Prvi sprat, drugi sprat i pikavci “davidof”...

Vesna Radomirović, advokat, dospela je usred pažnje onog dela javnosti koji prati suđenje za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, sasvim neočekivano. Biljana Kajganić, njena koleginica, branilac neuhvatljivog Dejana - Bagzija Milenkovića, optužila ju je da je kao branilac po službenoj dužnosti potpisala zapisnik sa saslušanja Zvezdana Jovanovića, a da saslušanju, obavljenom 7. aprila, nije ni prisustvovala! Zvezdan Jovanović je tada rekao da je Zorana Đinđića ubio lično. Ova tvrdnja, data u pretkrivičnom postupku pred državnim tužiocem Aleksandrom Milosavljevićem i “ovlašćenim službenim licem” Rodoljubom Milovićem, poslužiće kao krunski dokaz za podizanje optužnice zbog ubistva srpskog premijera.

U krivičnom postupku, pred istražnim sudijom, Zvezdan Jovanović ne ponavlja priznanje. Po savetu svog advokata Vesne Radomirović, tada već u svojstvu izabranog branioca, brani se ćutanjem. Istu taktiku, sada uz branioca Nenada Vukasovića, primenjuje i na suđenju pred Specijalnim sudom. Pa ipak, sudija Marko Kljajević čita njegov iskaz iz pretkrivičnog postupka, koji dobija status dokaza zahvaljujući izmenama Zakonika o krivičnom postupku.

A Vesna Radomirović za NIN odgovara na izgovorenu optužbu: “Naravno da sam prisustvovala saslušanju obavljenom 7. aprila. Od početka do kraja.”

Tada je, pred početak saslušanja, prvi put i videla Zvezdana Jovanovića. Tog 7. aprila i Zvezdan Jovanović je prvi put video advokata. Uhapšen je dve nedelje ranije, 24. marta.

No, kako je Vesna Radomirović uopšte postala Jovanovićev branilac po službenoj dužnosti? “Pozvali su me iz policije, predstavili se, pitali me da li hoću. Mnoge su kolege tokom vanrednog stanja odbile da zastupaju okrivljene. Ja sam pristala”, kaže.

Otišla je u policiju; pred saslušanje je, shodno slovu zakona, obavila poverljivi razgovor sa svojim branjenikom. O detaljima razgovora, zbog sudske zabrane od 12. maja, ne sme da govori, ali kaže da je Jovanović tada ostao gluv na njene sugestije i predloge. Progovorio je. A zakonska forma je, napominje Vesna Radomirović, zadovoljena. “To je i bio njihov razlog da me angažuju”, objašnjava. Ali: “Pravo je pitanje, međutim, u kakvom je stanju bio Zvezdan Jovanović kada je priznao ubistvo. Dve nedelje pre toga proveo je u zatvoru bez ikakvih kontakata; samo on zna šta mu se tih dana dešavalo. NJegova odluka da progovori nikako nije mogla da bude racionalna.”

Zadržimo se još malo kod zakonskih odredbi. Bez advokata, sa Zvezdanom Jovanovićem nije smelo da se razgovara. Prvi kontakt sa advokatom, kako rekosmo, ostvaren je 7. aprila. Ali, zakon je ovde prekršen! Okrivljeni zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije “obrađivan” je i pre nego što mu je dodeljen advokat. Kako to?! Pa, lepo. Priznao je i ministar policije Dušan Mihajlović, još 6. aprila uveče, na Studiju B: “Većina neposrednih izvršilaca atentata je u zatvoru, većina njih je priznala učešće u atentatu, uključujući i lice koje je osumnjičeno da je pucalo u premijera.” Ostalo je zabeleženo i u arhivi Internet sajta B92: “Kako B92 saznaje iz izvora bliskih istrazi (tadašnji naziv za brifinge), Zvezdan Jovanović je nakon 10 dana ćutanja od hapšenja, istražnom sudiji (!?) priznao ubistvo.” Datum: 7. april, isti dan kada je obavljeno i saslušanje. Ali, vest je na sajt postavljena u 16:53. A saslušanje, na kome Zvezdan Jovanović priznaje, počinje tek u 20:15! Završava se u 22:00.

Pred sudom će, valjda, kada suđenje za ubistvo premijera bude nastavljeno, Mihajlović razjasniti svoje proročanske moći. Ili će morati da objasni pred kime je i kako Zvezdan Jovanović priznavao ubistvo i pre nego što je video advokata. Ovo, ponovimo, stoga što je kompletna optužnica, praktično, bazirana na njegovom priznanju izrečenom samo tada, u predistražnom postupku.

No, pozabavimo se i samim tekstom priznanja, koje vrca od nejasnoća i nedorečenosti. Faksimil izjave objavio je prošle nedelje “Nedeljni telegraf”.

Pažnja javnosti, naravno, usmerena je na dve-tri ključne rečenice: “Zorana Đinđića, predsednika Vlade Republike Srbije, likvidirao sam lično.” “Legija je insistirao da Zoran Đinđić iz navedenih razloga (Hag, rasformiranje JSO) mora da bude ubijen.” “Ja sam mu rekao ako tako mora da bude, pristajem. Nije me interesovao nikakav novac, niti bih to uradio zbog novca, ali zbog interesa Jedinice, bih.”

Ali iskaz ide i dalje od ovoga. Recimo: “Što se tiče samog atentata, pušku su doneli Duća ili Legija, nisam siguran da je iz Jedinice.” Zvezdan Jovanović je tada bio zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije. Kako je on mogao da ne zna da li je puška uzeta iz JSO-a, a da tako nešto zna sadašnji svedok-saradnik a tada samo potrčko Đura Mutavi, alijas Miladin Suvajdžić? On je ispričao (izvor: “V. novosti”): “Spasojević (Dušan) bio je izričit da je Legija nju zadužio u JSO i da mora da je vrati. Poruka je bila: zakopajte je!”

Đinđićeve pantalone 2 NIN je nedavno pisao da u Obdukcionom zapisniku premijera Zorana Đinđića, u okviru detaljnog opisa odeće koju je imao na sebi kobnog 12. marta, nedostaje opis njegovih pantalona. Pantalone su, kako smo pisali, značajne zato što bi na njima trebalo da ima i tragova od pada, licem unapred, s obzirom na ogrebotine uočene na Đinđićevom levom kolenu. Po objavljivanju ovog teksta, u Institutu za sudsku medicinu nam je rečeno da na obdukciju, koju je uradio direktor Instituta dr Dušan Dunjić sa još dvojicom kolega, pantalone nisu ni bile dostavljene. Na osnovu obdukcije, inače, dr Dunjić je sam uradio veštačenje koje je jedan od stubova optužnice. NIN, međutim, poseduje dokaz da je dr Dušan Dunjić bio u posedu Đinđićevih pantalona. Citiramo, doslovce, Izveštaj o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta od 12. marta: “U 20,50 časova sa ISM od prof. Dr Dunjića preuzeto je uz revers jednu longetu, desnu cipelu, jedne pantalone, jedan mobilni telefon marke ,Samsung’. Navedene stvari je preuzeo, a obdukciju fotografisao pod br. S-210/03. - pok. Zoran Đinđić, radnik krim tehnike ...”.

Rekao je, zatim, Z. Jovanović i ovo: “Ja sam odabrao klasično, šiljato zrno ‘308 vinčester’. To je najuobičajenija municija.” Reč je o kalibru 7,62 mm. Ostavlja ranu manje dimenzije, zbog rastegljivosti kože. Ulazna rana u Đinđićevom telu zabeležena u Obdukcionom zapisniku, kako je NIN već pisao, daleko je veća, promera 33dž20 mm. Iako na prvi pogled neobično, metak 7,62 mm mogao bi da ostavi tako veliku ranu pod uslovom da je “prekršten”, uključujući tu i zatupljivanje vrha, ili posebno napunjen. Ali, Jovanović kaže da je koristio “klasičnu” i “najuobičajeniju” municiju!?

Dalje. Zvezdan Jovanović navodi kako je tri dana pre atentata dolazio na lokaciju (Admirala Geprata 14), čekao od deset ujutru do dva-tri sata po podne, i kaže: “To je neka prostorija na prvom ili drugom spratu.” Prvi ili drugi?! Zvanično, kancelarija broj 55 iz koje je ubijen Zoran Đinđić, nalazi se na drugom spratu zgrade u Admirala Geprata 14. Kako čovek, koji je na to mesto dolazio tri ili četiri dana uzastopno, može da ne zna da li se peo na prvi ili na drugi sprat? Da li je namerno to ostavio nepreciznim, kako bi stvar relativizovao na suđenju? No zašto, onda, tužilac ne traži od Zvezdana Jovanovića da precizira o kom je spratu reč, nego pušta “minu” da leži tu gde je postavljena?! Ili je, naprosto, Jovanović do te mere bio rastrojen prethodnom “obradom” u zatvoru tokom koje je priznavao ubistvo i bez prisustva advokata? Ali ostatak iskaza je vrlo koncizan...

Zvezdana Jovanovića i kancelariju 55 u Admirala Geprata 14, inače, povezuje samo njegova izjava, a vidimo kakva je. Materijalni dokazi ne. Analizama su, naime, povezani samo puška pronađena u novobeogradskom kamenjaru (ona koju je Legija hteo da vrati u JSO) i ćebe prebačeno preko prozora kancelarije. A DNK analize nisu dale rezultate tako da Jovanović, materijalnim dokazima, nije doveden ni u kancelariju 55 niti u dodir sa iskopanom puškom “hekler i koh”.

Tu je, zatim, i nekoliko rečenica za koje na prvi pogled uopšte nije jasno šta tu traže: “Samo sam ja pušio i cigarete gasio u nekoj kutiji koju sam držao u džepu. Možda mi je ispao jedan pikavac. Pušio sam ‘davidov’.” Značajno je što istu marku cigareta spominju i “Večernje novosti” u svom opisu hapšenja Zvezdana Jovanovića, u zgradi MUP-a Srbije: “Hladan kao zmija (takav mu je i nadimak) Jovanović je izvukao paklicu crnog ‘davidova’. Zapalio je, povukao nekoliko dimova, a kad je stigao do pola, ugasio je, gnječeći je u pepeljaru. Trojica generala gledala su netremice opušak.”

E, sad dolazimo i do razloga tolikog reklamiranja “davidof” cigareta: “Tri ista takva ‘davidova’”, pišu dalje “Novosti”, “popušena do pola, nađena su i u kancelariji 55, na drugom spratu Ulice admirala Geprata 14.” I na drugom mestu: “Nemački stručnjaci su pokušali da sa opušaka cigareta nađenih u kancelariji 55 u Admirala Geprata 14 uzmu uzorak DNK za analizu. U tome nisu uspeli.”

Ali, ali, ali. U Izveštaju o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta od 12. marta 2003. godine, KU D 4713/03, na mestu gde su popisani “pregledani, fotografisani i skicirani” tragovi zatečeni na licu mesta, uključujući tu i kancelariju 55 u Admirala Geprata 14, tri opuška od “davidofa”, ili ma koliko - nema. Zatečen je samo, između parketa i zida ispod prozora sa ćebetom, “deo cigarete bez filtera”. Opušcima od “davidofa” ni traga!

Najzad, postoji i izvestan nesporazum oko datuma hapšenja Zvezdana Jovanovića. NJegov branilac Nenad Vukasović kazao nam je svojevremeno da se to dogodilo 24. marta. Premijer Srbije Zoran Živković obnarodovao je vest o hapšenju 25. marta. Ništa sporno, uklapa se. Advokat Vesna Radomirović kazala je, pak, NIN-u da je Jovanović uhapšen 26. marta, uz ogradu da nije videla nikakav papir o tome. Ali i “Večernje novosti” u subotu 3. januara, u više nego detaljnoj priči o hapšenju Zvezdana Jovanovića, pišu: “Kako je tekla operacija ‘hvataj atentatora’? U bazu JSO je, 26. marta ujutro, stigao poziv iz MUP Srbije da komandant ove jedinice sa svojim saradnicima dođe na Kolegijum. (...) Put Beograda krenuli su Dušan Maričić Gumar, komandant ‘crvenih beretki’, njegov zamenik Zvezdan Jovanović, Dragan Lekić Leka, kao i trojica njihovih najodanijih momaka.” Kad je stigao u MUP, Jovanović je uhapšen.

Sva pitanja na koja smo ukazali svakako će biti do detalja pretresena kada se glavni pretres bude nastavio, po isteku onog neodređenog vremena na koje ga je sudija Marko Kljajević odložio. A tada će se na pravoj proveri naći i optužnica za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zasnovana na balističkom i medicinskom veštačenju i, prvenstveno, na ovakvom priznanju krivice iz predistražnog postupka Zvezdana Jovanovića, na iskazu okrivljenog Dušana Krsmanovića koji je “u teškom psihijatrijskom stanju, ima teže duševno oboljenje i pije neuroleptike” (Krsmanovićev advokat Miroslav Todorović), i na tvrdnjama Miladina Suvajdžića - Đure Mutavog, koji je u zamenu za svoje svedočenje dobio status svedoka-saradnika i time odustajanje od krivičnog gonjenja.