Arhiva

Kako videti svoga Boga

Dragoljub Petrović | 20. septembar 2023 | 01:00
Sestra Makarija i mati Paraskeva iz manastira Presvete Bogorodice u selu Mrtvica, eparhija vranjska, nedavno su se tukle motkama i letvama. Ništa čudno – i Betmen je, sudeći po stajlingu, nekada bio monahinja u eparhiji vranjskoj. Večito nacvrcani mrtvički pozornik, koji je tog jutra izašao na uviđaj, u službenoj belešci zapisao je zašto lica zatečena na licu mesta sa lakšim telesnim povredama nisu privedena u stanicu: “Svaki Betmenov prijatelj je i moj prijatelj. Svaka Betmenova prijateljica je i moja prijateljica”. Makljaža unutar manastira je bila po kanonima. Obe monahinje su, prema izjavama očevidaca, pre no što su do`vatile letve u šake, jedna drugoj doviknule: “E sad ćeš videti svoga Boga”. A crkva promoviše svako ponašanje koje za cilj ima približavanje svevišnjem. Tako je hrišćansko lemanje u manastiru u Mrtvici bacilo u zasenak i prikazanje Gospe u Međugorju. „Koja, more, Gospa? Naše dve kaluđerice su videle Boga lično“, izjavio je tim povodom vladika vranjski Pahomije. „Šta je potrebno da bi videli svoga Boga lično?“, pitali su vernici. „Pa tu ima nekoliko škola unutar Srpske pravoslavne crkve. U vranjskoj eparhiji koristimo letve i motke. Osveštane. Naša duhovna braća u Crnoj Reci da bi videli svoga Boga koriste lopate. Osveštane. Dok u eparhiji raško-prizrenskoj za viđenje sa Tvorcem koriste krošee, aperkate i udarce desnom nogom iz okreta“, objasnio je vladika Pahomije. Osvedočen i osveštan. Čime je demantovao glasine da je od vranjske eparhije izgleda i Bog dig`o ruke. Ne samo Bog, toj malenoj pravoslavnoj enklavi, izgleda, često se divi i prepodobni Monti Pajton. I kad tamo u Vranju pominju Onog Gore, jasno je da misle na Leteći cirkus vladike Pahomija. U kom vladaju sasvim otkačena tumačenja pravoslavnih mudrosti, pa vladika često podučava pastvu onom o hlebu i kamenu u vranjsko-eparhijskoj izvedbi: “Ko tebe motkom ti njega letvom”. Ili preširoko tumači ljubljenje bližnjeg svog, te je na tim prostorima to religijsko etičko načelo znano i kao: “Obljubi bližnjeg svog”. Od svih deset božjih zapovesti najomiljenija mu je jedanaesta: “Ne priznaj”. Otud tamo ništa ne može da iznenadi, osim ako recimo sestra Makarija (to je ona s motkom), ovih dana ne izjavi da je mati Paraskeva (to je ona s letvom) i vladika Pahomije (to je onaj s uspravnom motkom i vodoravnom letvom) redovno tuku i zlostavljaju. „Svako nosi svoj krst“, rekao je mudro vladika Pahomije tim povodom, kada su ga zatekli sa vodoravnom motkom i uspravnom letvom kako kroz portu juri sveže letvosanu Makariju. Dok se sve to dešavalo u eparhiji vranjskoj, u mitropoliji crnogorsko-primorskoj, mitropolit Amfilohije trebalo je da “izađe Bogu na istinu”. Tako se na staroslovenskom kaže kad ideš kod sudije za prekršaje. Zato i Amfilohije tvrdi da je više puta video svoga Boga. Tamo je trebalo da odgovara za govor mržnje, što mu je uža specijalnost, jer se ponekad čini da je teologiju doktorirao kod rahmetli Homeinija. Amfilohije se, naime, redovno oglašava oko svih skarednih pojava i vanrednih situacija u našem pravoslavnom društvu – najviše se, recimo, zgranuo kad su gostovali Rolingstonsi, dok je ništa manje oštar oko pitanja Parade ponosa. Jedino se nikada nije oglasio povodom raznolikih duhovnih, a ponekad i duhovitih pojava u eparhiji vranjskoj, što je u neku ruku razumljivo. Ni Rolingstonsi, a ni LGBT populacija ne koriste motke i letve u svrhu demantija, dok se kod presvetlog Pahomija nikad ne zna šta će izvaditi ispod mantije ako mu se nešto ne svidi. Ili, ne d`o Bog, ako mu se nešto & neko svidi. Motku, letvu ili nešto treće. U zemlji Pahomija, lica odranije poznatog, gde ugledne bogomoljke, estradne pevaljke, ne razlikuju krst od vibratora, ’’Očenaš’’ od ’’DŽizuse, daj mi lavlje srce“, celivanje od lakog petinga, gde su najveći vernici oni koji krše samo pet od svega deset božjih zapovesti, što ne znači da su polovični pravoslavci, nego više polovični ljudi, gde mnogi “veliki pravoslavac” smatra da je patrijarh “njegova svetLost”, dakle osoba u rangu Nikole Tesle, a ne “njegova svetost”, “Žitije Brajanovo” je jedna sasvim ozbiljna biblijska storija. Bože me sačuvaj – što bi rekli prepodobni Pahomije & Amfilohije, istaknuti čuvari tuđeg morala. (Autor je novinar Danasa)