Savez države i tržišta

Kakve lekcije možemo da nučimo iz situacije u kojoj živimo? - Možemo da naučimo više različitih lekcija. Jedna od njih je ta da nam je neophodan jedan dobar savez države i tržišta. Ne možemo isključivo da zavisimo od tržišne ekonomije; Država takođe ima ulogu koju treba da odigra. Poreklo ove krize je u rasturanju regulativa u SAD pod predsednikom Bušom, i do određene tačke, pod predsednicima Klintonom i Reganom. U toku tih godina eliminisani su mehanizmi kontrole koji bi ograničili stvaranje prljavih aktiva, poput onih koje su srušile bankarski sistem. Te kontrole bi bile jako važne jer sada postoji više sekundarnih tržišta, koja dozvoljavaju onima koji stvaraju te prvljave aktive, da ih prebace na druge i da sa sebe skinu odgovornost. Bilo je ogromnog nedostatka odgovornosti i neophodno je da država uspostavi potrebne regulative. Jesmo li pred propašću tržišne ekonomije? - Tržište može da bude dinamičan instrument ekonomskog napretka, to treba priznati. Nema razloga da se odbaci, ali treba regulisati njegovo funkcionisanje. Postoje ljudi koji misle da je potraga za zaradom jedini ključ uspeha u tržišnoj ekonomiji i zato nikada nije bilo ovako. Tržišnoj ekonomiji je neophodno uzajamno poverenje, a kada se ono uništi, kao što to sada vidimo, veoma teško ga je obnoviti. Jer, ono što je počelo kao mala kriza, uvećalo se zbog dubokog nepoverenja finansijskih institucija prema ostatku ekonomije. Zato je kreditno tržište u svom najvećem delu i dalje zamrznuto, uprkos ubrizgavanju novca. Adam Smit, koji se često navodi u odbranu tržišne privrede i potrage za zaradom, detaljno je govorio zašto je potrebno imati i druge motive osim onih koje je nazvao self-love, da je potraga za zaradom samo deo svega. Takođe je potrebno poverenje, sklonost ka opštem dobru i darežljivost. Uspeh tržišne ekonomije se zasniva na skupu različitih motivacija. Do koje tačke je pohlepa bila faktor koji je pokrenuo krizu? - Ne služi ničemu optuživati samo pohlepu za loše funkcionisanje tržišta. Ne sumnjam da je lični interes bio važan faktor, ali moj arugment je da postoje i drugi motivi. U nekim društvima (u zavisnosti od prilika, podsticaja i kulture), ljudi više traže ličnu dobit nego u drugim, u kojima ima više uzajamnog poverenja i više uzdržavanja. Ovo što doživljavamo nije samo primer pohlepe, jer pohlepe ima svuda, već i nestanka motivacije o kojoj govori Adam Smit; sažaljenje, darežljivost, sklonost ka opštem dobru, posvećenost obavezama... U potrazi za brzom zaradom postoje ljudi spremni da preuzmu ogroman rizik. Govorimo o ljudima koji mogu da nanesu štetu, i baš je to brinulo Adama Smita pre 240 godina. Do koje tačke kultura stvara uzdržavanja u biznisu, otvoreno je pitanje. U nekim kulturama postoji, ali u kulturi finansijskog kapitalizma SAD, veoma malo je bilo prisutno. Da li je današnja kriza ujedno i moralna kriza? - Svaka ljudska kriza je i moralna kriza. Moj odgovor na pitanje je “da”, ali samo do određene tačke. Ovo je moralna kriza u smislu da su ljudi bili pohlepni, i to veoma neodgovorno, nanoseći štetu i sebi i drugima. Pale su mnoge institucije, mnogo ljudi je upropašćeno. Radi se o krizi razboritosti, osim moralne krize. Takođe je i kriza socijalne kontrole, jer kriza je mogla da se izbegne da je postojala kontrola. Kriza je izbila baš kada izgleda da su Kina, Indija i neke južnoameričke zemlje ušle u fazu stabilnog rasta i konsolidacije njihovih srednjih klasa. Jesmo li pred zaustavljanjem borbe protiv siromaštva? - Do određene tačke... Rast Kine, Indije i Brazila se hladi, mada je ritam rasta još uvek za poštovanje. LJudi sa niskim dohotkom, čije se broj brzo smanjio u Kini i u manjoj meri u Indiji, jesu pogođeni. Ali još važnija je činjenica da će se smanjiti resursi koje vlade usmeravaju socijalnim službama, kao što su zdravstvo i obrazovanje. Sve to će usporiti borbu protiv siromaštva. Kakvu će posledicu imati kriza na globalizaciju? - Zavisi od toga šta smatramo pod globalizacijom. Postoji mnogo koncepata tog termina! Smanjiće se globalizacija tržišta, ali sa druge strane, mnogo se govori o tome da se o krizi misli globalno. Povećaće se globalizacija ideja. MMF-u, Svetskoj banci i ostalim institucijama nastalim od Breton Vudsa, potrebna je duboka revizija, jer rođene su 40-ih godina prošlog veka, a svet se promenio. U ovom momentu postoje intenzivni pokušaji za reformu finansijske arhitekture. Sve više je jasno da je finansijska stabilnost zajedničko dobro, i da prema tome, treba da uložimo veliki koordinirani napor da bismo to postigli. U zaključku; na nivou vladinih akcija i ideja za te akcije, biće više globalizacije, a u terminima trgovine i tržišta, biće je manje. Kako vidite promenu u SAD? Šta svet može da očekuje od Obame? - Obama radi dobro dosta stvari. Ekonomija nije njegova jedina briga. Takođe treba da brine i o terorizmu u svetu, Avganistanu, i treba nešto da uradi na Bliskom istoku, posebno u vezi s odnosom Palestinaca i Izraelaca. Obama nije ekonomista. Znam da mnogi novinari misle da ekonomisti ne znaju mnogo, ali činjenica je da znaju, i da je Obama advokat, mada ne briljantan advokat. Traži savete eksperata da bi se suočio sa krizom. Već su mu dali neke interesantne ideje i treba tako i da nastave. Očekujem da su njegovi savetnici, kao inteligentni ljudi, sposobni da mu daju dobre savete. Izazov Obame će biti, kao inteligentne osobe kakav je, da napravi razliku između dobrih i loših saveta. El Pais Prevod sa španskog Branislav Đorđević