Francusko-američka veza

Da samo dva dana u magičnom „Gradu svetlosti” može sve promeniti pokazuje jedna potpuno otkačena, neobična komedija i pre svega originalna priča o mladom francusko-američkom paru koji, posle odmora u Veneciji, neplanirano stiže u Pariz u posetu njenim roditeljima. On je zaista i pre znao da je Francuska zemlja ljubavnika, ali ne i da su mnogi od njih bili baš njeni! Verovali su da će romantični put u Evropu povratiti njihovu ljubav i osvežiti dvogodišnju vezu, sve dok se u Parizu nisu „malo bolje” upoznali. Francuskinja Marion (Žili Delpi) i Amerikanac Yek (Adam Goldberg) tipični su predstavnici mentaliteta svojih sunarodnika ali se taj „sudar” najbolje može doživeti tek u naizgled romantičnom ali i uvek nepredvidljivom Parizu. U samo dva dana, mladi njujorški par u srednjim tridesetim, otkriće koliko toga su malo znali jedno o drugom, i neke stvari o sebi za koje su mislili da neće nikada nikome reći. Susret sa njenim napornim i veoma neposrednim roditeljima za njega je šokantno upoznavanje Francuza i francuskog mentaliteta, dok će mu nekoliko iznenadnih susreta sa njenim bivšim momcima pokazati da je i ona ipak samo deo te „čudne” sredine. Producent, scenarista, reditelj i glavna glumica Žili Delpi napravili su sa puno šarma na krajnje zabavan način jedan izuzetan autorski film. Izborom poznatog holivudskog glumca Adama Goldberga („Zodijak”, „Dežavi”...) za glavnog glumca i partnera u filmu, postignut je maksimalni učinak. Goldberg je gotovo do perfekcije odigrao šarmantnog, duhovitog i zbunjenog neurotičnog Amerikanca, dok je Delpijeva vanredno simpatična i ležerna ali i povremeno vrlo žustra Francuskinja, kritički nastrojena prema ostalom delu sveta. Jedno prijatno podsećanje na čuveni film Vudija Alena „Eni Hol” i fascinantnu Dajanu Kiton samo pojačava simpatije prema ovom nekonvencionalnom i mudrom ostvarenju. Verovatno i zato što je i sama rođena Parižanka, rediteljka Delpi izbegla je klasičnu zamku da Pariz predstavi kao romantični grad ljubavnika (što je slučaj s većinom komedija sa ovom temom). Pariz u njenim očima konfuzan je i neprijatan grad, neljubazan prema turistima i svemu što je drukčije i različito. I uglavnom je sačinjen od prepotentnih i perverznih Francuza i dosadnih i nesnalažljivih američkih turista. Kad se u priču umešaju poneki musliman i rasista i mladi globalista koji želi da podmetne bombu u restoran brze hrane, grad iz snova za tren oka postaje košmar iz kog se beži glavom bez obzira. Šta će se pak dogoditi sa jednim mladim ljubavnim parom koji će se naći u jednoj novoj i nepoznatoj situaciji na koju nisu bili spremni, glavno je pitanje i u samom središtu ovog filma. Iznad svih pratećih događaja ostaje utisak da su oni samo jedan normalan par suočen sa ljubomorom i sujetom koji su sastavni deo života ljudi svuda na planeti. Šarmantan ali i vrlo efektan je put kojim rediteljka uvlači gledaoca u priču učinivši ga na momente dvostrukim „saučesnikom”, ne dajući mu tako da se opredeli ni za jednu od strana u tipičnim ali sa strane vrlo zabavnim raspravama mladog ljubavnog para. Film obiluje „ozbiljnim” situacijama iz svakodnevnog života koje su često komične do te mere da će vas nasmejati do suza jer su vam bliske i razumljive. „Dva dana u Parizu” jedan je od onih filmova čije se projekcije ne napuštaju jer je nemoguće uzeti „uzorak”. Jednostavno, morate ga videti do kraja ne biste li saznali šta će sve biti. Ovo francusko ostvarenje je mnogo više od komedije, zato ga nemojte propustiti jer ćete videti komplikovani francuski humor na jednostavan američki način.