Kupovanje tuge

Sa neznatnom nadom da će biti objavljeno, šaljem vam mišljenje o prekomernoj zloupotrebi oglasnog prostora za čitulje i pomene. Svedoci smo mnoštva oglasa, malih i velikih, koji zauzimaju čitave strane, od prijatelja, poštovalaca, kumova i ostalih bliskih i daljih rođaka umrlog. Troškovi takvih oglašavača često i ne idu na račun ožalošćenih, već ih plaćaju firme i ustanove, stranke i udruženja. Sveži su nam primeri smrti poznatih političara kada nastaje prava trka u izjavama saučešća kupovinom novinskog prostora, a da ne pominjem slučajeve umrlih, obično ubijenih, pripadnika podzemlja, kada je valjda obavezno učestvovati u opštoj žalosti. Ali kako je to u civilizovanom svetu? Tamo u uglednim novinama samo najbliža rodbina objavi najnužnije podatke o smrti i sahrani, odmerenim rečima, bez patetike i bez preterivanja tipa “neka te anđeli čuvaju“ i sl. Čitulje su tipizovane po sadržaju i formatu, bez obzira na značaj pokojnika, skromne i dostojanstvene, a smatra se da je jedna dovoljna da svi budu obavešteni. Pretpostavlja se da ožalošćena rodbina i prijatelji tugu nose u sebi i iskazuju je na primeren način, izjavljujući lično saučešće članovima porodice pokojnika. Prof. dr. Miloš LJ. Petrović, Beograd