Unakrsna vatra

Vreme je da više ne slušamo političke analitičare i prognozere. Ono što oni danas nacrtaju na pesku, sutra prvi vodeni talas obriše. Oni nastavljaju da crtaju, narod ih sluša, veruje u „bolje sutra” i našu vladu, posebno u našu diplomatiju, sve dok Solana nešto ne rekne, a on to ne zapisuje na pesku. Zna čovek kolika je moć vodenih talasa. Možda ne bi bilo loše da ponekad pogledamo u nebo, jer sveci na nebu prate sve što se ovde događa i oni umeju da nam pošalju prave poruke, koje bismo morali pravilno da protumačimo. Prema narodnoj pesmi, ako u proleće, na Svetog Tripuna, sunce tri puta zaigra na istoku, za nas dobra biti neće. Nije Sveti Tripun daleko, sačekajmo, znaćemo šta nam se piše, znaćemo to pouzdano, pouzdanije nego što nam kažu tabloidi. Ako iko zna da li će se u Srbiji, i kada, pošto se njena industrija nafte proda Rusima u bescenje, graditi „južni potok”, to najbolje znaju nebeski sveci. Ako neko misli da je ovo „crni talas” u novinarstvu, neka javno kaže – kako ćemo se izvući. Proizvodnje nema, radnici se otpuštaju s posla. Niko ovde više neće da ulaže. Beže od nas, kao od „Fijata”. A mi smo ih primili kao spasioce i proizvodnju srpskog „punta” proglasili za strateški državni proizvod. Velike neznalice vodile su ovaj posao. Svako ko dobro pamti, zna da je „Fijat” bio u nevoljama i dok mu je na čelu bio mag Anjeli, dok su neki drugi automobili išli kao alva. Japanski, pre svega, i nemački takođe. Ali, ni njima više ne cveta dikino oko, a o Amerikancima nema šta da se priča. Detroit je ostao bez polovine stanovništva, grad deluje avetinjski, mnogo je praznih kuća sa polupanim prozorima i sve je to u svom filmu „Kako je bila zelena moja dolina” predvideo Yon Ford, dajući umetničku sliku irskog liberalnog kapitalizma. Oni koji su evre uzimali veš-korpama, neće morati da brinu. A sad se držite: u Srbiji postoji republički revizor i još trideset revizora pored njega, koji su zaduženi da prate kako se troši novac iz budžeta. I ni jedna jedina revizija nije dosad urađena! Šta kaže vlada, šta kaže vlada? Ništa. A revizor? Kaže da nema uslova za rad. A kancelarije su im u bivšoj Saveznoj skupštini, najlepšoj zgradi u Beogradu. Ume čovek da čuva tajnu. O tome se ne govori. Sad je na dnevnom redu, i to je glavna preokupacija naših ljudi (kao što su pre šezdeset godina budno pratili ko će u Kini pobediti – Mao Cedung ili Čang Kaj Šek), ko će s kim u koalicije i da li će ova vlada ostati na nogama. Sve se, navodno, zamutilo oko ove trgovine sa Rusima, kada su se Tadić i Dinkić „razišli”, a onda je u igru uskočio Toma Nikolić, koji bi, da može, braći Rusima sve to poklonio, samo da nas prihvate kao svoju guberniju. Uveliko se piše po tabloidima i govori na šifrovanoj televiziji da je Tadić umesto Dinkića izabrao Nikolića. Divan osećaj za budućnost, odnosno za stabilniju parlamentarnu većinu. Hoće li demokratski birači ovo progutati? Naravno, zna Baja šta radi. Biti demokrata danas, znači vernost vođi, a snobizam ima čarobnu moć. A onda je u parlamentu došlo do unakrsne vatre. Po običaju, Nikolić je neke ljude i neke stranke nazvao izdajnicima, zato što misle lepo o Crnoj Gori, a spremni su i da priznaju nezavisno Kosovo. Od priče o herojima i izdajnicima dosadnija je samo baba koja stalno priča o uštipcima. Odgovorio mu je Dragan Todorović, radikal: „Razlika između tebe i mene, Tomislave Nikoliću, jeste ta što si ti izdao, a ja nisam.” Vladan Batić je zamerio Nikoliću da je za svađe, sukobe, polarizaciju, jer je Crna Gora naš najbliži sused... da je Crna Gora naš najbliži sused i najveći prijatelj. A Nikolić odgovara: „Ne polemišem ovde sa ličnostima, nego sa stavovima... Dakle, vaš stav je izdajnički.” I još je dodao da je njegova stranka umerena evropska desnica. Znači, reč je o stranci (naša primedba), bez trunke radikalizma. Savle i Pavle. Na ove reči da je nekadašnji ortodoksni radikal postao umereni evropski desničar, kao Konrad Adenauer što je bio, reagovao je poslanik Žika Gojković, iz Srpskog pokreta obnove: „ Jednostavno, ne mogu a da ne odgovorim Nikoliću. Mislim da su izdajice oni koji izdaju svoje prijatelje, kumove, oni koji preko noći zaborave na monarhiju i koriste sve radi jeftinih političkih poena. To smo mogli da vidimo i u ovoj novoj političkoj stranci. Nažalost, veliki broj građana oduševljava se nečim 'novim' i u početku daje glasove takvima... Kada pogledamo Tomislava Nikolića, gospodo radikali, vidi se da je on još uvek vaš, iako ga vi ne želite...” Zanimljivo je čuti šta je rekao Zoran Ostojić, iz Liberalno-demokratske stranke. Naglasio je da je Crna Gora imala jasan državni cilj, a to su evroatlantske integracije, do kojih će brže doći ako se izbore za svoju državnost. “I ja i moja poslanička grupa mislimo da bi im na tome trebalo čestitati...” A sad pazite (prepričavamo): Ostojić je rekao kako je bio jedan predsednik Srbije koji je imao svog omiljenog opozicionara. Obojica su završila u Hagu. Da li i današnji predsednik ima svog omiljenog opozicionara, upitao je Ostojić, a mi mislimo da je na Nikolića pomislio. I to ćemo brzo saznati. Da li su govorile demokrate? Ne, nisu. Oni će njega da iskoriste protiv Dinkića, tako se bar priča i piše (mi u to ne verujemo), i kao velikog borca da se trgovina sa Rusima završi kako Rusima odgovara. Šta mi dobijamo? Manje od pola milijarde evra, koje će neko skrckati u službena putovanja, pokrivanje državnih troškova i isplatu penzija, i bog te pita u šta sve ne. Mi samo žalimo što je danas sreda pa sve ovo mora biti napisano do prvog mraka, jer u četvrtak Ustavni sud, na zahtev Liberno-demokratske stranke, odlučuje da li je prodaja „Nisa” zakonita ili nije. Inače, sve ovo ide mimo Zakona o privatizaciji. Dogovaranje i protokolarno potpisivanje desilo se na najvišem predsedničkom nivou. Zato liberali i idu na Ustavni sud, jer naš Ustav, izgleda, ne daje takva ovlašćenja predsedniku. Na kraju, malo ironije. Ona politiku čini manje dosadnom. Ako demokrate imaju „ozbiljne namere” sa progresivcima, morali bi njihovog predsednika i članstvo stranke da pošalju kod Makarenka, koji je napisao „Pedagošku poemu”. Reč je o čuvenoj ruskoj školi za prevaspitavanje i revidiranje stavova iz prošlosti. Ovaj slavni sovjetski vaspitač bio je umereni levičar.