Indeksi(jada)

U isto vreme dok se studenti bore da u septembarskom roku steknu uslov za upis u sledeću godinu studija objavljuju se indeksi kojima se države ocenjuju za sprovedene reforme u proteklom periodu. Prve ocene upisane su prošle nedelje. Svetski ekonomski forum je objavio rezultate najnovijeg globalnog indeksa konkurentnosti. Srbija je pala na 96. mesto, što je za tri mesta lošije u odnosu na prethodnu godinu, osam mesta iza Albanije (!) i čak šesnaest mesta iza Makedonije (!). Da li će utisak biti popravljen, videće se uskoro nakon objavljivanja rang-liste lakoće poslovanja Svetske banke. Dok štampa narednih nedelja bude reciklirala vesti o padu rejtinga, privatni sektor će slavodobitno ponavljati da indeks konkurentnosti potvrđuje da je za njihove nedaće isključivi krivac država. Državni činovnici će nalaziti opravdanja i iznova obećavati kako će iduće godine doći do pomaka, čim se budu otklonile samo njima poznate prepreke, a analitičari, u zavisnosti od svoje ideološke provinijencije, zapomagati za hitnom državnom intervencijom ili će istu proklinjati jer je njena preterana upotreba dovela do sadašnje nezavidne situacije. Verovatno niko od pomenutih (čast izuzecima) nije siguran šta indeks konkurentnosti tačno znači, niti kako se izračunava. Globalni indeks konkurentnosti formiran je na osnovu statističkih pokazatelja i percepcija lokalnih menadžera u vezi sa specifičnim oblastima bitnim za konkurentnost. Indeks sadrži čak 111 indikatora podeljenih u dvanaest oblasti. Većina ovih indikatora, nešto više od 80, predstavljaju ocene zasnovane na percepcijama lokalnih menadžera. Stav menadžera dobijen je anketiranjem, pri čemu uzorak u Srbiji dostiže „reprezentativnih“ osamdeset ispitanika, što značajno uvećava kredibilitet (sic!) analize. Anketa podrazumeva da prilikom ocenjivanja menadžeri treba da budu dobro obavešteni u vezi sa svakim postavljenim pitanjem, bez obzira na to da li je reč o intelektualnoj svojini, javnim finansijama ili troškovima poslovanja usled oboljenja radnika od tuberkuloze (!?), ... Da li uopšte treba sumnjati da su svi lokalni menadžeri znali da ocene svako od navedenih pitanja. Na kraju se svi prikupljeni podaci alhemijskim procesom, na način koji bi najbolje opisala DŽoan Rouling, svode na jedan jedini pokazatelj. Pored toga što je pre svega reč o indeksu koji opisuje percepciju relativno malog broja privrednika, njegov način obračuna nekoliko puta je menjan, mnogi indikatori na osnovu kojih je formiran su diskutabilni ili nepotrebni, a metodologija je problematična. Što se grbo rodi vreme ne ispravi. Čemu onda takav pokazatelj i šta on znači? Pored pomenutih problema u vezi sa samim indeksom, ni samo značenje pojma nacionalne konkurentnosti nije najjasnije. Konkurentnost je nešto što se uobičajeno dovodi u vezu sa određenim preduzećem ili privrednom granom. Na primer, može se reći da je Srbija postala manje konkurentna u proizvodnji kukuruza i više konkurentna na međunarodnom tržištu automobila. Da li je onda moguće tvrditi da je celokupna privreda Srbije više ili manje konkurentna? Prema Svetskom ekonomskom forumu to je moguće. Konkurentnost predstavlja skup politika, institucija i drugih faktora koji određuju nivo produktivnosti zemlje. Kako politika, institucija i drugih faktora u indeksu konkurentnosti ima toliko da nisam siguran da postoji bilo šta što ne utiče na nacionalnu konkurentnost, time je ovaj pokazatelj potpuno obesmišljen. Pol Krugman je svojevremeno naveo da opsesiju stvaranja „konkurentne“ privrede smatra opasnom jer dovodi do zahteva za privilegovanje pojedinih privrednih grana ili trgovinskih sporova. To se u Srbiji neće dogoditi. Priča o konkurentnosti u Srbiji nije posledica opsesije, već pokušaja da se ubrzaju reforme u pojedinim oblastima, pri čemu se konkurentnost koristi kao poštapalica, ali i pomodarstvo. Naime, u Srbiji je pre nekoliko godina stvoren Nacionalni savet za konkurentnost, a postoji i program za unapređenje konkurentnosti privrede. Rezultati su do sada u velikoj meri izostali. Razlog je nejaka pozicija ovog tela, a delom i način na koji je program mera zamišljen. I pored navedenih problema globalni indeks konkurentnosti privlači pažnju i nosilaca ekonomske politike i privatnog sektora. Zašto je to tako? Jednostavno, ljudi vole da rangiraju, a rangiranje omogućava i postavljanje merljivih ciljeva. Bez obzira na sve navedene probleme u Srbiji indeks konkurentnosti ispunjava svoju (osnovnu i/ili jedinu) svrhu – tera Vladu da nešto čini. Problem je kad je navodi da čini nepotrebno ili obećava nemoguće. Umesto toga mnogo je jednostavnije završiti poneki koridor i priključiti škole na internet i eto skoka na rang-listi. Do tada, vidimo se u idućem septembarskom roku. (Autor je docent na Pravnom fakultetu u Beogradu)