski pevač i ličnost sa TV. Mlada Sesilija Sigane–Albeniz, lepa 26-godišnja devojka, već u osmom mesecu trudnoće. Kao da ga je pogodila munja, Sarkozi se odmah zaljubio. Sesilija, praunuka znanog španskog kompozitora Isaka Albeniza, prekinula je školovanje u 19. godini i zaposlila se kao manekenka kod dizajnera Elsa Skijaparelija. Muža Martina srela je nedugo pošto je počela da radi za Režinea, istaknutog vlasnika diskografske kuće. Trinaest dana posle venčanja Sesilija je dobila kćer, a ona i muž su hteli da je Sarkozi krsti. (Sesilija i Martin dobili su drugu kćer 1987) Porodice su bile u bliskom prijateljstvu do 1988. kada su Sarkozijevi otišli na skijanje sa Sesilijom. Jednog dana kad Mari-Dominik nije mogla da pronađe muža, zakucala je na Sesilijina vrata. Nastala je duga pauza, čuli su se neki zvuci, a kad je Sesilija, najzad, otvorila vrata, Mari-Dominik je videla otvoren prozor, i kad je pogledala kroz okno videla je u snegu sveže otiske stopala. Sesilija je prva podnela zahtev za razvod – Mari-Dominik nije dala pristanak nekoliko godina. Martin je javno zapretio da će prebiti Sarkozija. Kasnije je mladi gradonačelnik izazvao čuđenje, otvoreno se pojavljujući sa ljubavnicom. Sesilija je morala da istrpi naziv „gradonačelnikove kurve”, u mondenskom Neijeu. Kako se Sarkozi uspinjao Sesilija mu se pridruživala sa velikim ambicijama, kao poverljivi saveznik, brinući o njegovim sastancima i kravatama, zbog čega je zaradila nadimak Air-Traffic Controller. Kad je naimenovan za ministra finansija 1993, ona se počela predstavljati kao Sesilija Sarkozi, iako nisu bili venčani. „Patila je zbog statusa ljubavnice”, kaže Katarin Nei. „Kad su novinari pisali o njemu, ona je insistirala da bude na svim fotografijama”. Na kraju su se venčali 1996. i dobili su sina Luja, 1997. Velika pažnja javnosti ima značajnog uticaja na Sarkozija, smatra biografkinji Nei. „Od trena kada je sebe video sa Sesilijom, shvatio je da je to moderan imidž”, kaže ona. „Zamišljao je Sesiliju kao svoju DŽeki Kenedi i mislio je politički interesantno da je ima uz sebe – plus, zaista ju je voleo.” NJih dvoje su smislili plan da on postane predsednik. Kad je bio ministar unutrašnjih poslova, od 2002. do 2004, i kratko vreme ministar finansija, u 2004. ona je imala kancelariju odmah do njegove. „Davala mu je savete o personalu i bila uključena u sve poslove”, kaže Nei. „Govorila mu je šta misli o ljudima.” Nikakvo čudo što je napravila mnogo neprijatelja. Iako je Sesilija „velika ljubav njegovog života”, Nei se žali da je „Sarkozi uvek bio sklon drugim ženama. Kad god je imao priliku za avanturu”, kaže mi Nei, „kao gradonačelnik Neija, bio je čovek koji bi izbušio onoliko koliko bi mogao.” Najrazglašenija ljubavna afera bila je sa Klod, kćerkom Žaka Širaka. „U Francuskoj, međutim“, uverava me Nei, „ne smatra se politički nekorektnim ukoliko političar ima ljubavnu vezu”. Ali to može biti opasno. Više ljudi tvrdi da je Sesilija dobila od političkih neprijatelja svog muža detaljnu listu žena sa kojima je bio tokom njihovog braka. Nei i drugi kažu da je Sesiliji na kraju svega bilo dosta. Kažu da ju je on „gušio”, telefonirajući „stotinu puta dnevno” da joj kaže koliko je voli. U autobiografiji, Temoignage („Svedočenje“) 2006, Sarkozi je pisao: „Čak i sada, 20 godina posle našeg susreta, nešto me nagoni da kažem njeno ime.” Kako piše Nei: „On se nikad ne opušta. Iscrpljujuće je biti s njim.” U 2005. Sesilija se zaljubila u Ričarda Atijasa, rođenog u Maroku, organizatora skupova Jevreja, nastanjenog u NJujorku. To je bilo užasno vreme za Sarkozija. Sesilija se odselila u NJujork i povela Luja, njenog i Sarkozijevog sina. Sarkozi je odmah ušao u vezu sa Ane Fulda, majkom dvoje dece, novinarkom u listu Le Figaro, a na koju je Sesilija, kako se govorilo, bila ljubomorna. Mnogi bliski Fuldi pričaju da je Sarkozi došao kao orkan, nagovorivši je da ostavi muža. Započeo je kampanju kako bi osvojio skeptičnu porodicu, uključujući i poziv njenoj majci koju je vodio dva puta u Veneciju. Šest meseci kasnije Ane Fulda je dobila dijamantski prsten. Iako je Sesilija živela sa drugim u NJujorku, ona i Sarkozi su se dopisivali, a ona je stalno pisala za Fuldu: „Ona je preuzela moje mesto.” Početkom januara 2006. Sesilija je sa Atijasom i Lujem doletela u Pariz. Sarkozi ih je sačekao na aerodromskoj pisti i nekako je nagovorio Sesiliju da mu se vrati. Fulda je dobila pismo od Sarkozija u kome ju je uveravao da je uvek bio „čestit”. Pomirenje je trajalo mesec dana; Sesilija je ponovo otišla. Fulda je opet primila Sarkozija, ali ga je posle nekoliko meseci napustila, a Sesilija se još jedanput vratila. Sarkozi je već bio duboko zagazio u planiranje predsedničke kampanje, predstavljajući desno orijentisanu uniju za Partiju narodnog pokreta (UMP). Najozbiljniji oponent bila je socijalistkinja Segolen Roajal, prva žena koja je dobila legitimnu kandidaturu za predsednika Francuske. (Ubrzo nakon izbora, Segolen se posle 30 godina rastala od partnera i oca njene četvoro dece, predsednika Socijalističke partije Fransoa Olandea.) Sesilija se, kako se uveliko pričalo, pasivno agresivno ponašala tokom dva kruga izbora, uključujući i neglasanje za njega, kao i nepojavljivanje u javnosti sve do izborne noći 2007. I tada je bila obučena kao svaki drugi dan, iako se radilo o prijemu kod Fukea, koji je lično organizovala. Nije se vozila s njim ni tokom inauguracione procesije na Champs-Elysees. Štaviše, na odmoru u SAD, u avgustu, nije se pojavila na roštiljijadi u Kenebankportu, koju su u njenu čast priredili predsednik Buš i Lora Buš. Ipak, Sesilijina je zasluga što je navela Sarkozija da pola mesta u kabinetu da ženama, da uključi socijaliste, kao i što je za ministra pravde imenovao ženu arapskog porekla. U predsedničkoj palati njeni ljudi su konstantno u klinču sa njegovim, a Sarkozi je bio pod neprekidnim pritiskom da joj obezbedi značajniju ulogu. Očigledno, pritisak i kritike posle njenog krajnje misterioznog puta u Libiju da bi isposlovala oslobađanje bugarskih medicinskih sestara, a da nije dato objašnjenje da li je postojao aranžman quid pro quo sa Gadafijem – bili su kap koja je prevršila meru. Posle više dana grozničavih pregovora, 18. oktobra prošle godine Jelisejska palata je izdala suvo saopštenje: „Sesilija i Nikolas Sarkozi objavljuju razdvajanje uz obostranu saglasnost. Oni neće davati dalja obaveštenja”. Istog dana, izdat je amandman kojim se javlja da su se razveli. A onda, 13. novembra, munja je ponovo učinila svoje. Susret lovaca: Kad je Sarkozi, te noći, otišao na večeru kod Žaka Segijela, pariskog reklamnog mogula i političkog levičarskog savetnika, nije bio baš raspoložen. Razbesneli transportni radnici su stupili u štrajk i započeli noćne demonstracije na ulicama. A i osećao se mizerno kad god bi ostajao sam, što se prenosilo i na saradnike. Karla Bruni, koja je prethodno pitala Segijela da li može da je upozna sa nekim ko je „slobodan”, sedela je na večeri sa predsednikove leve strane. Ona, inače, nije glasala za njega, i u početku se nije osećala prijatno. „Pa nisam razmišljala o tome”, rekla mi je. „Mislila sam o nekom ko bi imao više veze sa mojim životom.” Kad je posle večere rekla da ne može ništa da otpeva jer je zaboravila gitaru, znajući koliko Sarkozi uživa u muzici, Segijel je poslao po gitaru, ali to ništa nije promenilo, harmonija između nje i njega... „Zaljubila sam se na prvi pogled”, priznaje Karla. „Bila sam zaista iznenađena njegovim mladalaštvom, energijom, fizičkim šarmom – koje ne možete baš da vidite na televiziji, njegovom harizmom. Bila sam iznenađena bilo čim što bi učinio – pozom, onim što bi rekao i načinom na koji bi to rekao.” Čula su joj govorila da su osećanja obostrana. „Nešto mi je to stalno govorilo.” Uzajamno osvajanje je trajalo četiri sata, i, kako kaže Segijel, ostalih petoro gostiju bili su potpuno zabezeknuti posmatrajući par. Karla je zamolila Sarkozija da je odveze kući i dala mu je broj. „Onda sam pozvala Žaka i rekla mu: Šta si to uradio? Zašto si me upoznao s tim čovekom? On je tako šarmantan! Šta će se sad dogoditi? Nije me čak ni pozvao telefonom.” Segijel je rekao: „Pa, ostavio te je pre pet minuta.” I: „Zaista, Nikolas je pozvao nešto kasnije iste noći.” Večera u njenoj kući sledeće nedelje potvrdila je obostranu strast. „Jeste li se ikad zaljubili tako brzo?”, pitala sam. „Ne, nikad”, odgovorila je. Kad je njen sin sišao niz stepenice da bi bio predstavljen Sarkoziju, predsednik je rekao: „Tvoja mama me pozvala na večeru. Imaš li nešto protiv da ponekad navratim?” Aurelijen je odgovorio: „Samo ako mama hoće da dođete.” Karla kaže da je Sarkozi bio nepokolebljiv od početka. „To se vrlo retko vidi kod nekog. Imala sam 39 godina kad sam ga srela. Već sam imala sina. Normalno bi bilo da se sastanci zakazuju polako, ali on nije spor čovek. Rekao je: Ja sam se potpuno zaljubio i stvarno bih voleo da se venčamo.” „Za večerom?” „Ne, ali vrlo brzo.” „Oni su lovci koji su se sreli – predatori”, kaže mi Karl Lagerfeld. „Dobra je to stvar. On je zaveo mnogo žena, a ona je isto tako neka vrsta zavodnice. Kad se takvi sretnu, onda je to uvek dobro.” Koliko predsednika država odluči da za ženu uzme neku čije se slike golog tela ne skidaju sa Interneta? „Nisam ni znala koliko je slika s mojim golim telom napravljeno pre nego što sam srela Nikolasa”, kaže Karla. Odlučila je da mu sama pokaže te slike na računaru. „Uzela sam ga za ruku i rekla – OK, sad da ti pokažem slike zato što sam pozirala gola. Ali nikad nisam pravila pornografske slike.” Ona smatra da su slike fotografa kao Helmuta NJutna i Stivena Mejzela umetnička dela. „Oni su veliki umetnici”, kaže. „Osim toga, imam telo koje dozvoljava da poziram gola, a da ne budem vrlo provokativna.” Rekla je Sarkoziju, gledajući fotografije golog tela: „Moraš znati da će se one kad-tad pojaviti.” „A šta je on rekao?”, pitala sam. „Rekao je: Ova mi se dopada. Možeš li da je odštampaš?” Uskoro se pročulo o predsednikovoj novoj romansi i, naravno, sve je preuzela fabrika za proizvodnju tračeva. Međutim, postoje striktni zakoni o zaštiti privatnosti u Francuskoj, kao i gvozdena pravila koja štite predsednika. Izveštači su vodili računa o svom poslu. U 2005. Sarkozi je pobesneo kad je Paris Match objavio sliku Sesilije i ljubavnika tokom jednog perioda kad se sklonila od Sarkozija. Urednik je bio prisiljen da ode jer je optužio predsednika. Više nego bilo koji drugi savremeni francuski političar, Sarkozi zna kako manipulisati imidžom i dominirati u člancima. Ali on ima i talenat za sopstveno urušavanje, što se pokazalo u decembru kad je, dočekujući papu, poveo brbljivog francuskog komičara i tokom papske audijencije slao poruku mobilnim telefonom. To ponašanje je podrilo dirljiv govor u kome je pozivao na veću religioznost u sekularnoj državi, gledište radikalno suprotno francuskom establišmentu. Romansa sa Karlom postala je javna kada je on sam, posle četiri napeta dana i negativnog odnosa štampe zbog prijema Gadafija, odlučio da okrene pažnju u drugom pravcu. Dok je Gadafi skupljao šatore u subotu, Sarkozi je poveo Karlu, njenog sina i majku u pariski Diznilend, što je slučajno jedno od omiljenih Sesilijinih mesta. Kolombe Pringle, urednica Point de Vue, magazina u vlasništvu Belgijanaca, koji je i tako prilično pritisnut francuskim protokolom o štampi, u suštini je prva registrovala predsednikovu romansu uz pomoć tri izvora. Kolombe je 15. decembra dobila telefonski poziv paparaca koji je rekao da ima snimke Sarkozija i Karle u Diznilendu sa Aurelijenom. Pringle je bila oduševljena, ali je znala da to ne može biti u prodavnicama novina do sledeće srede. Iako su ona i ekipa učinili sve da se priča ne proširi, vesti su počele da cure. Pringle kaže da su je urednici magazina L`Express zvali telefonom subotnje noći i pitali je da li smeju da celu priču stave na sajt obećavajući da će navesti kako priča potiče iz magazina koji ona uređuje. „Niko nije smeo da tu priču objavi u novinama”, kaže. „To su mi rekli ovi iz L`Express-a.” Posle toga, Francuska je i oficijalno ušla u epohu tabloida. „Jaz između javnog i privatnog života je prestao da postoji.“ Žan-Lik Mano govorio mi je: „Pošto je predsednik koristio ženu i porodicu da bi dospeo do moći, otvorio je vrata svim tim novinarima.” Sledeće nedelje, Liberation, levičarske novine, nazvale su Sarkozija „President Bling-Bling”. Od tada, kad god bi neke novine stavile Sarkozija, Karlu ili Sesiliju na naslovnu stranu, prodaja bi naglo skočila, pogotovo kad bi izveštači počinjali tekstove sa sličnostima Karle i Sesilije, i isticali da i fizički liče. Jednog dana na veb-sajtu lice Karle pojavilo se izmenjeno, tako da je podsećalo na Sesiliju. U januaru, rekla mi je Katrin Nei: „Karla je bula Sesilijin duh – falsifikovana Sesilija.” Dva dana pre Božića, Sarkozi je priredio žurku u La Laterne, povodom Karlinog 40. rođendana To je rezidencija francuskog predsednika na selu, na teritoriji Versaja. Zli jezici prodavali su magazine, a prijatelji, bilo Sesilijini, bilo Nikolasovi, počeli su da se izdvajaju u dva suparnička kampa. Ali suština bling-blinga pojavila se posle trodnevnog putovanja u Egipat koje su Sarkozi i Karla upriličili upravo posle Božića. Posle prvog dana u Luksoru, otišli su na izlet u Šar el Šeik. Slike srećnog bračnog para, koji se grli na obalama, pokazivale su Karlu u crnom bikiniju, što je dalo priliku magazinu Closer da pusti na celoj strani fotografije, jednu pored druge - Sesilija i Karla u identičnim bikinijima. Širom sveta pojavili su se tekstovi sa fotografijama Sarkozija i Karle u farmerkama i sa naočarima za sunce. Zagrljeni su prolazili pored drevnih spomenika u Petri, u Jordanu, Aurelijen je bio na predsednikovim ramenima, štiteći lice od bliceva fotografskih aparata mnoštva reportera. Sledećeg dana, Le Journal du Dimanche tvrdio je kako je Sarkozi poklonio Karli ružičasti Diorov dijamantski prsten, u obliku srca, potpuno isti kao i onaj koji je za 18.000 evra ranije kupio Sesiliji. Komentatori su dokazali da su i Sesilija i Atijas bili u Jordanu 2005, neposredno pošto su se upoznali. Da li je Sarkozi vodeći Karlu u Egipat istovremeno bio i uz svoju raniju ženu? Rat sa novinarima: Dva dana pošto se bračni par vratio u Pariz, 8. januara, Sarkozi je sazvao konferenciju za štampu, na kojoj se pojavilo 600 izveštača. Drugo pitanje bilo je o predsednikovim odnosima sa Karlom Bruni. Sarkozi nije okolišao: „Karla i ja odlučili smo da ne lažemo... Ovo je ozbiljno.” U februaru je njegov rejting pao još za 10 poena – samo za mesec. Rukovodstvo UMP brinulo je zbog opštinskih izbora u martu. Bili su u pravu – UMP nije dobio koliko je očekivao, a mesec dana kasnije Le Monde je ogorčen neortodoksnim ponašanjem predsednika: „Dobio je upozorenja rezultatima opštinskih izbora: predsednik nema pravo na sreću, ako je pak hoće, sve mora biti u potpunoj diskreciji.” Karla brani Sarkozija pričajući da on odbija mogućnost vođenja dvostrukog života. „On pripada našoj generaciji. Ne želi da laže. Ne želi paralelnu porodicu bilo gde.” Dodaje: „Nikad nije ni pomislio da će naš odlazak u Egipat napraviti takvu gužvu. Tamo smo proveli tri dana, a trajalo je nedeljama i nedeljama (u štampi) dok put nije do tančina izanaliziran. Izgledalo je kao da smo se pet nedelja sunčali na obali, iako smo bili samo dva sata. A za ta dva sata on je ceo sat razgovarao sa Bernarom Kušnerom, jer je bilo ozbiljnih poslova. Ja sam rekla – Nikolas, nije fer da ljudi misle da ništa ne radiš zato što si sa mnom, u farmerkama.” Posle toga Karla je donela odluku: nikad više džins. Uzbuđenja traju i danas. Sarkozijev rejting se polako oporavlja, a Karla ispoljava žaljenje. „Moja greška je što sam osećala ludu ljubav i nisam preduzela mere za obuzdavanje.” Tvrdi: „Nikad ne bih otišla u Jordan. Trebalo je da kažem Nikolasu – sačekajmo 6 meseci i onda krenimo u Diznilend ili u Jordan.” Kaže da ni on ni ona ne shvataju u čemu je bila blamaža. Ona ne veruje u izbegavanje neizbežnog: „Kad ste u nekoj vezi sa štampom, nije važno kakav vam je posao, postoji samo jedno rešenje – ili s njima izbegavajte bilo kakav kontakt i bićete slobodni da uživate u fantastičnom životu a da ne budete poznati – ili, ako se prikazujete javno, onda je nešto u vama što želi da se svima pokaže. Ništa nije obavezno. Ja nisam morala da budem manekenka. Nisam morala da budem pevačica. Mogla sam da budem doktorka.” Skromna svečanost povodom venčanja Karla i Sarkozija u La Lanterne, 2. februara, bila je kruna neobičnog perioda kraćeg od četiri meseca, vreme za koje je predsednik Francuske, kao pravi globtroter prošao Saudijsku Arabiju, Kinu, Indiju i Maroko, pri čemu su vladini programi za reforme konkurisali sa naslovima koji su se odnosili na razvod sa jednom ženom i na venčanje sa drugom. Jedini put kad sam videla slom Karlinog samopouzdanja bio je kad sam je pitala o sličnosti između nje i Sesilije – odlazak u Diznilend, poseti Petri u Jordanu i istom ružičastom dijamantskom prstenu. „To je vrlo neobično, šta sad da kažem? Komplikovana situacija”, priznaje ona. „Ne znam da li ste nekad bili u Petri, ali ko ode tamo, želi da se vrati. Jedno od svetskih čuda. Sesilija je bila sa Nikolasom pre 20 godina, ali tad nije dobila prsten. Ispostavilo se da ga je na poklon dobila od Kristijana Diora. Sarkozi joj je možda dao mnogo prstenova, ali ne i taj.” „To je ono što i on kaže.” Karla me onda, iznenada, pita da li hoću još jednu koka-kolu i izlazi iz sobe. Kad se vratila kaže: ”Kako bih mogla da budem s čovekom koji ima 52 godine a nema prošlost? Bio bi to prilično neobičan čovek.” Kaže mi da je sasvim zadovoljna njegovom prošlošću. Prava je sreća da su tri meseca pre njihovog venčanja objavljene tri knjige o Sesiliji – uprkos Sesilijinim naporima da se publikacije zaustave, naročito jedne od njih – u kojima ona optužuje Sarkozija da je sebičan, da nikoga ne voli, čak ni svoju decu i da nije u stanju da zapamti ni imena žena sa kojima je spavao. Još gore, četiri dana posle venčanja veb-sajt lista Le Nouvel Observateur objavio je priču o poruci koju je Sarkozi poslao Sesiliji u kojoj joj obećava da će, ukoliko mu se vrati, prekinuti sve. Sarkozi nije samo ljutito opovrgao te optužbe, već je napisao žalbu za kriminalnu podvalu zbog koje bi urednik Anri Rutije mogao dospeti u zatvor. Od tog trenutka francuska štampa je zauzela borbene položaje, za i protiv predsednika. U martu je Karla poslala sofisticirani članak uredniku Le Monde, naslovljen „Zaustavite laži”, u kom diskredituje korišćenje tračeva umesto vesti i javlja da je njen muž „upravo povukao tužbu protiv Le Nouvel Observateur, pošto je dobio pismo izvinjenja Anri Rutijea, napisano meni.” (Iako se Rutije možda lično izvinio Karli, nikad nije javno potvrdio to o izvinjenju predsedniku.) Spekuliše se da je Karli „neko“ pomagao prilikom pisanja članka, a ona tvrdi da niko iz vlade, ni njen muž, nije video pismo pre nego što ga je poslala. „Pisanje pisma mi je oduzelo mnogo vremena, bar kad ga uporedim sa pisanjem pesama”, kaže. Francuska štampa još pokušava da definiše pojam „sarkozizam”. U maju, na skupu vrhunskih francuskih novinara, glavna tema je kako „pratiti“ predsednika. Sarkozi i pristalice tvrde da u vreme kad opozicija socijalista slavi, štampa mora izveštavati objektivno i dobro analizirati probleme umesto da se stavlja na stranu opozicije. Karla kriticizam u štampi pripisuje prirodnom pesimizmu Francuza, što je suprotno Italijanima koji su više optimistički. „Kokto je govorio: Francuzi su Italijani u lošem raspoloženju.” Francuski bračni par broj 1: Ni novinarska zlovolja, ni nezadovoljstvo birača nisu ubedili Sarkozija da umeri svoje ciljeve, naprotiv, on gura napred da bi olabavio pravilo o 35-časovnoj radnoj nedelji, smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru i progurao Zakon o ekonomskoj modernizaciji i rekonfiguraciji vojske. Na međunarodnom planu, u julu, Francuska je preuzela na 6 meseci predsedavanje Evropskom unijom. Sarkozi, odlučan da obnovi La gloire de la France u očima sveta, koristi poziciju da bi lansirao neku vrstu sestrinske organizacije, nazvanu Mediteranska unija – koja obuhvata članice EU i skoro sve zemlje na obalama Sredozemnog mora – a koje bi sarađivale u regionalnim projektima i možda dovelo do mira na Srednjem istoku. Ali zbog lažne podrške nekih važnih zemalja (Nemačka, Alžir, Jordan) i jedva prikrivenog neprijateljstva drugih (Libija, Turska) mnogi su skeptični. Otako je u novom braku, Karla se odrekla boemskog i divljeg načina života. „Mislim da monogamija nije ideja, ona je činjenica”, kaže danas. Štaviše, dokazala je od kolike je koristi za muža, jer slično Ronaldu Reganu, zna koji su pogrešni uglovi kamera i zna da se skloni. Katrin Nei o njoj danas govori kao „anti-Sesiliji”. „Na njenom putu kroz južnu Afriku videla sam joj osmeh na licu tokom 24 sata, mnogo češće nego kod Sesilije punih 15 godina.” Žak Segijel kaže: „Ona predsednika čini mnogo modernijim i poželjnijim. Francuskoj su potrebni talenat, mudrost i savremenost. To vam je kao kod DŽeka i DŽeki. Kao Renije i Grejs Keli. Novi par globalnih razmera.” Pitala sam Karlu da li voli poređenje sa DŽeki Kenedi. Odgovara: „DŽeki je bila mlada i moderna, a nesvesno ja bih sebe projektovala više kao DŽeki Kenedi, nego, na primer madam De Gol, koja je bila nekako kao klasična francuska žena, uvek iza muža. Postoji velika fotografija madam De Gol kako svome mužu servira supu s knedlama. Takođe serviram supu mužu, ponekad, ali ne bih volela da budem fotografisana u toj pozi.” U nedelju, pre posete Karle i Sarkozija kraljici Elizabeti, Sesilija, koja je nosila Versačijevu odeću, ljubila se sa Atiajsom u salonu „Duga” na vrhu Rokfelerovog centra, za vreme velikog venčanja u NJujorku, usred govorkanja da je Sarkozi upozorio neke od pozvanih važnih gostiju da ne prisustvuju svečanosti. Kad sam upitala Karlu o izboru vremena za Sesilijino venčanje, odgovorila mi je: „Za mene je to bilo neobično.” Karla je uspostavila dobre odnose sa prvom gospođom Sarkozi, Mari Dominik, koja nema topla osećanja prema Sesiliji. (U junu, Mari Dominik je prekinula dugo ćutanje i dala intervju Karolini Derijen i Kendis Nedelek, za knjigu Sarkozy et les Femmes, u kojoj je vrlo kritična o svojoj naslednici.) „Kad sam srela Nikolasa, ona mi je poslala mali poklon”, kaže Karla, „tako da sam je pozvala i rekla: Mari, kako možeš biti tako divna?” Odgovorila je: „Volim vas, a on izgleda tako srećan. Prošlo je 20 godina kako smo se razdvojili. Imala sam mnogo teškoća sa Sesilijom... Mislim da će s tobom biti srećan. Razgovaramo jednom nedeljno, a ja volim njena dva sina. Nikolas nikad nije napustio Mari i uvek je održavao čvrstu vezu sa njom.” Karla je pozvala Mari Dominik na rođendansku svečanost koju je priredila za Sarkozija u La Lanterne u januaru, ali Mari nije došla. Uprkos neprijateljstvima, Karla se nada da će jednog dana postati i Sesilijina prijateljica. „Ne verujem u odvajanje ljudi od njihove prošlosti. To ne jača, samo usamljuje.” U stvari, kaže ona, „bila bih oduševljena da se sretnem i ručam sa Sesilijom, ali mislim da ona nije spremna za to kao ni Nikolas. Oboje su izgoreli u ljubavi – što dokazuje njihovu snažnu ljubav.” Kako kažu prijatelji, Karla sebi može dozvoliti da bude velikodušna. Ona nije morala da potroši 20 godina da bi došla do muža – predsednika. Ona je – obrala cvet u cvatu. Karla je u potpunosti posvećena učenju zanata – kako biti prva dama Francuske. Do sada se pojavljivala u javnosti vrlo retko, bar na francuskom tlu. Izuzetak je prisustvo na pogrebu dizajnera Iv Sen Lorena, čija je bila manekenka. Ističući se visinom, prva dama, glamurozna u crnoj Sen Lorenovoj odeći, stajala je nadmašujući druge veličine i oličenja lepote kao što su Katrin Denev i Klaudija Šifer. „Gledam da radim nešto korisno”, kaže mi. „Svakodnevno dobijam more informacija o nečem što bi trebalo da uradim za kulturu, decu, obrazovanje, nesrećne situacije. Ali sve to moram da proučavam. Ne želim pogrešne poteze i da radim nešto na štetu suprugu.” „Tumačenje šifre” je ono što ona sada radi. „Kad ste kompozitor pesama i pisac tekstova i kad kažete – volim poliandriju, ha, ha, ha, to jeste napisano, ali to nema nikakve veze. Ali kad ste prva dama i kad kažete ja volim koka-kolu lajt, onda je to drama. Moram da vodim računa o svakom detalju i to je novo za mene.” Mašta da u 40. godini dobije bebu u Jelisejskoj palati. „Htela bih da imam decu sa Nikolasom. Nadam se, ukoliko sam dovoljno mlada za to. To bi bio san.“ Ne računa na program veštačke oplodnje. „Ako to dođe, biću najsretnija žena na svetu, ako ne dođe ne želim da iskušavam sudbinu.” Pripaljujući još jednu tanku cigaretu, Karla kaže: „I ukoliko mi život ne da još jedno dete, već mi je dao toliko.” NJen novi album, Comme si de rien n`etait („Kao da se ništa nije dogodilo“), pojavio se 11. jula. Neće ići na koncertna putovanja, ali i ona i suprug žele da nastavi karijeru. „Kakva će biti ravnoteža između javnog i privatnog, jer je ona javna ličnost?”, pita se Alen Mink, predsednik upravnog odbora Le Monde i bliski prijatelj Sarkozijevih. „To je apsolutno neoznačena teritorija.” Niko to ne zna bolje od Karle, pre samo godinu dana samohrane majke na najnižoj tački sopstvenog života. A onda se vratila. „To je neverovatno”, kaže Karla, kikoćući se i gurajući lice u jastuče sofe. „Bila sam Italijanka! Kako mogu biti prva dama Francuske?” Žak Segijel ima odgovor: „Mi smo zemlja ljubavi.”