Carine, tenderi i traktori

Prodavci automobila još nisu izračunali koliko će sniziti cene auta, zbog manje carine za njihov uvoz. Iako je jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma, koja je prethodnih nekoliko meseci izazivala oštre polemike među političarima i u javnosti Srbije, počela da se primenjuje. Skupština Srbije usvojila je sa mesec dana zakašnjenja Zakon o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, koji bi građanima Srbije trebalo da donese jeftiniju i kvalitetniju robu, a ovdaš njim proizvođačima oštriju konkurenciju na tržištu. Tako su barem najavljivali predstavnici Vlade Srbije i Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji. Premijer Mirko Cvetković i ministri pokušavali su, čini se bezuspeš no, da objasne domaćoj javnosti da neće biti loših posledica zbog odluke da otpočne primena prelaznog trgovinskog sporazuma. Svesni činjenice da će u teškoj godini za srpsku ekonomiju dodatno izgubiti nekoliko stotina hiljada evra zbog smanjenih carina, u vladi objašnjavaju da će dugoročno svi imati koristi od ove primene. Za početak, upravo pomenuti kupci automobila na čiji uvoz je smanjena carina sa 20 na 12,5 odsto. Usvojenim zakonom predviđeno je da se pored automobila, smanje carine na uvoz fiksnih i mobilnih telefona sa 15 na pet odsto, pilića sa 20 na samo jedan procenat, a carina za kombajne i traktore smanjena je sa 10 i 15 na opet jedan odsto. Za razliku od poljoprivrednih proizvođača koji godinama traže smanjenje carine i omogućavanje obnove poljoprivredne mehanizacije čija je proseč na starost više decenija, carinu od jedan odsto ogorčeno su dočekali u Industriji mašina i traktora, poznatijoj kao IMT. U IMT-u koji još čeka na privatizaciju, pošto je tender za prodaju propao već dva puta, uvereni su da će mala carina zatvoriti ovu nekada uspešnu fabriku. Slobodan Petrović, generalni direktor IMT-a, tvrdi da se ova fabrika dovodi u neravnopravan položaj u odnosu na konkurenciju i njihove damping cene. “Problem je što se ovim rešenjem i ovakvim carinama ne olakšava uvoz traktora u delovima, onih koji se ne proizvode u Srbiji, a potrebni su potrošačima. Naprotiv, ovim se omogućava povlašćeni uvoz one kategorije traktora koja se serijski proizvode u našoj zemlji, odnosno u IMT-u.” Petrović kaže da traktori za koje je usvojena promena carinske tarife učestvuju sa 95 odsto u proizvodnji IMT-a i smanjenje carinskih stopa na jedan odsto, potpuno je neprihvatljivo, jer se uništava fabrika koja je do sada proizvela 800.000 traktora i izvezla ih na tržišta 88 zemalja. U IMT-u ne veruju u bolje uslove poslovanja domaćih proizvođača, podizanje konkurentnosti i jeftiniju nabavku, kako je vlada obećala. Umesto toga, LJubodrag Cvrkotić, potpredsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, za NIN kaže da će od Ministarstva ekonomije zahtevati da povuče odluku o smanjenju carina na traktore ispod 100 konjskih snaga, a da se za jače traktore ostavi postojeća carinska stopa. “Nisu to samo traktori, već delovi koji će se ovde uvoziti skoro bez carine. IMT ne može da preživi takvu konkurenciju, pa smo ubeđeni da će se fabrika u tom slučaju zatvoriti, a pored 2.000 radnika IMT-a i IMR-a bez posla će ostati i nekoliko hiljada zaposlenih u kooperantskim firmama.” Cvrkotić kaže da će smanjenje carine na uvoz traktora i mehanizacije ne samo upropastiti domaću fabriku, već oterati i buduće kupce, te “IMT neće uspeti da pronađe strateškog partnera koji bi investirao u fabriku i podigao je ponovo na noge”. U Agenciji za privatizaciju kažu da se novobeogradski IMT nalazi u postupku prodaje, ali da se čeka odluka Ministarstva ekonomije o privatizaciji ove fabrike. U pomenutom ministarstvu, do zaključenja ovog broja NIN-a, nismo saznali da li su razgovarali sa predstavnicima sindikata i rukovodstva IMT-a, te da li će smanjenje carina na uvoz traktora značiti kraj proizvodnje u domać oj fabrici. Da podsetimo, već dva tendera za prodaju IMT su propala. Prvi zbog nepostojanja zainteresovanih kupaca, dok je na ponovljenom tenderu od kupovine IMT-a najpre odustala firma Filipa Ceptera, a kasnije i drugoplasirani i trećeplasirani na tenderu. Pošto poseduje 35 hektara zemljišta na atraktivnoj lokaciji na Novom Beogradu, spekulisalo se da će budući kupac fabriku sigurno iseliti, a na placu će biti izgrađene poslovno-stambene zgrade. Svesni su toga i u sindikatu metalaca, pa predlažu da se za IMT pronađ e strateški partner ili da država proda zemljište IMT-a, a fabriku da izmesti u Batajnicu ili na neku drugu lokaciju. “Očigledno je da su svi zainteresovani kupci do sada želeli da se domognu atraktivne lokacije. Pa zar nije onda bolje da država proda zemljiš te IMT-a, a tvrdim da se od polovine tog novca može sagraditi nova fabrika na nekoj drugoj lokaciji. I to fabrika mnogo većeg kapaciteta od sadaš njeg, jer interesovanja za naše traktore ima. I u zemlji, ali i na tržišta Rusije, Egipta, Alžira, okolnih zemalja – Hrvatske, Slovenije, Albanije gde smo izvozili i do sada. Predložićemo i spajanje IMT-a i IMR-a”, kaže Cvrkotić i dodaje: “Neshvatljivo nam je da država u trenutku kada vodi kampanju kupujmo domaće , a slične kampanje vode se i u drugim državama zbog očuvanja domaće proizvodnje u uslovima svetske ekonomske krize, mi uništavamo domaću fabriku. Pri tom jedinu fabriku za proizvodnju traktora u ovom delu Evrope.”